Kako je teroristička UČK postala „Oslobodilačka vojska Kosova“

Negirani su zločini nad civilnim nealbanskim stanovništvom, koje je otimano, mučeno, ubijano i proganjano. Zločini koji su se pripadnicima UČK sve do nedavno stavljali na teret su, uglavnom, napadi na Albance na KiM, koje su smatrali za političke neistomišljenike

Američka administracija „oprala“ je biografiju terorističke UČK i od nje napravila „Oslobodilačku vojsku Kosova“ 1998. godine. Razlog za ovakav potez bio je ostvarivanje ciljeva SAD, do kojih je preko UČK bilo lakše doći, nego preko tadašnjeg političkog lidera Albanaca na KiM Ibrahima Rugove, kaže za RT Balkan prof. dr Obrad Stevanović general-potpukovnik i nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije, a sada redovni profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji.

Sjedinjene Američke Države, veštim marketinškim manevrima, dugo su uspevale da terorističku organizaciju predstave kao politički motivisano udruženje, koje se borilo za slobodu naroda na KiM. U tom cilju negirani su zločini nad civilnim nealbanskim stanovništvom, koje je otimano, mučeno, ubijano i proganjano. Zločini koji su se pripadnicima UČK sve do nedavno stavljali na teret su, uglavnom, napadi na Albance na KiM, koje su smatrali za političke neistomišljenike.

Teroristički akti bili su prvo izolovani i organizovani u manjem broju 1991. godine, ali su posle toga brojke rasle i nastavljene nakon dolaska snaga NATO-a na KiM.

Bliskim odnosima zvaničnika SAD sa predstavnicima OVK nije smetala činjenica što je ta paravojna formacija, po svojim ciljevima i oblicima nasilnog delovanja, zapravo bila teroristička organizacija. Njen teroristički profil potvrdili su brojni stručnjaci.

Džon Krosland, britanski vojni ataše u Beogradu do 1996, svedočeći pred Haškim tribunalom 2002. godine izjavio je: „Ja ne želim da sporim da je postojao problem terorizma na Kosovu“, dodajući: „Neosporno je postojala opasnost od terorizma OVK za državu Jugoslaviju“.

„Tamo je postojao inherentan problem terorizma“, zaključio je Krosland, navedeno je u dokumentu Haškog tribunala R0183967- R0183976 i transkriptu svedočenja od 10. i 15. jula 2002.

Federacija američkih naučnika, sa sedištem u Vašingtonu, objavila je 1998. godine izveštaj u kojem je OVK svrstana među 113 najpoznatijih terorističkih organizacija u svetu. Džon Pajk, šef odseka za bezbednost FAS-a izjavio je da je njegova organizacija izradila kompletnu analizu, detaljno istražujući način delovanja i strukturu OVK i da je utvrdila činjenice zbog kojih je OVK svrstana među terorističke organizacije.

U istraživanjima profesora Obrada Stevanovića može se saznati da je specijalni izaslanik SAD za Balkan, ambasador Robert Gelbard na konferenciji za medije 23. februara 1998. godine, izjavio: „Duboko smo uznemireni i energično osuđujemo neprihvatljivo nasilje koje sprovode terorističke grupe na ‘Kosovu’. OVK je, bez sumnje, teroristička grupa. Ne prihvatam nikakvo opravdanje. Radeći godinama na problemima aktivnosti terorista, ja dobro umem da prepoznam i definišem terorističku grupu.“

Nešto kasnije u komisiji za međunarodne odnose u Predstavničkoj komori Gelbard izjavljuje:“OVK je počinila terorističke akte, ali je vlada SAD zakonski ne posmatra kao terorističku organizaciju“.

U zaključcima iz Londona od 9. marta 1998. godine, Kontakt grupa (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija) pored osude „prekomernog nasilja“ srpske policije, eksplicitno osuđuje i „terorizam OVK“. Isto čini i Savet bezbednosti UN, u Rezolucijama broj 1160, 1199 i 1203.

U aprilu iste godine, londonski „Dejli telegraf“ citira američkog ambasadora u Skoplju Kristofera Hila koji je rekao „da je oštar kritičar OVK zbog njene navodne involviranosti u trgovinu drogom“.

Ipak, tokom 1998. godine, visoki zvaničnici američke administracije ostvarili su više kontakata sa predstavnicima kosmetskih Albanaca i tzv. OVK, navodi za RT Balkan general Stevanović. U maju, u Vašingtonu je primljena delegacija kosmetskih Albanaca u sastavu: Ibrahim Rugova, Bujar Bukoši i Fehmi Agani na razgovore sa Bilom Klintonom i Medlin Olbrajt.

„Na razgovorima sa delegacijom kosmetskih Albanaca, maja 1998. godine u Vašingtonu, Olbrajtova, između ostalog naglašava:’Mi imamo tačne informacije o tome, da su ljudi za koje vi kažete da brane svoje kuće, završili raznovrsne obuke u Albaniji i ubijali nevine ljude na Kosovu. Vi znate da se takve aktivnosti zovu terorizam, a terorizam osuđuju i SAD'“, otkriva Stevanović za RT Balkan svoja saznanja iz zvaničnih izvora.

Tokom razgovora, kako kaže Stevanović, Olbrajtova je naglasila:“Prirodno je, na žalost, da se gube životi u ovakvim situacijama, ali biće teško da realizujete svoje ciljeve bez velikog krvoprolića“.

Razgovor je zaključila rečima:“Već sutra, u krugu mojih najbližih saradnika, uradiću sve što je moguće da vam se pomogne i obećavam vam da ćete ubrzo videti i rezultate“.

„Javne manifestacije saradnje SAD i OVK počinju poznatim susretom i razgovorom visokog američkog zvaničnika Ričarda Holbruka sa predstavnicima OVK, 24. juna 1998. godine u Juniku, kod Dečana. Na tom sastanku, Holbruk se fotografisao sedeći bez cipela na podu jedne albanske kuće, pored naoružanog pripadnika OVK i time i simbolično pokazao neočekivanu bliskost sa OVK i visok nivo poštovanja i poverenja prema njenim pripadnicima, protivno svim standardima bezbednosti visokih američkih zvaničnika. Sasvim je izvesno da je to bio prelomni trenutak u odnosima SAD sa predstavnicima kosmetskih Albanaca. Podrška Ibrahimu Rugovi tada je zamenjena podrškom OVK. Prema nekim svedočenjima, Holbruk je podršku tada uslovio zahtevima: da sa zida skinu sliku Envera Hodže i odreknu se staljinističko-lenjinističke ideologije, da bi se distancirali od Ibrahima Rugove“, kaže naš sagovornik i dodaje:

„Posle Holbrukove posete Juniku, poseban značaj za odnose SAD i OVK imali su razgovori Kristofera Hila, ambasadora SAD u Skoplju, sa Hašimom Tačijem, Jakupom Krasnićijem i Ramom Bujom, predstavnicima Glavnog štaba OVK, koji su održani 17. novambra 1998. godine, u selu Dragobilju kod Orahovca u kojem je tada bilo sedište Glavnog štaba OVK. Osnovni razlog tih razgovora bila je odluka Hila i Holbruka da se OVK ‘postupno uvede u pregovore’, kao suštinski ključni faktor za uspeh procesa na Kosovu i Metohiji. Tek tada, OVK je zaslugom SAD postala ključni faktor sukoba na Kosmetu“, ističe Stevanović.

Prema istraživanjima našeg sagovornika, česti posetioci Glavnog štaba OVK u Dragovilju, uz Hila, bili su i visoki predstavnici Verifikacione misije OEBS, među kojima i Šon Brns, pa i Vilijem Voker.

Pored navedenih razgovora u Vašingtonu, Juniku i Dragobilju, navodi naš sagovornik, američki zvaničnici i predstavnici CIA imali su i druge susrete sa predstavnicima OVK u Ženevi, Davosu, Londonu, Rambujeu i Parizu…

„Ključni razlog njihovih susreta bila je, sasvim izvesno, namera da od naših policijskih operacija sačuvaju Glavni štab koji je ponovo bio u formiranju, da tom Štabu pruže svaku pomoć kako bi se OVK ponovo konsolidovala, posle vojničkog poraza u velikoj letnjoj policijskoj protivterorističkoj operaciji. Takođe, želeli su da za predstojeću agresiju pripreme savezništvo OVK i NATO. Rukovodstvo policije je tada bilo obavešteno od Šona Brnsa da se Štab OVK nalazi u Dragobilju uz molbu da se policijske intervencije ne usmeravaju prema tom mestu, kako bi, navodno, Misija mogla da posreduje između bezbednosnih snaga SRJ i RS – sa jedne i snaga OVK – sa druge strane“, navodi Stevanović.

Za šta je optužen Jakup Krasnići, terorista koji se gostio sa Hilom

Za šta je optužen Jakup Krasnići, terorista koji se gostio sa Hilom

Tokom novembra i decembra 1998. Godine, deo Glavnog štaba OVK, na čelu sa Jakupom Krasnićijem ilegalno se prebacuje iz Albanije u sela Dragobilje i Pagarušu u opštini Orahovac, tvrdi Stevanović, gde ponovo preuzima operativno komandovanje terorističkim akcijama OVK.

„To se dešava posle velike letnje policijske protivterorističke operacije u kojoj OVK doživljava potpuni vojnički poraz, njena organizacija je razbijena i dezorganizovana, a njeni pripadnici su ostali bez značajnih količina oružja i municije i u većem broju se povukli u Albaniju“, navodi naš sagovornik i dodaje da je usledila je sve otvorenija pomoć teroristima da se usprotive regularnoj vojsci i policiji Srbije.

„Sa raspoređivanjem Verifikacione misije OEBS na KiM – razbijena i dezorganizovana OVK ponovo oživljava, reorganizuje se i konsoliduje. Gotovo identična situacija se dešava i u proleće 1999. godine, kada se razbijena OVK ponovo konsoliduje raspoređivanjem na KiM Međunarodnih bezbednosnih snaga pod okriljem UN – Kfor“, kaže Stevanović.

Prema rečima komandanta odbrane Košara pukovnika Ljubinka Đurkovića, do rapidnog zaokreta prema OVK došlo je jer su vođe OVK položile zakletvu Americi, da će po njihovom nalogu verno izvršavati sve zadatke.

„Americi je, naravno, stalo da ima svoje eksponente na Balkanu, a naročito na prostoru Kosova i Metohije, zato što time faktički drže tempiranu bombu protiv srpskih interesa“, navodi Đurković.

Danas se to eksplicitno i pokazuje, objašnjava komandant odbrane Košara, uzimajući kao primer premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, koji ne priznaje nikakve sporazume, „radi sve po direktivi Amerike“.

„Jedino što želi Amerika je priznanje ‘Kosova’ od strane Srbije, da tzv. Kosovo bude nezavisna država kako bi mogli da je koriste kao bazu za trgovinu narkoticima. Drugo, žele da južna srpska pokrajina bude kopneni nosač aviona američkih snaga, odnosno NATO-a. Treća stvar je da žele da drže Srbiju kao teritoriju koja je pod stalnim pretnjama sa prostora Kosova i Metohije, odnosno da je drže potčinjenu i u diplomatskom i u političkom, ali i u svakom drugom smislu u sklopu svojih interesa. Zbog toga su oni odustali dalje da tretiraju terorističku grupaciju UČK, to jest OVK kao terorističku vojsku, kako bi ona služila njihovim interesima“, ističe sagovornik RT Balkan.

Suđenje komandantima OVK, kaže Đurković, u pravnom smislu beznačajno je, jer cilj nije kažnjavanje zločina nad civilnim stanovništvom i osuda terorizma, već kažnjavanje neposlušnih Americi.

Priština izdvaja milione evra za advokate bivšim vođama tzv. OVK

Priština izdvaja milione evra za advokate bivšim vođama tzv. OVK

„Njima je cilj da se samo pojedinci, koji su prema SAD postali neposlušni, eliminišu iz društeno političkog života i da ih osude, a da ostatak OVK i dalje drže kao svoju regularnu grupaciju koju će pretvoriti u ‘kosovsku vojsku’ u bliskoj budućnosti“, smatra pukovnik Đurković i dodaje poslednje Kurtijeve izjave da će rasformirati Sud za OVK u prilog svoje tvrdnje:

„Kurti je produžena ruka i Amerike i OVK. Ne zato što je on nesiguran u svoje političke stavove ili svoju diplomatsku moć, već je dobio signal od Amerike da izjavi da niko od komandanata OVK neće biti osuđen i da će sud biti rasformiran, kako bi stvorio sigurnost ostalim pripadnicima i učesnicima OVK. Šalje im poruku da se neće svi snositi posledice, već samo neposlsušni i oni koji su postali politički problem“, ističe Đurković.

Kristofer Hil, od oštrog protivnika OVK, praktično preko noći, došao je u poziciju da sa liderima terorističke grupacije rado ide na ručkove i otvoreno ih podržava. Sve se to odigrava u razmaku od nekoliko meseci 1998. godine.

Osnivač i prvi komandant 72. brigade za specijalne operacije general Milorad Stupar, ipak, želi da veruje da je ambasador Hil svestan svojih pogrešnih odluka u prošlosti.

„Cenićemo njegovu iskrenost za saradnju ako spreči da se ponovi ono što je bilo devedesetih godina, kada su od terorista formirali ‘vojsku’. Sada, u ovim uslovima, kao diplomata i izaslanik SAD, neka spreči formiranje ‘kosovske vojske’. Prištinske vlasti nemaju pravo na tako nešto, ne samo po Rezoluciji 1244 SB UN, već i po svom takozvanom ustavu. Deo te takozvane vojske svakako bi uključivao i nekadašnje pripadnike terorističke UČK, što je nedopustivo iz više razloga“, navodi Stupar.

Ovakav postupak pokazao bi, kaže naš sagovornik, dobru volju SAD za ispravljanje grešaka iz prošlosti, ali i poboljšanje saradnje sa Srbijom.

„Ne može vašingtonska administracija da shvati značaj Kosova i Metohije kao svete srpske zemlje, jer oni takav sentiment nemaju. Ne očekujemo da do kraja shvate ni istorijski, ni kulturološki značaj. Nadamo se, ipak, da će shvatiti ono što bi trebalo da razumeju, a to su: nepovredivost državne granice, suverenitet i teritorijalni integritet. Svakako, tu je i ekonomski interes, jer Srbija ulaže, radi i gradi, te osigurava bezbedno okruženje za strane investitore i otvaranje novih preduzeća. Taj jezik oni vrlo dobro razumeju, jer ekonomski interes ima i Zapad“, poručuje Stupar.

Nastavlja se kršenje međunarodnog prava na najgrublji mogući način stvaranjem nebezbednog okruženja za život Srba na KiM, gotovo kao devedesetih godina, navodi general Stupar, ocenjujući da Kfor treba da razoruža i demilitarizuje čitavo Kosovo.

„Jedina oružana sila tamo može biti Kfor. Priština od KBS pravi vojsku, što neodoljivo podseća na ‘poboljšanu’ OVK, jer obučavaju snajperiste, one koji upravljaju sistemima PVO, vozače helikoptera, i to više nije jedinica za otklanjanje nepogoda. Polako počinje da poprima oblik vojske, u čemu im najviše pomažu Nemačka i Velika Britanija. SAD moraju naći način da to spreče i pokažu da ipak postoji pravo i pravda, te da se međunarodne rezolucije moraju poštovati. To bi bio prvi i veoma značajan korak u prevazilaženju onoga što je dopušteno ranije, a što je rezultiralo progonom i ubistvima srpskog civilnog stanovništva na KiM“, zaključuje Stupar.