Kako novac iz EU pozitivno menja Slavoniju

1
1013

Projekti finansirani iz fonodova EU znače otvaranje radnih mesta, povlače za sobom uštedu energenata, kvalitetniji društveni standard i još desetine pozitivnih stvari koji utiču na svakodnevni život. Primer: Slavonija

Zlatna Greda je pustara u Baranji koja je pre 20 godina bila ruina iz 19. veka. Prelepa arhitektonska baština koja propada, ničemu ne služi i nikome nije zanimljiva. Danas je reč o jednom obnovljenom (i spašenom) zdanju koje je postalo omiljeno izletište, edukacijsko-ekološki centar, ali i radno mesto za mnoge (naslovna fotografija).

Nije reč o privatnom preduzetniku – Zlatnu Gredu nije spasilo tržište – nije reč ni o državi, već o  viziji onih koji su znali kako da komuniciraju s Evropskom unijom.

Čelni čovek udruge Zeleni Osijek, Jasmin Sadiković, jedan je od ljudi „na terenu“, koji već skoro 25 godina radi na projektima od kojih su mnogi finsirani iz EU fondova.

Od prvog trenutka su u „salašu“ na rubu Kopačkog rita videli potencijal. „Odmah nakon mirne reintegracije počeli smo da problematizujemo pitanje očuvanja Kopačkog rita, edukacije, škole u prirodi… Primetili smo da su škole jako zainteresovane za te programe i zapravo je od njih došla inicijativa da napravimo neko mesto na kojem će postojati edukacija,“ priča nam Sadiković.

Istražujući Baranju i Kopački rit, naišli su na Zlatnu gredu. I to je, kaže, bila ljubav na prvi pogled. Ali u tom trenutku ni jedan kvadrat prostora nije bio upotrebljiv jer je zgrada bila jako propala. Od Hrvatskih šuma su uzeli kuću u zakup i počeli raditi. Već 2005. su počele prve škole u prirodi s programima koji su podučavili decu raznim sadržajima – od kompostiranja do ugroženih vrsta i ptica u Kopačkom ritu.

Zlatna Greda je danas lokacija s 46 ležajeva, konferencijskom dvoranom, restoranom, adrenalinskim parkom, poučnom stazom… i što je najbitnije, potpuno je samoodrživo.

„Plaćamo režije i plate bez problema. Ugostiteljski deo smo prepustili profesionalnom ugostitelju, a mi se bavimo sadržajima; edukacijom, školom u prirodi i adrenalinskim parkom. Imamo desetak zaposlenih i kad krene sezona verovatno ćemo zaposliti još dvoje-troje ljudi, a imamo i honoraraca“, kaže za DW skromno Sadiković, propuštajući da kaže da je i u ugostiteljskom delu zaposleno još pet do šest osoba. Iako su projekti finansirani iz nekoliko izvora, ipak je iz EU došlo najviše novca.

Da Vas podsetimo:  Vukovar : Supružnici Milka (80) i Mirko Oreščanin (78) svirepo ubijeni u skloništu

Biciklistička staza koja povezuje dve nekada zaraćene strane

Ubrzo nakon početka obnove Zlatne grede, 2006. udruženje je počelo da radi na biciklističkoj stazi od od Osijeka do Sombora, najlepšoj biciklističkoj ruti u ovom regionu. Reč je o Panonskom putu mira, 120 kilometara staze koja povezuje Osijek, ide kroz Kopački rit, preko Batine do gornjeg Podunavlja i Sombora. Projekat je treća mirovna biciklistička ruta u svetu jer povezuju dve nekada zaraćene strane, a vrednost celog poduhvata su prepoznali i podržali i u Gradu Osijeku i Gradu Somboru.

Sadikovića, naravno, pitamo i za „čuvenu“ briselsku birokratiju. On kaže da te priče nisu tačne. Navodi primer nadzora na jednom projektu koji radi agencija iz Brisela i kaže kako puno više „papirologije“ imaju s domaćim institucijama. Njegova tvrdnja je da su najbolji projekti oni koji su samoodrživi, koji nakon što su završeni ne padaju na teret budžeta, već su isplativi, zapošljavaju ljude i čuvaju okolinu.

Najbolje iskustvo – posao bez „kumova“

Način na koji Evropski fondovi menjaju okolinu, konkretno u Osijeku i Slavoniji, teško je opisati jer za nabrajanje svega nema dovoljno prostora: obnova Stare pekare u Tvrđi i trg Vatroslava Lisinskog, Kolektor – pročišćavač, Sakundala park, vodenica na Dravi, asfaltiranje i modernizacija benta, Bios – centar za preduzetništvo, Preduzetnička zona Nemetin, Poduzetnički inkubator u Antunovcu, biciklistička staza koja spaja Ivanovac, Antunovac i Osijek, Luka za rasute terete, izgradnja novog o obnova postojećeg Studentskog centra, projekti razminiravanja i pošumljavanja Kopačkog rita vredni 40 miliona evra…

Osim toga, Osijek bi u sledeće dve godine trebalo da dobije centar za posetitelje u Tvrđi vredan dva miliona evra, koji će dati novi smisao starom gradskom jezgru. Trebalo bi spomenuti i završenu dokumentacija za obnovu HNK u Osijeku, projektnu dokumentaciju za izgradnju novog Muzeja likovnih umetosti, da će Našice će obnoviti svoj dvorac novcem iz EU, da je Unikom reciklažna dvorišta i kante za razvrstavanje otpada finansirao EU sredstvima… Ukratko, svi znaju da se nešto radi, ali pejzaž bi sasvim drugačije izgledao da nije Evropske unije, to je sigurno.

Da Vas podsetimo:  Srbi u Crnoj Gori nisu ničija agentura...

Nova radna mesta

Svi ti projekti znače i direktno otvaranje radnih mesta, no to nije jedini benefit. Mnogi projekti povlače za sobom uštedu energenata, kvalitetniji društveni standard i još desetine pozitivnih stvari koji utiču na svakodnevni život.

No, silna količina novca koji je došao u Hrvatsku i nije najbolja stvar u celoj priči. U zemlji premreženoj „kumstvima“ i na zlu glasu po pitanju korupcije, možda je i važnije što se uvodi neki red. Najbitnije je da se taj novac ne baca uludo kao što u Hrvatskoj postoji previše primera o mostovima bez pristupnih puteva, tunela koji nikud ne vode pa nam se događa da sintagma „farbanje tunela“ uđe u svakodnevni govor. Svi projekti finansirani novcem EU su plod strategije i politike koje su osmišljene davno pre nego se zabije „prva lopata“ i deo su vizije o tome kako bi Evropa trebala izgledati – i Hrvatska u njoj.

„U toj viziji ima mesta za svakoga, od preduzetništva, javne uprave do kulture, nevladinih organizacija i socijale,“ kaže Stjepan Ribić, čelni čovek Županijske razvojne agencije Osječko-baranjske županije. Ustanova je to koja je i na nivou Hrvatske već neko vreme poznata po odličnim rezultatima.

Upitan da nabroji najveće prepreke s kojima se susreće, Ribić odgovara da prepreka – nema! Najveća prepreka je, prema njegovim rečima, što nema dovoljno novca za sve. Projekata ima više nego što što je novca na raspolaganju.

„1.284 evropska projekta, oko 50 miliona evra, svi se ti projekti mogu videti na našoj web stranici“, upućuje Ribić.

Tajna je u edukaciji

„Evropska unija nije Deda Mraz i nije poštar koji će nam ubaciti 100 evra sandučić svako jutro. Ona je jedna mogućnost, a zavisi isključivo od nas hoćemo li to iskoristiti. Tajna uspeha je ulaganje u edukaciju ljudi i sada stvari više ne zavise od jednog čoveka ili institucije. Zavisi od tima ljudi koji aktivno i svakodnevno rade na tim poslovima i ostvaruju rezultate“, kaže Ribić.

„Priče o tome kako visoka birokratizacija i komplickovani konkursi odvraćaju korisnike od ideje povlačenja novca iz EU fondova ne stoje“, tvrdi Ribić isto kao i Sadiković, a to potvrđuju i apsorpcije malih i srednjih preduzetnika, županijskih razvojnih institucija, gradova…

Da Vas podsetimo:  Prosvetni rad učitelja u redovima Saveza Sokola

„Problem je bio naš mentalitet, jer je naš čovek bio naviknut da na jednom A4 papiru napiše ima, prezime, OIB i da će dobiti novac za projekt. EU je promenio tu naviku i više nije dovoljno imati brata ili kuma u ministarstvu da dobiješ sredstva. Sada postoji transparentnost, jasni konkursi, jasna uputstva, kriterijumi i ciljevi koji su EU i Republika Hrvatska dogovorili i svi oni koji zadovoljavaju kriterije i imaju najbolje projekte, oni prolaze i dobivaju sredstva, a oni koji nisu toliko kvalitetni ostaju ‘ispod crte'“, objašnjava Ribić pravila igre, za sve ista.

U novoj finansijskoj perspektivi Ribić očekuje i više novca, jer bi Slavonija i Baranja trebale biti u zasebnoj NUTS2 regiji, izdvojeno iz Grada Zagreba, koji je sa svojom razvijenošću istoku zemlje dosta narušio indeks razvijenosti i podsticaji koji su mogli biti dobijeni nisu došli zbog statističkog proseka koji je Zagreb „podizao“.

„To je po meni nešto neviđeno u EU, da se spaja nespojivo. Smisao Evropske regionalne politike nije bio da se spajaju najbogatiji s najsiromašnijima kako bi bogati izgledali siromašniji, a siromašni bogatiji, pa da ‘friziramo’ neki indeks razvijenosti,“ kritizira Ribić, ne propušta da ponovo naglasi da sve zavisi od nas samih: „Mi smo naučili ljude da ‘love ribu’ i sada to oni čine. Rezultat toga je, kada sve saberemo, 900 miliona evra kroz razne projekte…“

I za kraj treba spomenuti nekoliko brojki: Hrvatska je od ulaska u EU u zajednički evropski budžet uplatila 19,7 milijardi kuna, dok je u istom razdoblju iz EU primila 34,1 milijardu kuna čime je ostvaren višak od 14,4 milijarde kuna.

U Ministarstvu regionalnog razvoja i fondova EU ističu da se u Hrvatskoj više od 80 posto svih javnih investicija i 8.306 privatnih preduzeća finansira nepovratnim sredstvima EU fondova.  Hrvatskoj je na raspolaganju ukupno čak 10,7 milijardi evra. Ako znamo da je rashod državnog budžeta za 2019. godine planiran na nivou od oko 140 milijardi kuna (oko 18,5 milijardi evra), onda je jasno koliki je to novac za tako malu zemlju kao što je Hrvatska.

Vuk Tešija
Izvor: DW.com

1 KOMENTAR

  1. Ovo je zvaka koju moze samo da plasira Dojce vele i Sadikovic, ruku pod ruku. Mi to radimo o svom trosku, iz budzeta Srbije, a udomljujemo migrante . Mlade bracne parove sa decom…….KOJA PARALELA. Imamo i pripremljenu inkluziju u nas obrazovni sistem. Bezplatno. Mi radimo u korist svoje stete. SVOJU DECU SKOLUJEMO I SALJEMO U INOSTRANSTVO. Sretni smo kada odu blizu u Nemacku. Moze i u Sloveniju, bice uskoro i u Hrvatsku. Za sada samo sezonski radnici.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime