ŠTUTGART Nemačka partija „Zelenih“ sebi pripisuje najveće zasluge i uspehe za sve pokušaje provođenja maksimalne zaštite okoline. Zato želimo da našim čitaocima predstavimo nanoviji „uspeh“ te partije u tobožoj „zaštiti“ okoline. Pre toga nekoliko reči o samoj partiji.
Partija „Zelenih“ je nastala iz heterogene mase ljudi različitih političkih orijentacija daleke 1980. g. U njoj su se skućili levičari, bivši komunisti, socijalisti, grupacije žena od pravih feministkinja do domaćica, anarhisti, ljudi kojima ni teror nije bio stran, i ko zna ko sve još. Danas, 40 godina od svog osnivanja, partija Zelenih spada u vodeće političke partije u Saveznoj Republici Nemačkoj. U toj partiji ni dan danas svi članovi ne dele ista ubeđenja i zahtevi.
Osnovana je kao partija za borbu protiv primene atomske energije, stacioniranja američkih raketa sa atomskim bojevim glavama na teritoriji Nemačke, za zaštitu okoline, gaženja ljudskih prava i borbu protiv diktatura, naoružanja i vođenja ratova svuda po svetu.
Na poslednjim saveznim izborima dobila je 8,9 % glasova dok će je na dolazećim izborima 2021. g. glasati, po nalazima istraživača javnog mnjenja, čak od 18 do 19% Nemaca! Postoji dobra šansa da Zeleni prestignu Socijaliste koji se jedva drže na drugom mestu popularnosti u narodu. Ubedljivo prva je Hrišćanska demokratska unija Angele Merkel.
Potsetimo da je jedan od osnivača stranke Zelenih bio i Jozef- Joška Fišer, čovek -autodidakt na mnogim poljima. On je napustio gimnaziju pa i započet zanat fotografa da bi se, kada su Zeleni 1998. g. ušli u Savezni parlament, u koalcionoj vladi Socijalista i Zelenih pod kancelarom Gerhardom Šrederom, dokopao mesta ministra spoljnih poslova i zamenika kancelara! Ušao je u istoriju kao jedini ministar od postanka Nemačke do danas, koji je imao završenu samo osnovnu školu!
Doduše, nekadašnji podanik Austrije Adolf Hitler, je sa isto tako minornim obrazovanjem , 1933.g. dogurao do više funkcije nego Joška Fišer- postao je kancelar Nemačke. Joška vodi poreklo od tzv. Podunavskih Švaba koji su iz Mađarske gde su živeli i Joškini roditelji, pred naletom Crvene armije, verovatno ne bez razloga pobegli u okolinu Štutgarta.
Srbi u Nemačkoj su Fišera zapantili kao neverovatnog mrzitelja srpskog naroda, uvek spremnog da kao ministar izgovori neku „masnu“ laž, kao npr. da su Srbi na stadionu u Prištini napravili koncentracioni logor za Šiptare!
Poznavaoci situacije kažu da je Fišer, indirektno „potpomognut“ od svog ministarskog kolege iz reda Socijalsita Rudolfa Šarpinga, takođe čuvenog lažova koji je Srbima pripisao plan za proterivanje Šiptara sa Kosova nazvan „Potkova“ -valjda ne znajući da u Srbiji postoji samo reč „potkovica“ , privoleo kancelara Šredera da izda naredbu da i nemačke vazduhoplovne snage u okviru NATO agresije bombarduju Srbiju! I današnji Zeleni su po pitanju Kosmeta isključivo na strani Šiptara.
Danas je Fišer od nekadašnjeg zaštitnika okoline, za dobre pare postao lobista i promoter mnogih velikih zagađivača okoline –BMV-a, Simensa, energetskih firmi RWE, OMV idr.
Pomenimo da najveći broj današnjih Zelenih -ili kako se zvanično nazivaju „Savez 90/Zeleni“, na sve moguće načine uspevaju da zagorčju život vozačima automobila raznim zabranama i ograničenjima. U donošenju odluka o ograničenjima i zabranama se posebno ističe ženski deo članstva i rukovodstva partije.
Sva ta nastojanja, tako izgleda, mlađa nemačka polulacija koja ne poseduje automobile, rado prihvata. Oni su već postali verni glasači Zelenih, čiji je rejting u stalnom usponu. Sociolog Miljenko Džambić nam kaže da tome doprinosi i ženski deo biračkog tela, obično sa nikakvim ili, ako već koristi sopstvene automobie, sa minimalnim iskustvom stečenim u vožnji. Za njih oduvek važi geslo „vozi što sporije –jer ne umeš bolje. Šta te briga što usporavaš protok saobraćaja“!
Posle velike halabuke oko dobrim delom uspešne zabrane korišćenja dizel automobila čak i sa motorima generacije Evro 5 u mnogim nemačkim gradovima, sada su se na nišanu Zelenih našle i druge zabrane.
U Štutgartu, glavnom gradu industrijske pokrajine Baden Virtemberg, je prvi put od osnivanja partije Zelenih predsednik Pokrajinske vlade postao dugogodišnji član te stranke – bivši nastavnik Vinfrid Krečman, danas star 72.g. Ujedno je u fotelju gradonačelnika Štutgarta zaseo takođe jedan „Zeleni“ –Fric Kun, star 65 g., takođe bivši nastavnik.
U delovima Štutgarta sa malo saobraćaja, već dosta dugo postoji ograničenje brzine od 30 km/sat. Kao doprinos tobožoj zaštiti okoline, Zeleni su u celom gradu umesto doskorašnjih 50 km/sat „progurali“ ograničenje brzine vožnje na samo 40 km/sat. Njih nije interesovalo mišljenje stručnjaka da smanjenje brzine kretanja skoro ni malo ne smanjuje količinu štetnih izduvnih gasova. Da bi se prešla određena distanca manjom brzinom motor zaista izduvava nešto manje opasnih gasova nego kada neko vozi npr. umesto danas propisanih 40 km/sat punih 50 km/sat. Ali je vreme emitovanja gasova kod vožnje od 40 km/sat duže pa se skoro sve svede na isto. Na tu činjenicu je odavno ukazao naš preminuli automobilski stručnjak prof.dr Dušan Gruden u svojoj naučnoj knjizi „Ekologija u automobilskoj industriji“.
Ako nisu mogli da se svuda izgovore na zaštitu okoline, Zeleni su se dosetili da ispod znakova ograničenja brzine, okače table sa napisom „zaštita od buke“! I tu važi slično mišljenje –sporiji automobili su manje bučni, ali buka traje duže!
Najnoviji „usepeh“ Zelenih po pitanju zaštite okoline, je njihovo insistiranje na novim saobraćajnim propisima koji su u međuvremenu već usvojeni. Usvojen je i opširan katalog kazni za prekršaje u auto-saobraćaju uz povećanje kazni kod nekih banalnih prekršaja i do 200 odsto!
Pomenimo jednu od novih nebuloza Zelenih- do sada su biciklisti na ulici i na stazama za bicikliste morali da voze jedan iza drugog. Pošto Zeleni očigledno vole da voze paralelno kako bi međusobno ćaskali, automobilisti mogu da ih pretiču samo ako nema vozila koja dolaze u susret jer paralelna vožnja biciklista zauzima celu traku puta! Preticanje često nije moguće, pa biciklisti slučajno ili još češće namerno, usporavaju saobraćaj veoma dugo –sve dok se ne ukaže prilika da neki vozač automobila može da ih, vozeći po novom propisu, prestigne!
Grad Štutgart po svim tekućim pitanjima pod čizmom Zelenih, otišao je još dalje. U jednoj od najprometnijih gradskih saobraćajnica, Teodor Hojs ulici, koja je u svakom pravcu imala po dve trake za vozila i dosta usku stazu za bicikliste, leva traka ulice je nedavno zabranjena za automobile jer je druga, desna traka, sada rezervisana samo za bicikliste. Valjda da bi biciklisti mogli paralelno vozeći po dvoje ili čak troje, da se šećkaju gradom.
„Rezultat“ je vidan. U špicevima saobraćaja, umesto da se ta ulica pređe za 5 do 6 minuta, vozači ne vozeći više na dve trake, sada mile jednom trakom čak i do 20 minuta. A motori- bruje li bruje. Gde je tu ušteda goriva i „aktivna zaštita okoline“? Pre će biti da su ovde prevladali neki drugi, čisto ideološki razlozi koji kod Zelenih idu u pravcu zabrane automobila kao saobraćajnog sredstva.
Videli smo da na za bicikliste rezervisanoj celoj desnoj traci ulice skoro da ih nema. Pitali smo domara jedne poslovne zgrade u toj ulici, našeg čoveka Desimira Miloševića da li viđa bicikliste i koliko ih je u toku dana. Rekao nam je da je on često ispred zgrade i ih da po njegovoj oceni nema dnevno više od desetak. Ali ima velike gužve automobila na paralelnoj, levoj trace te uilice!
Sično je i sa takođe veoma prometnom saobraćanicom Štrezeman ulicom, i tu se ukida po jedna traka za motorna vozila u korist biciklista. Radovi su u toku. Verovatno će uskoro sve ulice sa po dve trake biti „stešnjene“ na po jednu traku!
Pošto je očigledno bilo dosta pritužbi vozača automobila na ovo veštačko usporavanje protoka motornih vozila, „zelena“ uprava grada se oglasila u medijima da je to samo proba.
Ako „proba“ po shvatanju Zelenih uspe, strahuju automobilisti, preti još žešće usporavanje auto saobraćaja u celom gradu koji je već značajno usporen ograničenjem brzine na 40 km/sat . Time umesto smanjenja, ustvari nastaje povećanje količine štetnih izduvnih gasova -tvrde već vidno iznervirani korisnici automobila.
Obeležavanje traka, postavljanje novih saobraćajnih znakova isl. koštalo je sigurno dosta novca zato postoji sumnja da se ne radi samo o probi nego, po volji Zelenih, o stalnom, željenom usporavanju protoka saobraćaja!
-Ako je sve ovo samo proba i ako se ukinu te navodno opitne deonice, onda se postavlja pitanje zar nije to moglo da se ispita na neki drugi način a ne kroz bacanje para poreskih obveznika- reče nam sugrađanin Ginter Kraus. Videli smo ga kako se ljuti na jednog biciklistu zbog njegove ničim zaslužene, nepotrebne privilegije, da se sam šećka prometnom ulicom suženoj zbog retkih biciklista.
Umesto da Zeleni zaista doprinesu nekom održivom, opravdanom i ekonomski podnošljivom rešenju zaštite okoline, oni, bar u Štutgartu, rade suprotno. A takvih primera je u dosta nemačkih gradova, ako u gradskim upravama i skupštinama na nesreću korisnika automobila, deluju Zeleni- čuli smo od mnogih sagovornika.
Predrag Rakočević,
Štutgart
