Kako predsednik Srbije ubija samopoštovanje kod Srba

0
2119
UČK teroristi / foto: Tlegraf

Godinama unazad, otkako je uzurpirao svu vlast u Srbiji, Aleksandar Vučić pominje ubistvo braće Bitići, kao jedan od glavnih uzroka američkog nezadovoljstva kada su u pitanju („prijateljski“) odnosi sa Srbijom. Death of the Bytyqi brothers (smrt braće Bitići) u politici SAD, zaista, zauzima jedno od ključnih pitanja u komunikaciji sa Srbijom. Ispada da su tri građanina Sjedinjenih Država daleko važnija od ubistva velikog broja srpskih civila, koje je 1999. počinio NATO na prostorima Srbije i Crne Gore.

Na primer, zar nije zločin gađanje putničkog voza u Grdelici? Ako nije to zločin, šta je zločin uopšte? To nije ništa, je li?! Tamo ginu nekakvi Srbi (stanovnici Srbije), nekakvi Balkanci, koji su obični Indijanci? U tom napadu iz vazduha NATO zločinci su pobili preko 50 civila. I za taj masovni ubilački čin niko nikada nije odgovarao. Niti je Srbija stala u odbranu svojih pedeset građana, barem približno odlučno i snažno onako, kako SAD brane trojicu svojih državljana.

Dakle, NATO pilot je dvaput gađao putnički voz, dobro znajući da se u vozu nalaze nedužni putnici. Aleksandru Vučiću nikada nije palo na pamet, da u direktnim razgovorima s američkim zvaničnicima i diplomatama pomene i slučaj tog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva (što spada među najteže oblike ratnog zločina). Tačnije, verovatno da mu je palo na pamet, ali on nije imao petlju da svojim američkim „prijateljima“ prezentuje takav težak zločin protiv mirnog stanovništva Srbije.

Samo takav jedan zločin (a bilo ih je sličnih na desetine), dovoljan je da se shvati kriminalni karakter vojne agresije na Jugoslaviju 1999. godine. Ako tom i sličnim zločinima NATO alijanse dodamo i namerno trovanje srpskog životnog prostora osiromašenim uranijumom (maltene, za sva vremena), kao i gađanje hemijskih kompleksa širom Srbije (rafinerije i određena preduzeća hemijske industrije), tada postaju jasne čudovišne namere ondašnje Bele kuće, Pentagona i Brisela da se, dugoročno, počini genocid nad stanovnicima Srbije.

Da Vas podsetimo:  Kako se stranim novcem preumljava naša omladina

Da se podsetimo, trojica braće Bitići došla su iz Sjedinjenih Država i priključili se UČK teroristima na Kosmetu 1999. godine. Nekoliko dana po završetku rata, braća Bitići prelaze s Kosova i Metohije (koje je tada pod NATO okupacijom) i ulaze u centralnu Srbiju. U izveštajima o hapšenju Bitićija, srpske vlasti često govore i o „ilegalnom“ prelasku administrativne linije kao razlogu njihovog „zadržavanja“, što je krajnje nelogično, jer u jednom delu Srbije ne može se boraviti legalno (KiM), a u ostalom delu zemlje ilegalno.

Naravno, niko ne spori da je u slučaju braće Bitići počinjen zločin. Taj zločin nije ratni, jer nije počinjen u ratu, ali mu je veoma blizak. Ovde je posebno zanimljiva neistina koju je izrekao Vučić povodom ovog ubistva. Naime, on je pre dve godine odnekud tvrdio (nikome nije jasno otkud), da su braća Bitići prešla „administrativnu granicu“ u jednoj „spasilačkoj misiji“; odnosno, u ekspediciji spasavanja Srba iz Prizrena, koje su nameravali prebaciti nešto dublje u Srbiju. Ondašnji predsednik srpske vlade (a danas predsednik države) ne bi bio to što jeste (srpski baron Minhauzen), ako bi počeo da priča istinu.

Foto: kimenovine

Sličan podli manevar predsednik Srbije načinio je pre tri godine, kada je insinuirao da su ubistvo u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine počinili Srbi, a ne teroristi Albanci. To isto, bez ikakvih dokaza, ponavljao je od tada svake godine, pa i u septembru ove godine, kada j rekao da se „istraga primiče kraju“, te da postoje „određene informacije“ koje upućuju na „moguće počinioce zločina“.

Začudo, u Srbiji niko se ne pita kako je to moguće da Aleksandar Vučić, pune tri godine, nekažnjeno sugeriše javnosti da šestoricu srpskih mladića u kafiću „Panda“ nisu ubili albanski teroristi, već da su to uradili Srbi. Izreći takvu čudovišnu optužbu, bez argumenata, to jeste, bez ikakvih dokaza tokom pune tri godine, gotovo da je gore i od samog zločina.

Da Vas podsetimo:  U Srbiji gladuju samo oni koji moraju, a ovi što gladuju dobrovoljno, obično završe siti

Dakle, priča o braći Bitići (Amerikancima albanskog porekla), koji su se priključili terorističkoj UČK, a koji su, po Vučićevoj minhauzenskoj verziji, preleteli čitav okean da bi „spasavali Srbe“, nosi isti pečat kao i gore navedena, svesno plasirana neistina o užasu u kafiću „Panda“.

Iako se prava istina odavno zna, da su braća Bitići iz nekakvih, možda avanturističkih (ramboovskih) pobuda, krenuli ka središtu Srbiije, u pratnji dvojice Roma, koji su im bili vodiči, bivši predsednik vlade, a danas predsednik države, nikako ne odustaje od svoje omiljene verzije o „spasilačkoj misiji“ braće Bitići, gde „dobri“ Ameri „spasavaju“ Srbe, a nezahvalni i zli Srbi ih, zauzvrat, ubijaju.

Jednostavno srpski neprijatelji čine sve da razore srpski nacionalni korpus, a najbolji način da se tako nešto postigne, jeste da im se u kolektivno biće ubaci crv sumnje, koji će ih mučiti, deprimirati i negativno uticati na samoosvešćenje i pravilno razumevanje ove delikatne pozicije u kojoj se Srbija trenutno nalazi.

D. Gosteljski

koreni.rs

http://www.koreni.rs/ko-je-ubio-srpsku-decu-u-kaficu-panda-u-peci

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime