Kako je korporativna pohlepa podigla cene hrane u Srbiji: Ekonomista o „velikim i moćnim firmama“ koje ne daju da se inflacija smiri

0
78

Srbija će za 2022. godinu imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 2,5 odsto, što će u regionu Zapadnog Balkana biti bolje samo od Severne Makedonije, pa ako je i bila tigar u regionu, što nije bilo teško, više ni to neće moći, rekao je ekonomista u sektoru za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.

Foto: Shutterstock

„Za 2023. godinu, procenjujemo da će privredni rast Srbije biti još niži od prošlogodišnjeg i iznosiće oko 1,9 odsto, što će biti bolje jedino od rasta BDP-a Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine“, rekao je Jovanović u intervjuu agenciji Beta.

Srbija jeste, kako je rekao, imala najbolje ekonomske rezultate u regionu proteklih nekoliko godina.

Razlog zašto je, prema njegovim rečima, došlo do pada BDP-a je to što su investicije stale.

„Ukupne investicije u Srbiji u prva tri kvartala 2022. godine imale su rast od samo 0,3 odsto, dok su 2021. godine porasle 16 odsto. To je posledica zastoja u stranim investicijama, koje su bile glavni motor rasta proteklih godina. One su u periodu od 2017. do 2021. iznosile 7,3 odsto BDP-a, a 2022. godine, u prva tri kvartala, iznose 5,5 odsto BDP-a, što je realno smanjenje od oko 25 odsto“, rekao je Jovanović.

Dodao je da su „stale“ investicije iz zemalja EU, a dokaz je da u prvoj polovini ove godine samo jedna četvrtina od ukupnih stranih investicija u Srbiji dolazi iz EU, dok je proteklih godina njihovo učešće bilo oko 60 odsto.

On je rekao da su investitori iz EU postali rezervisani u investiranju u Srbiji, zbog nejasne pozicije Srbije prema ratu u Ukrajini, što pojedini i javno saopštavaju. Iako, kako je rekao, investitore ne interesuje previše politika, oni traže stabilnost, uključujući i političku stabilnost, žele da vide da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu, da znaju da investiraju u zemlju koja će uskoro biti članica EU.

Da Vas podsetimo:  Staro groblje u Nišu - istorija zarasla u korov, neispunjeno obećanje da će biti memorijalni kompleks

„Očekivanja su samo da će privredni rast u ovoj godini biti nešto slabiji nego prošle godine, ali svakako, mnogo važnije od samog rasta je kako je raspodeljen, odnosno, da li poboljšava život svih, ili samo male grupe privilegovanih. I to je jedan od najvećih ekonomskih problema Srbije, što ima izrazito nepovoljnu distribuciju dohotka“, rekao je Jovanović.

Dodao je da Srbija ima jednu od najviših stopa siromaštva i nejednakosti u Evropi i zato je moguće da i pored ukupnog privrednog rasta, veliki broj ljudi ne oseti poboljšanje svog ličnog ekonomskog stanja. To se, prema njegovim rečima, događa posebno u krizama, kao što je trenutna, kada cene rastu, jer više pogađaju siromašne nego bogate.

Naveo je da su dobre mere koje je do sada preduzela Vlada Srbije, kao što su rast minimalne zarade, povećanje plata u javnom sektoru i penzija i trebalo bi da spreče da veliki broj ljudi upadne u siromaštvo zbog rasta cena.

To su, međutim, kako je rekao, sve incidentne i jednokratne mere, a ono što je potrebno da bi se siromaštvo i nejednakost smanjili su sistemske promene, kao reforme u sistemu socijalne zaštite, veće investicije u obrazovanje, veća ulaganja u regionalni razvoj i slične mere, što nije unapređeno decenijama.

Jovanović je rekao da će inflacija u Srbiji ove godine biti visoka, zbog prenetih efekata iz u 2022. godini kada su cene snažno skočile.

„Naš Institut projektuje da će prosečna stopa inflacije u 2023. godini u Srbiji biti oko devet odsto, a procenjujemo da će tek 2024. godine da se spustiti na oko četiri odsto, što jeste u ciljanom okviru Narodne banke Srbije (NBS), ali je opet iznad inflacije iz perioda 2014-2020. godine“, rekao je Jovanović.

Da Vas podsetimo:  SOPOĆANI: Freska iz srpskog manastira proglašena najlepšom iz Srednjeg veka

Dobra vest je, kako je rekao, što su cene primarnih proizvoda, hrane, nafte i gasa, na međunarodnim tržištima stabilne već nekoliko meseci, što bi moglo da znači da je najgore prošlo, ali je loša vest to što su trenutna očekivanja da će inflacija i u srednjem roku ostati nešto viša od one pre pandemije, zbog energetskog razdvajanja Evrope od Rusije, koje će povećati proizvodne troškove evropskih firmi.

Dodao je da plate ove godine zbog inflacije, ipak neće realno pasti jer su u javnom sektoru od 1. januara veće za 12,5 odsto, a minimalna zarada za 14,3 odsto, što bi trebalo da utiče da i ostale zarade porastu u nekom sličnom obimu. Očekivana inflacija za 2023. je, kako je rekao, oko devet odsto, što znači da bi prosečna plata, u realnom iznosu, trebala da ima neki, minimalni rast.

Na pitanje da li je 70 odsto inflacije uvezeno, Jovanović je rekao da je priča oko inflacije komplikovanija od skoka cena na svetskim berzama.

Velike korporacije su nezasite

„Srbija je već krajem 2021. godine imala inflaciju od skoro osam odsto, što je bila posledica snažnog ekonomskog rasta nakon slabljenja pandemije. Kada su globalne cene hrane i energije skočile početkom 2022, nakon napada na Ukrajinu, to je razgorelo inflaciju, ali su globalne cene hrane i energije stabilne već neko vreme, a cene u Srbiji i dalje rastu.

To je uglavnom posledica onoga što ekonomisti nazvaju korporativnom pohlepom, odnosno toga što pojedine velike i moćne firme koriste trenutnu inflaciju kao izgovor da povećaju svoje cene i kada nema realne potrebe“, rekao je Jovanović.

Dodao je da su zbog toga ekonomisti počeli da preporučuju da države ograniče cene, da bi sprečile zloupotrebe, a to je uradila i Srbija za osnovne prehrambene proizvode, što je malo ublažilo inflaciju, ali je cena hrane i pored toga porasla za oko 23 odsto, samo u 2022, što govori da mera nije bila baš efikasna i da je se pojedine firme nisu pridržavale.

Da Vas podsetimo:  Prva škola u Beogradu u koju su išli Karađorđev sin i Vuk Stefanović 1808. godine

Beta

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime