Već nekoliko decenija naša Srbija ne može da nađe pravi put da bi bi napravila neki značajniji napredak u razvoju. Glavni razlog leži u činjenici da se menjaju samo akteri u vlasti, a ne sistem.
,,Dogodio se narod‘‘ za vreme vladavine Miloševića, ali je to ,,događanje‘‘ narod platio jako skupo. Mnogo bolje bi bilo da se nije ,,dogodio‘‘.
Nadao se ,,narod‘‘ , to jest građani Srbije, da će posle petog oktobra stvari da krenu pravim putem, ali to se nije desilo. Nova vlast je zadržala prtethodni sistem. Nije zaštitila društveni kapital, pa je nastavljeno njegovo rastakanje. Nezaštićen društveni kapital je bio dobra osnova za spregu kriminala i vršilaca vlasti.
Svaka država razvija one delatnosti koje je najviše interesuju, pa tako i naša. Realna ekonomija je ostala na marginama jer u njoj nisu mogli da se ostvaruju prihodi kao u transakcijama sa društvenim kapitalom.
Nezdravo stanje je dovelo do atentata na predsednika Đinđića. Njegov sledbenik, Boris Tadić nije uspeo da ,,razvrgne‘‘ spregu između kriminala i predstavnika vlasti pa je upravljanje državom prpustio novonastaloj SNS.
I od ove promene građani su se ponadali da će stvari krenuti na bolje jer su predstavnici SNS najavljivali obračune sa tajkunima koji su opljačkali društvenu imovinu.
Počelo je sa hapšenjem Miroslava Miškovića, a završilo se oslobađajućom presudom i plaćanjem troškova vezanim za neosnovano hapšenje i boravak u zatvoru.
Umesto obračuna sa tajkunima koji su na sumnjiv način prigrabili dobar deo društvenog kapitala, dobili smo drugu generaciju tajkuna pod zaštitom vladajućeg sistema.
SNS nastavnja politiku rasprodaje društvenog kapitala, započinje ubrzano završavanje započetih auto puteva i drugih javnih dobara, finasiranih, uglavnom, iz inostranih kredita. Kontrolisanom propagandom preko medija na nacionalnom nivou stvara se privid ubrzanog napretka i ulaska u ,,zlatno doba‘‘.
Da bi stvarnost izgledala leša, Predsednik Vučić ističe kako plate i penzije nisu bile nikad veće u €, što može da bi bilo tačno kada bi kurs € pratio rast cena, ali u stvarnosti to nije tako.
Od 2.012 godine cene na malo, u odnosu na kurs € su porasle za više od 50% što znači da plate koje Predsednik računa u €, treba umanjiti za 50%.
Ako ovim pokazateljima dodamo povećanje javnog duga za više od 20 milijardi € i vrednost prodatog duštveni kapitala koja je potrošena kroz budžetsku potrošnju, onda ne treba neka posebna računica da se vidi da naša ekonomija ne napreduje. Politka nerealnog deviznog kursa dovela je domaću privredu, a posebno poljoprivredu do ivice opstanka.
Kao što činjenice pokazuju, mnogo loših stvari se desilo u prošlosti, i ako se ne otklone uzroci koji su omogućili sva ta dešavanja, svi su izgledi da će negativna dešavanja da se nastave.
O tome ko snosi posledice svih tih loših dešavanja nije potrebno ni govoriti, jer građani uvek plaćaju greške koje njihovi predstavnici vlasti urade. Ako postavimo pitanje o odgovornosti, onda bi odgovornost trebala da bude na vršiocima vlasti, ali pošto su oni to radili u ime ,,naroda‘‘, onda proizilazi da je za sve što se loše desilo, odgovoran narod, to jest građani Srbije. Prema tome građani Srbije imaju sva prava da predlažu i biraju svoje predstavnike kao i da kontrolišu njihov rad.
Neko može da pomisli da protesti protiv nasilja koji se dešavaju ovih dana pokazuju da su ,,narod‘‘ i organizatori protesta konačno shvatili i rešili da vrate Srbiju na pravi put, ali to još ništa nije izvesno. Svi političari su govorili da ,,narod‘‘ zna najbolje i da ,,narod‘‘ne možete prevariti, a uvek su ga prevarili.
Da bi organizatori protesta protiv nasilja pokazali da stvarno žele da Srbiju vrate na pravi put, neophodno bi bilo da u svoje programe ugrade obaveze da će, ako dođu na vlast, uraditi sledeće stvari:
Da će da promene izborni zakon i razvlaste nosioce listi;
2. Da će da vrate državu građanima, da mogu slobodno da predlažu i biraju svoje odbornike, predsednike lokalnih samouprava i svoje poslanike u Skupštini.
Da će političke stranke učestvovati u vlasti onoliko koliko njihovi kandidati dobiju glasova na izborima.
4. Da će da vrate Privrednu komoru domaćoj privredi;
Da će da izjednače uslove poslovanja za sve privredne subjekte : javne i privatne, domaće i strane, male i velike, uvoznike i izvoznike;
Da će da uvedu odgovornost za javnu reč;
Da će obrazovni sistem da dobije mesto u društvu koje mu pripada.
Da će da uspostave kontrolu nad radom privatnih škola i fakulteta sa ciljem uspostavljanja kriterija kao i u državnom školama i fakultetima;
Da će da reorganizuju zdravstveni sistem tako što će garantovati građanima da će dobiti usluge na koje imaju pravo. U slučajevima kada državne zdravstvene institucije nisu u mogućnosti da pruže odgovarajuću uslugu, građani će moći da te usluge dobiju i u privatnim klinikama;
Da će se ispitati poreklo imovine kod svih građana kod kojih se ukaže sumnja da su je stekli na nezakonit nači.
Da će da se izvrši lustracija u sudstvu;
Koalicioni sporazumi između stranaka moraju biti javni u pisanoj formi;
autor:Milić Popović
