Kako sam ostao „kratkih rukava“

Što se kaže. Da vidim Vučića, uživo na RTV Pink ,on, novinari oko njega, i juče majka mi kaže, idi sine… i žurim da dođem do stadiona Dubočice, cvrc! 

Policajci na svakom koraku, i spred stadiona, FK Dubočica…

-Bato, dobar dan, kažem jednom policajcu!

Neki crni audiji, prolaze, ali voljenog predsednika, Vučića još nema, da izađe sa stadiona, i pozdravi tek šačicu, penzionera, simpatizera, i starih i bolesnih ljudi, koji žive tu u ul.Kralja Petra.

– I onda je otišao sa druge strane, pomoćni stadion FK Lemind…

– Mom nadanju, da ću videti Vučića je kraj…

– Gospodine, iza bandere, gde i svi, kaže mi  policajac.

– Aha dobro..udaljavam se…jer sam stajao kod drveta, kako bi me ogrejalo septembarsko sunce…

– Deda, kaže da mu je unuk rekao na onaj drugi stadion, a on se zatrčao na ovaj… kao ja.

– Dođem kući, majka, još gleda Dnevnik, i Vučića na Pinku.-

Sad je Opštoj Bolnici u Leskovcu, svita lekara, sve sama elita, uveženi ministar  Lončar, dragi gradonačelnik, i direktor opšte bolnice Nebojša Dimitrijević.

I jedna žena koja je imala, osam operacija, i govori Vučiću da je invalid, da želi posao servira.

– Direktor, joj kaže da ne mogu dva, da rade posao servira.-A ona njemu, da pusti tu priču, i priča je nekom drugom…tako nešto…

Sestra mi kaže, da će dobiti otkaz, jer je lobirala, za svoje zaposlenje.

Setih se svoje prošlosti, kada sam hteo  da budem samo čistač u nekoj ustanovi, Osnovnoj školi, a nekadašnji gradski većnik Dejan Cakić me upućivao, da  budem čistač, u istoj toj Opštoj bolnici, ali je Memorandum o zapošljavanju, u javnim ustanovama, sve to odložio, i na snazi  je do kraja, kalendarske godine 2019.ako se ne varam!?

S poštovanjem!!!

Dušan Dojčinović