Kako je junak s Košara umesto u fudbalsku ušao u vojničku legendu Srbije

0
88

Pamtimo te, Kunc! Odmarširao si u neku novu jedinicu i dalje se ne povlačiš, jer je iza tebe i tvoje sabraće Srbija.

Foto: Čojstvo.rs

Kunc.

A, znamo! Kakav je to napadač bio.

Dosta!!! Pojma vi nemate! U stroj pa da vam ispričam priču o junaku, a potom svi Milkićeve romane o Košarama u šake. Nemoj neko da ih nije pročitao!

Beše taj Švaba Štefan Kunc zaista paklen igrač. Kako je samo carev glasnik (Kajzerslautern) vikao u znak radosti posle njegovih golova. Bilo ih je. A tek u dresu reprezentacije – ma švarcvaldske šume su se tresle od radosti.

Bio je i neki švajcarski fudbaler Kunc, golman ili već šta je bio, mada je o njemu znao više moj deda, ja ga ne pamtim.

Postojao je verovatno još neki Kunc koji je jurio loptu u kopačkama, ko će ga znati, velik je ovaj svet, ali mi što smo imali Kunca, taj čovek, ma kakav čovek – dečak je vredeo više od svih nabrojanih i nepobrojanih zajedno!

Ne znam kako, ni zašto, odrasli smo iste godine nadomak dve različite reke, udaljeni jedan od drugog dovoljno da se nikad nismo upoznali.

To što on mene nije poznavao nije bitno, a što ja njega ne upoznah… E, živote.

Ta naša sremska ravnica izgleda dosadno. Gledaš atar a kraj mu se ne vidi, kao kad si na moru, pa probaš da uočiš završetak i sve ostane na pokušaju.

Al’ kad suncokret poraste, zašareni se, sve žuto-crno, imaš osećaj da usred Montevidea gledaš utakmicu Penjarola, mada je Milenko više voleo svoj LSK iz Laćarka.

Bili smo mali i ne sećamo se koliko je veliki bio Dinosaurus iz Hamburga (HSV) kad je gazio početkom osamdesetih do evropske krune.

Da Vas podsetimo:  I kao da je bilo nekad: Znači li vam nešto 24. decembar?

Nismo dovoljno porasli da bismo upamtili ni kako je zlatokosa (Aston) Vila plela svoje kike na putu do fudbalskog trona ‘’starog kontinenta’’, niti kako je Liverpul sam koračao do ‘’srebrne amfore’’ tih godina.

Koju godinu kasnije smo ustali iz peska, ruke su ojačale, mada ja i danas imam samo jednu i po ruku, pa smo se dohvatili Paninijevih sličica sa likovima igrača.

Nije prošlo mnogo a već smo proklinjali ‘’Piksijevu prečku’’, koja se zatresla poput nekog argentinskog pruta u Firenci 1990. godine, da bi se vrlo brzo umesto pruta i prečki u zemlji našeg rođenja ljudi tresli od ratnih strahota i zujanja projektila.

Za to vreme je Štefan Kunc, a i ostali Kunci, tresao mreže. Šta ćete, lako je Nemcima, oni za rat ne znaju od 1945. godine. Ili znaju, a nama nisu rekli?

Taj igrač je 1996. na Evropskom prvenstvu zaljuljao ‘’kolevku’’ fudbala. Englezi su mu se poklonili nasred Vemblija jer ih je uništio u polufinalu. Elf ‘’elfa’’, šta drugo reći.

Mi smo za to vreme učili šta je život. Učili smo i kako se živi jer smo odrastali u sankcijama, ratnom okruženju. A voleli smo život.

Milenko Božić Kunc, Mural u Sremskoj Mitrovici / Foto: Facebook / Moj grad Sremska Mitrovica

Međutim, život nas baš i nije obožavao. Bar ne uvek.

Negde u daljini smo čuli da se ‘’tamo na Kosovu’’, Metohiju niko nije spominjao, gadno puca. Za Košare (još uvek) nismo čuli.

Pozivi za odlazak u Vojsku Jugoslavije su stizali, a ono šator do šatora kad se regrut ispraća, kao na vašaru u našoj Rumi. To vam je tamo gde su sremski Srbi 1918. Kraljevini Srbiji rekli ‘’da’’.

Kako su se naši preci tad zakleli matici, tako se i Milenko Božić zakleo otadžbini 80 godina posle njih.

Da Vas podsetimo:  Potomci će ovo zapamtiti: Trenutak kad se Srbija suprotstavila Zapadnoj diktaturi

Zakleo se i svom saborcu Darku Bjelobrku da će biti braća dok ih smrt ne rastavi.

I dođe ta smrt, prokleta bila, i uze ih obojicu na Košarama istog dana ratne 1999. godine.

Dragan Stojić

A naš Srem je i dalje kićen kao nekad. I dalje konji vrani vuku fijakere, pa će valjda jedan nebeski i po našeg Kunca otići. Da ga doveze do njegove Mitrovice i da još jednom pogleda preko Save, u Mačvu, baci kamenčić i priseti se kako ga je neka Mačvanka ujela za srce, pruži joj oproštaj a onda da se vrati u legendu. Tamo gde mu je i mesto.

Pamtimo te, Kunc! Odmarširao si u neku novu jedinicu i dalje se ne povlačiš, jer je iza tebe i tvoje sabraće Srbija.

Idem ja sad, a ti mirno spavaj.

Iz knjige Dragana Stojića „Sportska svaštara: priče iz sportsko – istorijskog kovčega“ (EXYUFUDBAL, Subotica, 2021), strane 78 – 81.

https://hronograf.net/

PODELI
Prethodni tekstNikada lakši izbor
Sledeći tekstSlepi putnici

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime