Osnovnu školu nisam završio samo zato što me je učitelj mrzeo iz dna duše. Naravno, iz čisto političkih razloga.
Tražio sam da se na svečanoj večernjoj akademiji, pošto drugih tribina u to vreme nije bilo, organizuje javna debata nas dvojice na temu slobode učenika u javnom životu i zaštitu njihovih prava u donošenju krajnjih ocena koje su se ticale mog ličnog školskog uspeha. Hteo sam još da mu postavim tri pitanja za koje sam bio uveren da odgovor neće znati čime bih dokazao večno učeničko pravo da se ne znati odgovor ne sme kažnjavati lošim ocenama.
Učitelj je taj predlog odbacio sa indignacijom iako je znao da ja nisam ni tada, kao ni danas, znao šta ta reč uopšte znači.
Pokušaj da organizujem blokadu škole i ukupnog školskog sistema, iako je od mnogih, pretežno loših učenika, oberučke prihvaćen, nije urodio plodom jer je učitelj imao nepoštenu i neprincipijelnu podršku Ministarstva prosvete u kome su posao imali kadrovi sa uglavnom lažnim diplomama, doktoratima i nagradama dodeljenim od njima sličnih školskih nakarada.
Građanski ulični protesti da se učitelj smeni, takođe, nisu doneli očekivane rezultate i od njih su se mnogi učesnici, kasnije svršeni učenici ove propale škole, potpuno ogradili, odustali od šetnji, a mene ostavili na ulici gde i dan-danas šetam, bazam i protestujem.
Moj naknadni pokušaj, zasnovan na mnogobrojnim primerima iz tadašnje, a možda i današnje prakse, da na Saobraćajnom fakultetu odbranim doktorat sa temom iz radničkog samoupravljanja, odbijen je uz upotrebu poznatih i odavno otrcanih fraza da za taj poduhvat nemam potrebno školsko osiguranje. Neverovatan stav priznatog fakulteta utoliko pre kad se zna da je radni naslov doktorske teze bio „Naš razvojni put u bolje samoupravno sutra“ sa podnaslovom „Samoupravljanje, svetlo na kraju tunela u Grdeličkoj klisuri“. U isto vreme odbranjeni su doktorati sa sumnjivim sadržajima i temama kao što su „Put u EU nema alternativu“; „Gondola nije lepo prevozno sredstvo, bolje su rikše“, ili, „Zašto se putevi, koji kako neki tvrde ničemu ne služe, asfaltiraju umesto da se zadrži proverena turska kaldrma“.
Revoltiran ovakvim stavom fakulteta koji je izrodio i akademike, što nikako ne znači da su izrodi, počeo sam da se bavim analizama i brojem doktorata na temu samoupravljanja, broja citata u njima sa ili bez naznake autora kao što su Kardelj, Broz, Bakarić, Šuvar, ministra za rad Dangubića, zaduženog za bolji život građana, Bijedića, sekretara za finansije Zelenovića i zamenika mu Sirotkovića kao i sijaset drugih znanih i neznanih znanstvenika.
Neverovatno je koliko je misao samoupravljanja obuzimala vreme, rad i napore najumnijih ljudi i koliko je ostvarenja svetskog nivoa izrađeno koja ne služe, niti su ikada služila i vredela ni pola lule duvana iz Fabrike duvana u Nišu, koja je funkcionisala po svim samoupravnim postulatima da bi najzad završila u rukama stranih vlasnika koji o samoupravljanju pojma nemaju.
Takođe je odbijen moj predlog, iznet uz pretnju da ću, ukoliko se ne prihvati, biti primoran da blokiram rektorat BU, da se svi ti doktorati iznesu pred Odbor za etička pitanja BU i da se javno ponište, osude i spale kao knjiga nekih gradskih velikaša. Ništa od toga i ništa od ove države.
Suočen sa potpunim odbacivanjem svih neslobodnih medija sa nacionalnom frekvencijom da slobodno i znalački iznesem predloge za rešavanje nezavidne situacije, zatražio sam javnu TV debatu sa predsednikom Vučićem u kojoj bi mu postavio pitanje zašto ja na kladionicama uvek gubim, nedavno čak čitavih 50.000 dinara, i da mi da precizan i jasan odgovor na jedno jedino pitanje (dakle odustajem od tri) zašto sam samo ja toliko blesav.
I uvek nesrećni gubitnik.
Osnovnu školu nisam završio samo zato što me je učitelj mrzeo iz čisto političkih razloga.“ Прво ми се учинило да је аутор писао неку исповест Родољуба Чолаковића: почетак је то обећавао, на то је личио. Али, и овако је добро. Друг Роћко је, кажу, био такав. Бавио се културом, и то оном високом, највишом. Спонзорисао је Андрића, који је високо ценио ту босанску везу. Хоћу да кажем да је архетип постављен давно, при доласку људи из шуме.