Kako je lepo biti glup!

E, jebiga! Da nisam sinoć slušao godišnju konferenciju za štampu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, održanu po uzoru na ono što obično jednom godišnje čine svetski državnici – gde, razume se, i ON spada, ne bih znao ni koliko sam glup, ni koliko je lepo biti glup.

„Kako je lepo biti glup,
Kako je lepo biti glup,
Stoka ume da nervira,
Gutaj sta ti se servira …”

kaže u istoimenoj pesmi – iz vremena dok je bio popularan i kod tzv. elite, iliti ološa, kako ih gore pomenuti predsednik iz milošte naziva.

A servirano je svašta – sve ono što do sada nismo imali prilike da čujemo. Prvih sat i osam minuta monologa (izračunao M.T.) su bili najkorisniji. Tu smo, pored onoga što smo već znali – da smo najuspešniji u regionu, Evropi, svetu … i šire, i da smo najlepši, čuli i razne druge korisne stvari, pa nas mnogi zbog toga i mrze, a posebno oni iz regiona, jer smo sebi – opravdano, dodelili ulogu lidera u tom delu sveta.

Potom smo čuli i informaciju koliko je ON popularan, što je na odgovarajućoj tabeli i grafički prikazano – u gornjem redu jedna ispunjena kolona (NJEGOVA popularnost u narodu … i šire, a onda, sve do dna, neke jedva vidljive tačkice koje označavaju ukupnu popularnost svih ostalih oponenata NJEGOVOG lika i dela, zajedno. Sve je to rađeno po priznatoj metodologiji na bazi podataka iz relevantnih medija, gde kao što je opšte poznato spadaju tv Pink, Hepi, Studio B, RTS, Prva … i informativnih glasila Informer, Kurir, Alo, Srpski Telegraf … u koje naravno ne spadaju oni nerelevantni, na primer, tv N1, Vreme, NIN … tako da sve to nije potrebno ni obrazlagati.

Potom smo čuli da ON, tako popularan, nema nameru da vodi dijalog sa onima koji su toliko nepopularni. Neće ni zbog toga što ga svakako nazivaju – izdajnik, ludak … Dijalog, koji inače, kako kaže, vodi svaki dan, vodiće i dalje sa sebi dostojnima – Sarapa, Marić i slični, pa neka oni drugi to slušaju i potrude se da sebi podignu rejting kako bi se kvalifikovali za dijalog sa NJIM.

Pogrešno Predsedniče! Vidite, ja vas ne nazivam onakvim kako gore rekoste – čak se i ne izjašnjavam o tome, jer ne volim da govorim o stvarima za koje nisam stručan – ima ko je zadužen za to, a vi me svrstaste u onu nepopularnu grupu, pa ja sad nemam s kim da o tome razgovaram. A pošto ja takav kakav sam nisam jedini, vi ste nas sve, generalno, raščinili iz političkog dijaloga, što je gospodine predsedniče suprotno vašoj ulozi predsednika i zakletvi koju ste položili prilikom preuzimanja te dužnosti – ako ne verujete, pitajte svog mentora sa Pravnog fakulteta u Beogradu, onog veselka Simu Avramova, koji onomad reče da ste vi bili najbolji student u istoriji tog fakulteta.

Isto misle i oni iz Evrope, pa su to čak i napisali u svom godišnjem izvetaju – “da Srbija nije napravila nikakaav napredak kad su u pitanju izborni procesi i praavosudni sistem, da su najveći mediji favorizovali vladajuće strukture, da ni jedna preporuka OEBS-a nije usvojena, da postoji ozbiljna zabrinutost zbog političkog uticaja na pravosuđe, da postoji ozbiljna zabrinutost zbog korupcije u Srbiji … “

Vi ne prihvatate ove kvalifikacije, pa ćete čak tražiti da jedna od osoba zaduženih za ptredstojeći dijalog sa Srbijom – pretstavnica Evropskog parlamenta Tanja Fajon, bude izuzeta iz tog dijaloga, no dobro, pretstoji razmatranje evropskog izveštaja u Skupštini Srbije, pa eto prilike da oni koriguju vaše stavove.

Pogrešno gospodine predsedniče, držali ste vašu godišnju konferenciju pre tog skupštinsskog razmatranja, a vi dobro znate da su vaši stavovi domaći zadatak i za izvestioce i za poslanike, pa onda ne čudi što je to skupštinsko razmatranje totalno promašilo temu, čemu su svakako zaslužni i izvestioci – vaši đaci, premijerka Ana Brnabić i stara dobra radikalka Jadranka Joksimović, vazda ministarka za evropske integracije, pa da ih citiram:

… I jasno i glasno da kažem da su izborni uslovi 2020. godine, mnogo, mnogo, mnogo bolji nego iizborrni uslovi koji su bili 2012. godine, recimo. Da je sloboda medija u Republici Srbiji 2020. godine neuporediva sa slobodom medija 2011. i 2012. godine, da je to nebo i zemlja …”

Prvo, Evropska unija se u svom izveštaju nije bavila poređenjem situacije koja je u Srbiji bila 2011. i 2012. godine, u odnosu na ovu današnju situaciju. Oni su jednostavno, a sa aspekta pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, razmatrali današnje stanje. Uz to, za takva poređenja nema ni razloga, jer ova garnitura je u Srniji na vlasti već duže od osam godina, što je puna dva normalna mandata, pa je ono što je nekada bilo itrelevantno, taman da je i tačno – a nije, a ono što je i najveći apsurd, o tome nas žitelje ove zemlje obaveštava, sa toliko žara i argumenata, Ana Brnabić, koja je u to vreme ko zna u kojoj p.l.m. bila.

I dok ona, koja pomenu nebo i zemlju, ne aterira sa neba da poslušamo ministarku za evropske integracije Jadranku Joksimović, koja je o toj temi našla za shodno samo da oštro zameri jedinom opozicionom poslaniku u skupštini, Enisu Imamoviću, koji je pitao zašto se ne donesi zakon o položaju nacionalnih zajednica – i to, kako je objasnila, na “mizogenoj osnovi”. Pošto joj je ovaj zamerio što ona viče na njega, jer su oni u skupštini domaćini, a oni gosti, ona mu je mudro uzvratila – nazvali ste me ministarkom, a ja sam ministar, a ne gospođa ministarka iz Nušićevih komada. Da li je ministarka, pardon ministar, u tom dijalogu ispala gospođa – sumnjaam, a isto se odnosi i na premijerku, pardon premijera.
U skladu sa navedenom raspravom su i zaključci koji će o tome biti dostavljeni Evropskoj uniji. Oni sa temom imaju taman toliko veze kao i sa biciklističkom trkom Tur de Frans. Neće njih tamo to zabrinuti, moguće je da će ih čak i razveseliti – ko želi ovakvu Srbiju u Evropiu. Što se nas tiče, stvar je obrnuta. Nama nije do biciklizma.

Eto gospodine predsedniče, to sam želeo da vam kažem, ali nemam prilike, jer vi ne govorite sa mnom, pa moram ovako.

*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke!
Obuješ ih, popenješ se na soliter”
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić