Svaka vožnja ka autoputu, a vozim često, poslednjih meseci izaziva mi mučninu i bes.
Ne bes prema putu ili vožnji, već prema onima koji ovih dana vode ovaj grad, a vode ga u bespovrat. Baš kao da ni oni, ni njihova deca, neće živeti u njemu.
Poslednja saga sa naplatnim rampama fenomenalno pokazuje da je Niš od grada što je nekada bio, postao mali miš. Miš koga svi jašu, komadaju ga, igraju se sa njim kako hoće, a još su manji miševi koji na sve to klimaju glavom samo ćute i sramežljivo dižu ručice.
Dizali su ručice kada je Nišu uzet aerodrom, dižu ih sada kada Nišu stavljaju rampe gotovo posred grada.
Nikada nisam mogao da razumem nedostatak svesti takvih ljudi o tome da štetnim odlukama štete i sebi, svojoj deci, voljenima, a da očigledno toga nisu svesni. Politike se menjaju, život ostaje.
Kada zimus opet vazduh bude takav da može da se vidi, isti taj vazduh dodatno zagađen zbog loših odluka će udistati i njihova, kao i sva druga deca koja žive u Nišu.
Verujem da su Putevi Srbije bez pitanja bilo koga iz Niša doneli odluku da pomere rampe da bi rešili problem gužve na Naisu i da niko konsultaciju gradskih vlasti Niša nije ni uzimao u razmatranje. Ali, da li se bilo ko iz Niša zbog toga bunio?
- Da li je bilo ko iz Niša razmatrao kako će to pomeranje rampe uticati na zagađenje u Nišu, koje je i bez toga katastrofalno?
- Da li je bilo ko iz Niša uradio bilo kakvu studiju u vezi sa time kako će se to odraziti na ekonomiju Niša?
- Da li je bilo ko iz Niša razmotrio druge opcije oslobađanja od naplate? Recimo, da sistem prepoznaje da je putarina između dve rampe 0 dinara.
- Da li je bilo javne debate na ovu temu?
Ukoliko krenete od Bujanovca pa do Subotice, nećete naći naplatnu rampu, a da još manje su šanse da SVE naplatne rampe bukvalno budu u samom gradu.
U Beogradu je naplatna rampa, čak, pomerena još desetak kilometara dalje od grada.
Iako iskustvo govori da građani, uglavnom, zaslužuju svoju vlast, zaista mislim da ljudi koji žive u Nišu ovo nisu zaslužili.
Umesto da pakuju svoje TAGove u aluminijumske folije kada iz Panteleja idu do Tempa i pokazuju kartice kao u 19. veku, vreme je da Niš koji ja znam pokaže zube i prestane da dozvoljava bilo kome da od Niša pravi kasabe i gubernije.
I kad kažem da Niš treba da promeni nešto, mislim na građane. Ove koji, igrom slučaja, upravljaju budžetom Grada i ne računam.
Oni su pokazali šta misle o Nišu.
