Kako je izgledao intervju sa jedinom kandidatkinjom za najvažniju funkciju u pravosuđu?

0
476

Milijana Rogač

Komisija Visokog saveta sudstva intervjuisala je danas jedinu kandidatkinju za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda – Jasminu Vasović. Osim toga zašto želi da bude na toj funkciji, o ključnim ciljevima, etici, govorila je i o ustavnim amandmanima, ali i o ponašanju sudija na društvenim mrežama.

“Prvi put da je javnost animirana za izbor predsednika Vrhovnog suda, kao što i treba da bude, kazala je Vasović na samom početku intervjua.

Sudije Branislava Goravica, Ivan Jovičić i Aleksandar Pantić jednoglasno su utvrdili listu pitanja i dali su danas slobodu kandidatkinji da odgovora redosledom koji želi.

Foto: printscreen

Nakon što je sažeto iznela svoju biografiju i put od Prvog opštinskog, preko Višeg i Apelacionog suda u Beogradu do Vrhovnog kasacionog suda gde sada radi, Jasmina Vasović je napomenula da “u stručnoj javnosti nema ko nije čuo za nju” pošto je od 1998. sve vreme u sudstvu.

Izbori za Visoki savet sudstva: Oslobođenje od politike?

Osim malobrojnih novinara, u publici su bili i profesorka Vesna Rakić Vodinelić, bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero, sudija Matija Jovičić, inače član Visokog saveta sudstva, viša javna tužiteljka u Beogradu Nataša Krivokapić…

“Zaljubljena sam u svoj posao, posvećena sam mu maksimalno i to se zna u stručnim krugovima”, rekla je, između ostalog, kandidatkinja za najvažniju funkciju u pravosuđu.

Svoj program, koji je ranije objavljen na sajtu VSS-a, i sama je opisala kao – uopšten.

“Ciljevi kojima svi težimo davno su uspostavljeni. Pet godina je jako kratak period i treba da postoji kontinuitet. Ne treba izmišljati toplu vodu, već nastaviti dobru praksu, završiti projekat koji je dobar…”

Kako je rekla, pravosuđe pre svega čine ljudi, te naglasila da su sudije stalno u fokusu javnosti, zbog čega je i spomenula sopstveno iskustvo iz Prvog opštinskog suda pred kojim su vođeni mnogi “medijski” predmeti.

Da Vas podsetimo:  Uzbunjivač iz policije prijavio nepravilnosti, tužilaštvu trebalo četiri godine da odbaci "krivičnu prijavu" koju nije ni podneo

Među pitanjima koja su joj upućena, bilo je i to da objasni šta će da uradi povodom svojih glavnih ciljeva.

“Jedan od gorućih problema je nejednaka opterećenost sudova u Srbiji i ta tema se provlači godinama. Posle analize opterećenosti treba da vidimo šta može da se uradi da se to već jednom reši, da se izaberu nove sudije, referenti, saradnici… Takva analiza je već započeta.”

Iza „pravosuđe je nezavisno“ ne sme da ide „ali“

Dotakla se i teme finansija, naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku kojih bi bilo u manjoj meri da je sud manje opterećen i efikasniji.

“Predsednik suda nije nešto više od običnog sudije, on je samo prvi među jednakima.”

Kako je navela, svakog dana iskrsavaju nove teme, slučajevi, kao što su u jednom trenutku bile devizne štediše, pa onda tužbe protiv banaka, na primer, a sistemski ciljevi su ipak “trajnija” agenda.

“U javnosti se postavlja pitanje o tome kakav je Vaš stav o ustavnim amandmanima, da li biste nam bešto rekli po tom pitanju” – bilo je to treće pitanje komisije.

“Naravno da imam stav, ne postoji ozbiljan sudija a da se nije bavio time. Kao sudija Apelacionog suda, bila sam i na raspravi o nacrtima ustavnih amandmana. Ali, smatram da u programu nije bilo mesta za to, jer to bi bila promašena tema. Ovo nije mesto za iznošenje mojih ličnih stavova.

A onda je razjasnila.

“Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda još 2018. godine, pre nego što sam ja došla, zauzela je stav povodom nacrta ustavnih amandmana. Izjasnili su se vrlo detaljno… Imam moralnu obavezu da stanem iza takve analize, iza koje jednoglasno stoje sve sudije.

O nacrtu amandmana, kako se izmene Ustava često nazivaju u javnosti, rekla je da taj tekst nije konačan i da može i da se vrati iz skupštinske procedure.

Da Vas podsetimo:  Aleksandru Obradoviću godinu dana "sude" državni funkcioneri

Za Etički kodeks kazala je da joj je to – omiljena tema.

“Kao mlade sudije imali smo kodekse uramljene po kabinetima… Zanemaruje se ponekad da je kodeks odličan instrument za odbranu sudija. Principi kao što su dostojanstvenost, stručnost, odgovornost… Kada postanete sudija, to ne znači kraj, nego početak. Stalno mora da vam je zakon u rukama, treba da budete primer drugima i morate imati kredibilitet za sve što radite.”

Biti sudija znači i određen stil života, shvatili smo iz reči sudije Vasović, kao i dostojno ponašanje. Pa tako, kako je spomenula, kao sudija svakako više ne može da nosi mini-suknje.

Izbori za Državno veće tužilaca: Urušen ugled ljudi, a ne zidina

I dodala primer kako u Engleskoj poslodavac proverava i društvene mreže kandidata za posao.

Na to se nadovezala sutkinja Goravica:

“Šta mislite o korišćenju društvenih mreža i sudijama?”

“Moderno je vreme, nemam ništa protiv korišćenja interneta i društvenih mreža. Ali to mora da bude u granicama koje propisuju vaše ponašanje.”

A onda smo čuli i na šta konkretno misli.

“I ako posedujete nalog i pratite vesti, ne morate da postavljate postove. Desilo se, na primer, da sam prateći mreže otkrila jednog svedoka… Ne znači to – sudija sam, sad ću da pogasim sve naloge… Deo je današnje kulture. Ako usvojite smernice iz kodeksa, nećete imati problem ni sa mrežama. Da biste pričali o nezavisnosti i kredibilitetu, morate biti nezavisni i imati kredibilitet.”

Članovi komisije su prokomentarisali da su odgovori kandidatkinje bili jasni i koncizni i da poseduje harizmatičnost što je sigurno važno s obzirom na značaj funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Dileme

O tome kako je moguće da se samo jedna osoba prijavila, deo stručne javnosti razlog je video u potencijalnom strahu sudija od političkih pritisaka, s obzirom na značaj koji ima ova funkcija. Na čelu Vrhovnog kasacionog suda poslednjih osam godina je sudija Dragomir Milojević. Nakon što mu je istekao mandat, krajem 2018, izabran je za vršioca funkcije predsednika VKS dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost.

Da Vas podsetimo:  Republička direkcija za imovinu kršila propise i zakone

Nekoliko NVO je uoči ovog razgovora pred Visokim savetom sudstva tražilo da on bude dostupan javnosti kako bi građani mogli da čuju nešto više o Jasmini Vasović, s obzirom na to da je, kako su rekli, program koji je objavila poprilično uopšten, a čekaju nas rasprave o izmenama Ustava koje zahtevaju i te kako jasne stavove. Pojedini mediji spekulisali su i o poznanstvima Jasmine Vasović, sudije Aleksandra Stepanovića (predsednika Višeg suda) i predsednika Aleksandra Vučića, pa je sam predsednik to razjasnio.

“Jasminu Vasović poznajem više godina, dugo je poznajem, ali mnogo manje je poznajem i mnogo sam manje blizak sa njom nego sa sudijom Stepanovićem. Tako da, najbliži mi je sudija Stepanović, njega poznajem još sa fakulteta, a kao što vidite jedino što radi gospodin Stepanović, osim odlazaka po različitim ambasadama, to je kako i na koji način da napadne mene i da napadne svoju državu, pošto je to valjda nešto što dobija najviše poena”, rekao je Vučić prošle nedelje. (Izvor: Pink, 7.2.2021.)

U takvoj atmosferi, nakon izbora za Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, te političkih pritisaka proteklih meseci, dok zakonodavna vlast visi u podeli; istrage se vode na televizijama, traje talas obračuna(vanja) sa kriminalnim grupama; komentarišu se krivični postupci do besmisla – bitno je pitanje da li će vrh pravosuđa (p)ostati postojan?

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime