Kako je Vučić „uspeo“ da ga Zapad istovremeno i ruši i podržava?

Od onih koji se o protestima informišu iz izjava zvaničnika očekuje se da prihvate istovremeno dve „istine“ – da Zapad ruši predsednika Vučića i da Zapad podržava predsednika Vučića, piše EWB.

Prva „istina“, da Zapad ruši predsednika i vlast u Srbiji, plasira se već više meseci, odnosno otkad su izbili protesti povodom pada nadstrešnice u Novom Sadu. To nije ništa novo – ceo narativ je viđen već više puta, navodi European Western Balkans.

„Taman kad smo zemlju izvukli iz opšte bede, kad je Srbija krenula napred, od‌jednom je napadnuta spolja ogromnim novcem uloženim u nemire unutar zemlje“, izjavio je nedavno predsednik Aleksandar Vučić.

Nekoliko nedelja ranije, predsednik je detaljnije pričao o navodnom pokušaju obojene revolucije koja se sprovodi protiv Srbije.

„Sve ovo što rade jeste pokušaj obojene revolucije. I u to nema nikakve sumnje. Sve to rade strani instruktori i iz više zemalja zapadnih dolaze. Neki dolaze sa istoka koji su u tim zemljama obavljali prljave poslove za zapadnu agenturnu mrežu“, rekao je Vučić.

O rušenju Srbije iz inostranstva govorio je i Miloš Vučević, predsednik Vlade Srbije prilikom najave da će podneti ostavku. Vučević je tada rekao da je „atmosfera u društvu u kojoj je sve na ivici sukoba apsolutno smišljena iz inostranstva“.

A onda je, posebno krajem januara, u javnost krenula da se, pored prve „istine“, nameće i druga – da Zapad podržava Vučića. Sve je počelo objavom Ričarda Grenela, izaslanika za specijalne misije predsednika SAD Donalda Trampa, na društvenoj mreži „Iks“ o protestima u Srbiji.

Grenel, kome je region Balkana poznat iz vremena kada je bio specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine tokom prvog Trampovog mandata, objavio je 25. januara da, iako podržava pravo na demonstracije, protivi se „nasilnom preuzimanju vladinih institucija“. Ovo je široko protumačeno kao svrstavanje na stranu vlasti i njihove interpretacije protesta.

Gotovo istovremeno sa Grenelovom objavom stigle su izjave Marije Zaharove, portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije, kao i portparolke Ministarstva spoljnih poslova Kine Mao Ning. Iako izrečene u diplomatskom tonu, obe su protumačene kao podrška vlastima u Srbiji. Večernje novosti su 27. januara objavile kako je „moćna trojka“, odnosno SAD, Rusija i Kina, protiv promene vlasti u Srbiji.

Glasačima vlasti ne smetaju kontradiktornosti

Komentarišući kako glasači vlasti, kojima su ove poruke prvenstveno namenjene, reaguju na njihovu kontradiktornost, Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, kaže da oni ni ne pokušavaju da ih pomire. Kako ocenjuje, Vučić je postao neka vrsta majstora u slanju kontradiktornih i zbunjujućih poruka svojoj ciljnoj populaciji jer oni njega i dalje vide „kao nekog velikog stratega koji je svime time u stanju da upravlja“.

„Često smo mi i ranije imali poruke od njega po raznim temama, i ekonomskim, i socijalnim i političkim, i posebno spoljnopolitičkim, gde on ume da bude vrlo kontradiktoran. Ali on zna da njegovo čvrsto glasačko jezgro, koje je dosta veliko, ima poverenja u njega da će on to uspeti da ‘ishendluje’, i onda se i ne zamaraju previše ukrštanjem tih kontradiktornih logika“, navodi Bursać.

Zapadni lideri tolerišu anti-zapadnu retoriku

Pored glasača vlasti u Srbiji, postoji još jedna grupa ljudi kojima, čini se, ne smeta kontradiktornost komunikacije – sami zapadni zvaničnici. Do sada se nije video nikakav znak da je žestoka anti-zapadna retorika koja se koristi na unutrašnjem planu i koja svakako doprinosi niskoj popularnosti ovih država bilo kakva prepreka za saradnju sa vlastima u Srbiji.

Prema mišljenju Vuka Vuksanovića, višeg istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Zapad je do sada tolerisao Vučiću kampanju koju sprovodi na unutrašnjem planu prvenstveno zato što su njegovi lideri verovali da je to neophodno da bi im isporučivao neke stvari koje su potencijalno nepopularne u samoj Srbiji, poput ustupaka vezanih za kosovski spor.

„Dokle god je to isporučivao, njih nije bilo briga šta on govori unutrašnjoj publici. Naravno, mi vidimo kako se njihov odnos promenio od trenutka kada su zapadne vlade pokazale interes za litijum do nabavke francsukih Rafala do činjenice da Beograd isporučuje municiju Ukrajini čime je odobrovoljio Vašington“, kaže Vuksanović za European Western Balkans.