Kako preživljavaju ljudi u Srbiji: Ovo je moja caka da izguram mesec sa samo 250 evra!
Život sa minimalnom zaradom u većem delu naše zemlje, nažalost, znači samo puko preživljavanje, a ako je samo jedan član porodice zaposlen, pritom ima i decu, žongliranje između primanja i svih troškova koje je potrebno pokriti, čini se kao nemoguća misija.
Na sličnu situaciju požalio se i korisnik Redita, pitajući druge za savet.
„Ovako stoje stvari, interesuje me na koji način preživljavate sa prosečnim platama ili minimalcima u Srbiji. Koje su stvari kojih ste morali da se odreknete i na koji način štedite (ako uopšte uspete nešto da uštedite). Kakav vam je mesečni plan itd… Potrebna su mi neka iskustva kome je uspelo, da mogu i ja da primenim jer ne mogu nikako da sastavim kraj s krajem. Stalno sam na nuli, slabo šta uspem da odvojim sa strane“, napisao je autor.
Odgovori su odmah počeli da stižu i dok su jedni delili konkretne taktike pomoću kojih smanjuju troškove, drugi su priznali čega se sve odriču zarad „normalnog“ života.
„Biti na nuli je već dobar početak“, odmah je primetio neko, sugerišući da veliki deo građana Srbije mesec završi u minusu, zadužujući se kod prijatelja, rodbine ili banke.
„Spremanje sopstvenih obroka, u izlascima samo pivo i tekila/rakija nema mesta za koktele i ta fensi gna, od kafe espreso, kućna hemija i stvari za domaćinstvo samo porodična pakovanja na pijaci. Nije teško „preživeti“ u Srbiji, gadno je što su neke stvari koje su bitne za očuvanje psihičkog i fizičkog zdravlja luksuz kad imaš prosečna primanja, teretana me košta 3 hiljade, ljubimac 4, uvek se potroši hiljada-dve na knjige, izlet ili bioskop/pozorište sa društvom/devojkom, to su neke stvari za koje bi ti evridž Srbenda rekao da nisu potrebne i da se i bez toga živi što je tačno ali kada bih se toga odrekao život bi mi postao žešće snje. Samim tim uglavnom se prave odricanja u takvim nekim hedonističkim stvarima, ja recimo solidno se snalazim u kratkoročnim planovima, ali novca za uštedu ili neko letovanje nemam i neću imati dok god barem ne dupliram primanja (raspolažem sa oko 250 evra mesečno kada se odbiju svi troškovi)“, objasnio je drugi komentator.
„Odrekli smo se auta“
Jedna korisnica je ispričala da je automobil zamenila javnim prevozom, kako bi smanjila troškove.
„Prva i najskuplja stavka koje smo se odrekli je auto. Nismo više mogli da plaćamo i kiriju i račune i gorivo. Da ne spominjem popravke i pripreme za registraciju. Kad mi je frka platim . U svim drugim situacijama, javni prevoz. Izlasci u restorane, eventualno jednom mesečno. Praktikujem sirotinjsku zabavu – čitam, šetam psa, gledam serije i filmove. Kuvam ono što jedemo. Poručujemo jednom do dvaput mesecno i to izađe manje od 2000“, piše ona i dodaje da garderobu kupuje u prodavnicama polovne odeće ili putem interneta.
„Lonac, bato, i udri za po tri dana“
Sledeći korisnik koji se uključio u diskusiju ozbiljno je shvatio zadatak, pa je taksativno naveo sve načine za uštedu u domaćinstvu.
„Komunalije uglavnom ne daju mnogo prostora za neku uštedu. Trudi se da šporet i bojler (ako nemaš grejanje na gas) uključuješ kad je jeftina struja. Dosta tu troškova odlazi na hranu. Lonac bato i udri za po tri dana. Pasulj, grašak, boranija, krompir čorbe i slično. Od mesa uzimaj piletinu jer je najjeftinija, a možeš i neke kobaje da naseckaš da mu da šmek. Za doručak cepaj barena jaja sa malo sira, ajvara, suhomesnatog ako možeš da priuštiš. Dosta su hranljiva i držace te sitim koliko toliko. Možeš da kupiš veliko pakovanje od 30 jaja i da ih sve skuvaš u većem loncu ako imaš. U frižideru mogu kamara dugo da stoje kuvana. Večera nešto u sličnom fazonu. Od salata ti se najviše realno isplati kupus da seckaš“, piše on.
U nastavku preporučuje vožnju gradskim prevozom do posla, zajedničko putovanje sa kolegama ili bicikl, a nisu izostali ni saveti kada je druženje u pitanju. Treba, kaže, izbegavati odlazak na kafu u kafiće, već je poneti od kuće pa uživati u parku.
„Uđi nekad u neki seknd hend i vidi šta ima. Nije to ništa sramota, a danas možeš top stvari da nađeš u njemu za ok kintu ako imaš malo sreće i redovno gledaš“, zaključuje on.
„Uskoro punim 28 i već četiri godine radim dva posla“
Pored priznanja nekoliko korisnika koji kažu da uspevaju da prežive sa sumom manjom od 20 hiljada, kada se oduzmu troškovi stanarine i plate računi, drugi moraju da rade dva posla da bi to postigli.
„Živela sama sa platom od 45 hiljada, plaćala stan, račune i ostajalo mi oko 16-17 hiljada da kupim sve što mi treba. Srećom sam prilagodljiva ali da se odričeš stvari, odričeš se“, „Uskoro punim 28 i vec 4 godine radim dva posla. Jedino tako može da se preživi“, „Nas dvoje, NS, podstanari, mesečna primanja oko 900 evra, imamo tek da ne budemo gladni i žedni. Odevanje: Najlon i seknd hend. Za hranu i kućnu hemiju gledam samo šta je na sniženju (pa neka je popust i 10 dinara), osim onog što je baš hitno. Jednom ili dvaput mesečno bude za neku klopu u gradu koja nije mnogo skupa (uglavnom picerije), to su nam jedini izlasci. Jednom u par meseci bude za neku knjigu. Na elektronsku i obične cigarete ode 3-4 hiljade mesečno. Nek nam je bog u pomoći kad dobijemo bebu“, „Prijatelju ja sad trenutno kreditiram nesto oko 12-14 ljudi da guraju od prvog do prvog. Najčešće u kreditima/karticama/minusima. Kakva štednja kakve gluposti. Ljudima koji su podstanari i imaju decu ni ne znam šta bi o njima rekao. A najbolji deo meseca mi je kad skontam da im se nešto desilo/iskrslo a ne kazu mi ili ih sramota da traže pa onda izmišljam načine kako da im dam pare a da ne izgleda tako, izmišljam poslove/poklone od firme koji mi ne trebaju itd. Realno ne znam kako preživljavaju ljudi sa decom koji plaćaju stan“, pisali su korisnici.
„Ja znam ovde na jugu…“
Nije tajna da bračni parovi često traže pomoć od roditelja kada je reč o finansijama, što je potvrdio i jedan korisnik koji tvrdi da živi na jugu Srbije, ali neki od njih ističu i da neki od komentatora nemaju pravu sliku preživljavanja.
„Ja znam da ovde na jugu ako su roditelji nekog supružnika živi, pomažu penzijom koja nije neka (ima izuzetaka) ali završava posao što se tiče računa. Nije neko rešenje (a ni sigurno) al ljudi žive i tako“, „Preživeo sam 7 meseci od septembra do marta sa nekih 120-130 hiljada dinara. Od toga je otišlo najviše na račune i hranu i kafu u gradu. Kupio 7,8 knjiga. Sad sam počeo opet da izlazim i da kupujem garderobu tako da mi odlazi dosta više“, „Iznenađen sam koliko ljudi ovde se žali na svoje finansijsko stanje, a odbijaju da se odreknu stvari koje su realno luksuz (letovanje, zimovanje, automobil)“, dodaju.
„Ljudi, moram da vam kažem istinu“
Na kraju, u diskusiju se uključilo i nekoliko korisnika koji su situaciju sagledali sa psihološke strane i ponudili nešto drugačije savete od prethodnih.
„Ljudi moji dobri, znam da ću možda da dobijem hejt, ali moram da vam kažem istinu. Nemoj da prihvatate da živite ispod proseka, naučite posao neki, usavršavajte se. Barem u ovim vremenima je sve moguce, nemoj da pristajete na kompromis. Ovo je zlatno vreme, samo nemoj da budete lenji ako želite nešto da uradite u svom zivotu. Ako želite da živite od minimalca, živite, ali nemojte da se žalite zbog toga jer je to vase TRENUTNO realno stanje i želite takvi da budete“, „Šta da vam kazem ljudi, imate internet, gledajte kurseve, usavršavajte se, bez obzira u kojoj oblasti. Ako ne možete ovde da napredujete idite dalje, nemojte da vam život prođe u brizi da li ce biti dovoljno i da li ce moći da se preživi. Nažalost, ima ljudi koji i nemaju internet, koji su jednostavno odrasli u nekim drugačijim uslovima, i njima nema pomoci. Ne zadovoljavajte se malim, ne čekajte par godina, reagujte brzo i odma!“, zaključio je jedan od njih.
