Kako je Srbija postala najveća žrtva rata u Ukrajini?

1
59

Agresija Rusije na Ukrajinu počela je 24. februara ove godine. Od tada do danas jedna zemlja je „žrtva velikih sila“. Tu zemlju „pritiskaju“, „ucenjuju“, „iživljavaju se nad njom“, vrše „orkestrirane udare“. U toj zemlji vodi se rat, ali specijalni. Ta zemlja je, prema onome što smo čitali, gledali i slušali u proteklih 10 meseci, Srbija.

Tijana Đorđević

Od prvih sati rata u Ukrajini pa do danas, mediji u Srbiji su prolazili kroz različite faze – od toga da je „Ukrajina napala Rusiju“, preko toga da je u pitanju „specijalna operacija“, a ne rat, do prihvatanja stvarnosti ali uz navijanje za režim Vladimira Putina i njegova dejstva na frontu.

Nijanse u pristupu ovom sukobu delimično su se menjale do trenutka kada je postalo jasno da se on neće brzo završiti i da će se posledice osetiti i u ostatku sveta. Tada je za domaće medije najveća žrtva ovog rata postala Srbija.

Odgovor na to ko su (ponovo) bili izvori svih problema koji su nas zadesili prilično je jednostavan. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, prema onome što su plasirali domaći mediji, našle su se i u novoj sezoni „hajke na Srbiju“.

Nama je najteže

 

Već u prvoj nedelji rata, mediji su ukazali na „strahovit pritisak na Srbiju“ i to da uvede sankcije Rusiji. Imenom i prezimenom tada su navedeni „poznati mrzitelji“, „političari i analitičari takozvane duboke države Evropske unije, ali i Amerike“. Detalji „brutalnog iživljavanja Zapada nad Srbijom“ objavljivani su u serijalima tekstova, a u nekima je posebno naglašeno da se predsednik države Aleksandar Vučić „uspešno nosi sa izazovima kojima je opkoljen sa svih strana“.

Da se ne bi desilo da zaostajemo za svetom, i u Srbiji je vrlo brzo počeo rat – specijalni. Tako su makar u medijima nazvane lažne dojave o bombama postavljenim u osnovnim i srednjim školama, novinarskim redakcijama, državnim institucijama. Cilj tog specijalnog rata bio je da se „Srbija parališe“ i „pritisne da uvede sankcije Rusiji“.

Specijalni ili ne, za medije u Srbiji bilo je više nego očigledno da se „rat sila vodi preko naših leđa“.

Stoga smo, dok su se borbe vodile u Ukrajini, mi prolazili kroz „pakao“, jer je, prema pisanju medija, „Putinova odluka o ulasku u ’pravi rat’ dodatno otežala poziciju Srbije“. Tih dana je krenula i „artiljerijska priprema totalnog napada“ na Srbiju, pošto su pritisci bili „najveći od NATO bombardovanja 1999. godine“.

Da Vas podsetimo:  Laž godine – Nisam obećao objavljivanje snimka nesreće kod Doljevca

Da „pritisci na Srbiju poprimaju enormne razmere“ posle skoro osam meseci rata u Ukrajini bio je zaključak i televizijskih emisija. Zapad je tada prešao i na „vojne metode“ u „stezanju obruča oko naše zemlje“ pošto su mediji tako definisali „incidente sa sumnjivim bespilotnim letelicama“ uočenim iznad Merdara i na području Raške.

Svi „udari na Srbiju“ za najuticajnije domaće medije imali su dva cilja – uvođenje sankcija Rusiji i istovremeno priznanje nezavisnosti Kosova. Neprijateljski predznak stavljen je ispred gotovo svih postupaka Brisela i Vašingtona, a njihovi zvaničnici su svoja očekivanja objašnjavali i kroz analize spoljnopolitičkog kursa Srbije i tokom poseta Beogradu.

Pritisak nije pakao

Predstavnici EU i SAD pozivali su Srbiju da se pridruži sankcijama Rusiji još u prvim nedeljama rata. Međutim, iako su to mediji označili kao pritiske i napade, usklađivanje sa restriktivnim merama Zapad i dalje vidi kao deo obaveza koje zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji treba da ispuni u procesu pristupanja.

Uz ono što podrazumevaju potpisani sporazumi, kroz pozive da uvede sankcije, od Srbije se očekivala i potvrda partnerstva sa zapadnim državama, te i često spominjani „evropski put“.

Zvaničnim kanalima, dolazila su i razumevanja situacije u kojoj se Srbija nalazi, naročito u pogledu energetske zavisnosti od Ruske Federacije. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj u više navrata je izjavio da se vrednuje glasanje Srbije u Generalnoj skupštini UN, ali da neutralan status zemlja kandidata za članstvo u EU, prema sukobu u Ukrajini, nije u skladu sa njihovom evropskom budućnošću.

„Održavanje bliskih odnosa sa Putinovim režimom više nije u skladu sa izgradnjom zajedničke budućnosti sa EU. Te dve stvari ne idu. Neutralnost u pogledu rata u Ukrajini je pogrešan koncept. Jedna zemlja je napala drugu i stavljati ih u istu ravan znači izjednačavati napadača i žrtvu, a to nije moguće“, rekao je Borelj.

Poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon takođe je, naglašavajući obavezu usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom EU, podsećala i da Srbija ne treba da služi kao osnov za zaobilaženje sankcija EU i platforma za širenje ruske propagande na druge zemlje u regionu.

Da Vas podsetimo:  Freska sa Kostićem i njegovim ženama i dalje tema društvenih mreža i medija

„Pozivamo predsednika Vučića i novu Vladu Srbije da jasno pokažu gde su. Jedna stvar je neuvođenje sankcija, a sasvim druga još gora – aktivna pomoć ruskim zastupnicima u širenju propagande. To je krajnje neprihvatljivo i samo će dodatno narušiti odnose EU i Srbije“, izjavila je Fon Kramon.

Slične poruke stizale su i iz Sjedinjenih Američkih Država. Ambasador Kristofer Hil pri susretima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem posebno je isticao značaj evropskih integracija i usklađivanje sa pozicijama EU.

„Od Srbije očekujemo jasno stanovište o poštovanju međunarodnog prava i osudi ruske agresije na Ukrajinu, kao i potpunu posvećenost reformama u oblasti vladavine prava i drugim oblastima, neophodnim za napredak na evropskom putu“, govorio je Hil.

On je nedavno izjavio i da smatra da Srbija nije pod „ogromnim pritiskom“ zato što nije uvela sankcije Rusiji.

„Ne verujem da postoji ogroman pritisak na Srbiju. Srbiji je više puta pristojno rečeno da treba da uvede sankcije, neki su tu bili oštriji od drugih ali postoji razumevanje da je Srbija u jedinstvenoj situaciji“, rekao je Hil i ponovio da SAD, kao i EU, pomažu Srbiji u pogledu energetske diversifikacije.

„Srbija u ovome nije sama i to je izuzetno važno u ovim vremenima. Bitno je da vam čuvaju leđa i pomažu, to je kao ekipni sport u odnosu na ovo ponašanje Rusije“, istakao je američki ambasador.

U danima kada su domaći mediji pisali o „najvećim pritiscima“ na Srbiju, na Tviter nalogu američke ambasade objavljen je pregled fotografija za prvih 182 dana rata u Ukrajini. Uz pregled su postavljene i dve rečenice: „Pritisak nije pakao. Ovo je pakao.“

Ovaj tvit bio je povod za tekstove u kojima se najavljuju još „snažniji pritisci“ i „izuzetno težak“ period za Srbiju.

Pritisci koji to nisu

 

Iako je na trenutke delovalo da i sa Istoka dolaze makar i obrisi onoga što mediji u Srbiji zovu „pritiscima“, odnos sa režimom Vladimira Putina ostao je isti. Prijateljski narativ utihnuo je na kratko onda kada je predsednik Rusije napravio paralelu između Kosova i samoproglašenih republika u oblasti Donjecka i Luganska.

Da Vas podsetimo:  U fabriku vakcina uloženo 47 miliona evra, a proizvodnja kasni

„Putin, koga smatramo velikim prijateljem, pokazao je svoje pravo lice i izjavom naštetio interesima Srbije po pitanju Kosova“, pisali su mediji, navodeći da je ruski predsednik „zabio nož u leđa“ Srbiji.

Izjave ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka nijednog trenutka nisu okarakterisane kao pretnje, čak ni onda kada je ruski diplomata rekao da bi uvođenje sankcija „moglo da naškodi ekonomiji i socijalnoj sferi Srbije“.

„Ekonomija Srbije je veoma vezana u pozitivnom smislu sa Rusijom. Svako razume da bi antiruske sankcije dovele do značajne štete za ekonomiju i socijalnu sferu“, rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu dnevniku Izvestija, a preneli su domaći portali.

Ovu izjavu, detektor za „pretnje Srbiji“ medija bliskih vlasti, nije prepoznao kao relevantnu.

S druge strane, proruski sentimenti uočljivi su i u ćutanju. Naime, kada Zapad nešto očekuje, on Srbiji „lomi kičmu“. Kada Rusija nešto očekuje, rukovodstvo Srbije postupi po očekivanjima, a većina medija situaciju potpuno ignoriše.

To je bio slučaj i sa učešćem Srbije na prvom parlamentarnom samitu Krimske platforme. Na sastanku sa predsednikom Skupštine Srbije Vladimirom Orlićem, Bocan-Harčenko je „izrazio očekivanje da delegacija Narodne skupštine Republike Srbije neće učestvovati na samitu“.

Očekivanja ruske strane, za razliku od nekih drugih, ispunjena su u potpunosti, pošto i pored zvaničnog poziva, delegacija Srbije nije učestvovala na samitu sa kog su poslate poruke podrške Ukrajini.

Detalji razgovora Orlića i Harčenka kasnije su objavljeni u skupštinskoj zabelešci, a potom i na portalu N1. Najveći medijski branitelji „nezavisne spoljne politike Srbije“ i „srpskog interesa“ tada su ipak imali preča posla.

Kada svedemo, rat u Ukrajini je samo ogolio način izveštavanja karakterističan za domaće mejnstrim medije. Naime, prema podacima Crtinog monitoringa medija, anti-zapadni narativ koji je dominirao u prethodnih pet godina se dodatno pojačao od početka rata u Ukrajini. Odnos pozitivnih u odnosu na negativne medijske priloge o Evropskoj uniji i SAD u 2022. iznosi jedan na prema petnaest dok je taj odnos suprotan kada je Rusija u pitanju gde odnos pozitivnih u odnosu na negativne priloge iznosi dva na prema jedan.

Naslovna fotografija: Fonet/Wikipedia

1 KOMENTAR

  1. Srpski Narod postao je najveća zrtva poslije “ petog oktobra “ jer ih od tada do dana današnjeg, pravno formalno , pretstavljaju PRODANE DUŠE, KUKAVICE I IZDAJICE !!! Rat u Ukrajini bi morao biti samo još jedna poluga oko povratka KiM u sastav Srbije. Kojeg DRZAVNIKA Srbije, bi se itko iz Amerike i E U , usudio traziti uvodjenje sankcija Rusiji , jer je “ povredila suverenitet i teritorijalni integritet susedne zemlje……“ , a da ih ovaj ne priupita o „suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije 1999……“ ???? Da ih ne priupita za R1244 ……. i još mnogo toga !!! Ali obzirom da su nama instalirali VELEIZDAJNIKE I KUKAVICE najgoreg kova, stranci su gazde u našoj kući….moze im se….
    Ničim Putin nije oštetio Srbiju kada je usporedjivao KiM sa dvije oblasti sada već pripojene Rusiji!!!
    Nisu li te dvije oblaste, prema Minskim sporazumima trebale ostati u sastavu Ukrajine ??? Nije li Ukrajina trebala istima dati pravo na jezik, kulturu i neki vid samouprave. Kosmetski Albanci su imali
    UNIVERZITET na svom jeziku, i prava koje niti jedna manjina u svijetu nije imala……………… i zato uopšte ne vidim ni štetu ni problem da se te oblasti usporedjuju. Naprotiv, bilo bi od koristi, jer bi na obadvije strane pronašli „zajednički nazivnik“ koji ih povezuje…….Ameriku i NATO ………..koji su zakuhali rat i tu i tamo, a i najveće zrtve su iste…..bespomoćan Narod u zagrljaju svojih korumpiranih i ucjenjenih vodja Vodja…………… i Zelenski i Vučić su sluge Amerikanaca. Spasimo Srbiju . Zaustavimo Vučića……..

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime