Kako razumeti današnju pokornost Crkve prema ovosvetskoj vlasti?

Ne postoji nikakva sredina. Ili ćemo biti Srbi, svesni svoje prošlosti i amaneta naših otaca i pradedova, ili – otpadnici nacije, internacionalisti, tj. pripadnici nekakve magle, građani belosvetski, rušioci života i svega, bez nacionalnog ponosa, bez vere, bez morala.” – Patrijarh Varnava (Rosić), veliki Ispovednik Pravoslavlja

Svake godine imam običaj da pročitam ili odslušam Božićnu i Vaskršnju poslanicu Patrijarha SPC. Ove godine po prvi put to nisam učinio. Vaskršnju poslanicu njegove svetosti Patrijarha g. Irineja nisam mogao da pročitam. Želeo jesam, ali svaki put posle početne rečenice Poslanice izgubim volju za daljim čitanjem. Ovogodišnja Patrijarhova Vaskršnja poslanica započinje „konstatacijom” da ovaj put Vaskršnji Praznik moramo proslaviti u nezapamćeno teškom vremenu, teškom kao skoro nikada do sad. Reč je o pandemiji koja, eto, uslovljava da se svi povučemo i zatvorimo u svoje domove i, kao nikad do sad, skromno i u prisilnom karantinu obeležimo Vaskrs u uskom krugu svoje porodice… naravno, bez odlaska u Hram na Vaskršnju liturgiju, bez Vaskršnjeg pričešća, bez narodne sabornosti i poseta svojim bližnjima.

I svemu tome razlog je pandemija strašnog koronavirusa, radi koje su svetovne vlasti uvele takve drastične represivne mere kakve nikada u nacionalnoj istoriji nisu zabeležene. Ni od strane turskih vlasti, ni pod austrougarskom vlasti, ni pod nacističkom okupacijom, pa ni pod Titovim komunizmom u vreme Variole Vere.

Beogradska Patrijaršija (BP) je danas u gotovo svakom potezu poslušna prema svetovnim vlastima, iako to ne mora da čini jer pandemije nikakve nema i crkva bi, crkva kao institucija, trebalo da zauzme jasan stav da nikakvog razloga za zaključavanje hramova nema. Time je verni narod u Srbiji ostavljen na cedilu. Nismo mogli da u našim hramovima otpraznujemo ni Cveti ni Vaskrs, kao praznik nad praznicima, kao Dan pobede života nad smrti. Prihvatili su arhijereji bespogovorno svu ovu prevaru satano-globalista. A globalistička korona-PREVARA ima za cilj da se čovečanstvo maksimalno iscrpi i potom drastično smanji njegov broj – industrijom bolesti, vakcinalnim genocidom i dogovorenim svesvetskim ratom, posle kojeg treba da se svetom i konačno zacari svelažni judejski Mesija.

Zbog čega je u današnjoj Srbiji prisutna ovolika pokornost crkvenih vlasti prema ovosvetskoj vlasti, kada je sasvim izvesno da su svetovne vlasti destruktivno nastrojene prema interesima naroda, države i same Crkve? Otkud danas ovolika servilnost vrha crkve prema izdajničkoj i bogobornoj vlasti? Da bi smo ovo shvatili, moramo prvo razumeti neke bliske nam istorijske okolnosti i imati u vidu u kolikoj meri je naša Svetosavska Crkva – Velikomučenica.

Patrijarh Svetosavske Pravoslavne Crkve, Varnava (Rosić), otrovan je u sred Konkordatske krize, kao odmazda za opozvani Konkordat vlade Kraljevine Jugoslavije sa Vatikanom. Na opoziv (poništenje) Konkordata uticala je čuvena krvava Litija u Beogradu, pod duhovnim rukovodstvom Svetog Episkopa Nikolaja Žičkog, njegovog svetosavskog Bogomoljačkog pokreta i drugih arhijereja. Upravo za vreme tih događanja u Jugoslaviji, u Sovjeskom Savezu je patrijarhovao takođe čuveni patrijarh Sergije. Ali čuven po tome što je direktno postavljen od Vrhovnog Sovjeta da bi služio boljševičkoj vlasti, dok je istinska pravoverna Ruska Crkva podnosila krvave progone u Katakombi. Ni Ruska Zagranična Crkva nije priznavala Sergija za Patrijarha niti njegove rukopoloženike za episkope. Po „crvenom” patrijarhu Sergiju i jeres pokornosti prema bogobornim vlastima nazvala se sergijanizam. Ili SERGIJANSTVO.

Zašto je Patrijarh Varnava (+ 1937.) neobično značajna ličnost za poimanje stradanja Srbstva i srbske Crkve? Zato što je i sam stradalnik radi istine Hristove, besmrtni je Ispovednik. I zato što je otvoreno upozoravao na dolazeću komunističko-antiteističku opasnost po stradalno Srbstvo. Opasnost bogoboračke mašinerije, koja se i otelotvorila samo nekoliko godina posle njegove blažene končine, uslovila je još veće stradalništvo po srbski rod. Povesno značajnu Božićnu poslanicu Patrijarha Varnave iz 1937.g, možete u celosti preslušati preko postavljenog linka (dole, na kraju) u emisiji YT kanala Radio Serbona.

Tokom godina 1944., ’45. i 46., nove komunističke vlasti izvršile su strašan progon nad srbskim narodom i srbskom Crkvom. Zajedno sa Pavelićevim ustašama, najstrašniji genocid nad jednim narodom u čitavoj istoriji – od 1941. do 1946. Ne treba izdvajati pogrom Srbstva u NDH od pogroma Srbstva pod komunistima. Ustaše i komunisti su 1935.g. oformili alijansu za tajni rat protiv Srbstva, odn. srbskog naroda i Crkve. Zvanični potpisnici antisrbske alijanse bili su, s ustaške strane Mile Budak i s komunističke strane Moše Pijade. Ova alijansa je samo ispunjenje glavnih odrednica Drezdenskog kongresa iz 1928.g., na kom se pod konspirativnim plaštom jezuitizma formirala doktrina o potrebi slamanja kičme srbskom narodu i stvaranja novih nacija iz srbskog naroda. A Drezden 1928. je samo nastavak sprovođenja zacrtanog prodora Zapada na račun Istoka, uobličeno i koncipirano na svekatoličkom (čitaj – jezuitskom) kongresu u Zagrebu 1900-te. Ovo se smatra gotovom strategijom velikog modernog križarskog (krstaškog) rata.

Titove komuno-ustaše su od 1941. do ’46. pobili preko petsto pripadnika srbskog sveštensta i monaštva, što je veći broj od pobijenog svešteno-monaštva u Pavelićevoj NDH. Samo u Crnoj Gori je pobijeno 135 pripadnika svešteno-monaštva, na čelu sa Mitropolitom Joanikijem Lipovcem. Po naređenju Veljka Vlahovića, Mitropolit Joanikije u lancima je sproveden do sabirnog logora, odakle je sa mnoštvom logoraša odveden na planinu Bukulju kod Aranđelovca i tamo 1945.g bačen u zajedničku jamu. Pred egzekuciju, iz ustaške oficirske uniforme presvučeni partizanski kapetan, nasilno je Mitropolita „pričestio”, kako kaže, punim putirom krvi od poklanih četnika.

Još veći je broj onih sveštenika i monaha nad kojima su izvršene torture i progoni po komunističkim kazamatima i logorima. Među takvima, preživelim žrtvama brutalne komunističke torture, bio je i monah Gavrilo, duhovno čedo Vladike Nikolaja i pripadnik Bogomoljačkog pokreta pre i za vreme Rata. Starac Gavrilo je posle postao čuven po svojim predskazanjima za srbski narod. Upokojio se u Gospodu 1999. godine, u manastiru Bošnjani kraj Kruševca. Predskazao je nastavak i rastuća stradanja posle Miloševića po sav srbski rod, savetujući Srbe da se mole Bogu da što pre dođe Ruski Car, jer ćemo na vlasti – sve do obnove Monarhije i pobede Pravoslavlja – dobijati sve grđe i veće izdajnike.

Prema tome, ogromno je stradanje pretrpelo srbsko Pravoslavlje u antisrbskoj državnoj tvorevini zvanoj Jugoslavija, bilo ona masonska od 1918. ili komunistička od 1945. U Crnoj Gori je, recimo i to, pobijeno gotovo celokupno svešteno-monaštvo a progoni Crkve dostizali su razmere progona pod boljševizmom u Rusiji. Srbofobni titoizam je napravio tajne škole (od UDBe) za regrutovanje kadrova budućih sveštenika i arhijereja SPC. Veliki broj komunistički školovanih bogoslova je prošlo kroz UDBu, čiji kadrovi su popunili ispražnjena mesta za sveštenstvo i episkopstvo. Samo po kazivanju vladike Danila (Krstić) Budimskog, veliki broj današnjih bogoslova prošao je kroz tajnu školu titoističke UDBe, među kojima je bio i on. Za one koji ne znaju, vladika Danilo je bio jedan od promašenih projekata UDBe ; štaviše, veliki je Svetionik Pravoslavlja i retko tako briljantno erudicirani bogoslov SPC. Neki duhovnici su mi rekli da je episkop dr Danilo (Krstić) svoj život završio u nekom od podruma UDBe. I njegov takođe znameniti rođak, Nebojša Krstić, osnivač otačastvenog pokreta Obraz, život je završio u saobraćajki pod sumnjivim okolnostima 2001. godine.

Šta tek reći za srbske Patrijarhe posle Varnave… Za Patrijarha Gavrila (Dožić) se tvrdi da nije umro prirodnom smrću. Za Patrijarha Vikentija se danas već zna da je otrovan pošto je odbio ulogu komunističkog sluge u odnosu na odvajanje tzv. Makedonske pravoslavne crkve. Tu ulogu trebalo je odraditi direktno od Krcuna postavljeni Patrijarh German, ali im se ni kod Germana nisu uspele baš složiti kockice. Šta reći i za uložen veliki napor Titove UDBe da se napravi raskol u SPC … pa je tek u Miloševićevo doba došlo do pomirenja između dve pomesne Srpske Crkve. Dok je u SFRJ Rankovićeva i Kardeljeva UDBa školovala svoje kadrovike za budući srbski klir i episkopstvo, u srbskom Rasejanju je pratila i vrbovala, progonila i ubijala srbske rodoljube i crkvene ličnosti.

I mi se čudimo otkud danas ovakvo stanje u našem narodu i, naravno, Crkvi… koja je deo naroda. Kao što i verujuć pravoslavni narod jeste Crkva.

I, ako je Srbija od 1918.g. pod nekim vidom anglo-sionističke okupacije, može se reći da je od 1945 g. i pod anglo-jezuitskom okupacijom. Nije dvostruka okupacija, ona je jedna još od 1918. samo menja svoja agregatna stanja, prema potrebi. Danas je u istoriji poznato da je srbski narod u Velikom ratu, zapravo, od Britanske imperije prinesen na žrtvu. Takođe, totalni srbocid u klero-nacističkoj NDH, od 1941-45., inspirisan je u Londonu a organizovan u Vatikanu. Pavelić, Broz i njihovi najbliži saradnici-saborci bili su agenti britanske MI-6. Titove komuno-ustaše su na vlast 1944. došli – na krilima anglo-američkih bombardera i na gusenicama sovjetskih tenkova.

Anglo-sionistička i anglo-jezuitska okupacija Srbstva traje i danas. Štaviše, okupacija Srbije je danas toliko duboka, da je pitanje je li ikada u istoriji bila dublja i čvršća nego što je danas!? Baš zato što je u današnje vreme okupacija – nevidljiva.
Slične su prilike i sa našom Crkvom velikomučenicom. Srbski narod i srbska Crkva oduvek su delili jednu istu sudbinu. Tako je i u današnje vreme porobljenosti Srbstva. Porobljena BP kao i marionetska svetovna vlast – pod slugeranjstvom anglo-sionističkog okupatora. A okupacija, kažem, nikad čvršća…

Još je Prepodobni Justin Ćelijski 1960-ih, lijući gorke suze na Liturgiji, govorio: „Ispred Patrijaršije takođe stoji krst. I na krstu – Sveti Sava. Sveti Sava raspet… i plače: ‘oprosti im Bože, jer ne znaju šta rade!”.

Korona-totalitarizmom se tokom ove godine nedvosmisleno pokazalo ko zapravo kome služi i da je BP duboko zaglibila u jeresi sergijanstva. U rezultatu pogroma naše Crkve poslednjih 8-9 decenija, mi sad imamo nenarodne i necrkvene strukture koje vladaju vrhom SPC, tačnije BP-om i, u većini, one su pokorne i poslušne u skoro svemu prema namesničkoj okupacionoj vladi u Beogradu. Kovid 19 je satanistički projekat završnice porobljavanja čovečanstva. Naloženo zatvaranje hramova na Vaskrs, po nalogu satanista, može da ispuni jedino onaj ko sa Verom i Bogom nema mnogo zajedničkog. Upravo oni koji su najviše uvodili ekumenističkih novotarija u Bogosluženje, svojim izdajničkim povlačenjem pred prevarnom epidemijom izmišljenog virusa, pokazali su da im je slabo stalo do pravoslavnog naroda u Srbiji. Maskama koje ničemu ne služe, spale su one prave maske. Verujući narod je izdan, ne od svoje Crkve nego od okupacionih struktura unutar BP. Samo su igumani pojedinih manastira u Srbiji, krijući od svojih vladika, pozvali narod da u što većem broju dođe na Vaskrs i zajednički se proslavi. Takvim igumanima i igumanijama SPC treba odati zahvalnost Boga radi i vernog naroda radi ; ovo hrabro delo im se uračunava u ispovedništvo Vere.

Izdaja naroda, ne od njegovih pastira, već od vukova preobučenih u ovčije ruho. Na čelu sa izdajničkim Patrijarhom. Nikada nisu Srbi imali nad sobom ovoliko veleizdajničku vlast, a nikada crkveni pastiri nisu više no danas služili toj vlasti. I stavili su sami sebe u poziciju šrafa bogoboračkog sistema, i proglasili sebe lažnim pastirima. Svaki onaj u Crkvi koji nije javno ustao da kaže NE agendi lažne epidemije, pokazao se kao lažni pastir i, zapravo, vuk u ovčijoj koži.

Crkva je Dom Božji i nije masonska loža pa da se u nju ulazi pod maskama. Ponegde pod maskama i u rukavicama.
Ulični protesti naroda protiv kovid-terora takođe nisu podržani od lažnih pastira. Satano-globalisti, preko veleizdajničke okupatorske vlasti, pokreću i vakcinalni genocid nad narodom. Ima li iko od sveštenika i vladika SPC da javno upozori narod na pripremljeni mu genocid? Imaju li snage za ispovedništvom oni pravi narodni pastiri koji nisu još ogrezli u jeresi Sergijanstva? Naša Vera je javna i ispovedna, iz srca se ustima ispoveda u službi Istine. Moramo razbiti mrak LAŽI i na svetlost osloboditi zabranjenu ISTINU.

Rešili su kažnjavati sve koji javno negiraju korona-prevaru. Ako korona nije prevara nego je stvarnost, čemu onda strah među medijskim žrecima i magovima totalitarne korona-religije? Progon nad monahom Antonijem (Davidović) zato što pravoslavno svedoči Istinu o korona-prevari i ostalim satanističkim prevarama, tiče se svih nas. Ne možemo govoriti „on je razmonašeni monah a mi se ne bavimo politikom” ! A mnogi od sveštenstva SPC upravo tako govore… umesto da prvi istupe u oslobađanje Istine i pred narodom kažu: epidemija kovida 19 je laž od Antihrista sa ciljem da nas onesposobe i pomore maskama, 5G mrežom, sistemskim trovanjima, karantinom i smrtonosnim vakcinama! Kao i da se unutar Crkve javno progovori o zlostavljanju naše dece u školama od 1. septembra ; odn. da je plan da se preko naših školaraca (koji moraju nositi nezdrave maske), manipulacijama sa budućim njihovim „zaražavanjem”, pritera celo naše stanovništvo uza zid za streljanje spremljenim smrtonosnim vakcinama protiv nepostojeće korone! Razume se, nema straha od represalija, jer svi smo odavno spremljeni za odstrel… A ako smo Hristovi, onda u nama boravi nepobedivi duh Istine.

Naš poznhttps://www.youtube.com/watch?v=UT9zzBBuSPAati istoričar mr Radovan Kalabić kaže: Kada se boriš za Istinu i svedočiš Istinu, uz tebe stoji sam Gospod , Gospod nad vojskama.

Dobro nam je znati i sledeće. U logoru Srbija, okovi su STRAH, okovi koje mnogi logoraši sami na sebe navukoše – svojom navikom da beže od Istine !

Zaštiti Gospode izabrane Tvoje !

Sale Kolarević
Izvor: Borba za istinu