Srpsko parvosuđe će uskoro, kako saznaje Glas javnosti, biti izloženo velikom broju tužbi oštećenih majki i njihove dece zbog diskrirminatorske metode obračuna naknade zarade porodiljskog odsustva radi nege deteta čime se direktno krši Konvencija o zaštiti materinstva Ujedinjenih nacija, čiji smo potpisnici još od 1952. godine.
Da bi se shvatilo koje su razmere ove anomalije, a još u vreme vladajućeeg slogana „Za našu decu“, koju su nažalost omogućili i zakoni o finansijskoj podršci porodici sa decom, kako onaj zamenjeni iz 2009. tako i aktuelni donet 2018. godine, kojima je, samo ilustracije radi, jednoj majci, sa višim primanjima, zakinuto u petogodišnjem periodu, od 2015. do 2020. godine, za tri deteta oko 60.000 evra! Ovaj astronmoski iznos za naše prilike, u nivou cene dvosobnog stana u Beogradu, je kako saznajemo, samo jedna od prvih tužbi proitiv nadležnih u Srbiji. Odgovore, na ovaj sliučaj nepoznat široj javnosti, potražili smo kod upućenih u ove slučajeve i kojima se oštećene majke majke i obraćaju.
-U Zakonu o finansijskoj podršci porodice i dece, kako u prethodnom tako i u važećem, u suštini postoje dva metoda obračuna naknade zarade, i to: prethodne zarade i ograničenog limita. Sadašnji Zakon koristi period od 18 meseci koji se računa na obračun naknade zarade, dok se na žene sa visokim primanjima u ovom slulaju ne koristi takav metod, već ograničenog iznosa. To u ovom slučaju znači da se prosečna zarada u Srbiji množi sa brojem tri, što je direktno u suprotnosti sa članom šest, stavova tri, četiri i sedam Konvencije o zaštiti materinstva UN, koja izričito kaže da iznos obračuna novčane naknade ne može biti manji od dve trećine zarade. A, ako se koristi drugi metod iznos naknade treba da bude približan prethodnoj zaradi, objašnjava za Glas javnosti advokat Ljubica Bakšunović, i dodaje da su u Konveciji o zaštiti materinstva Ujedinjenih nacija čiji smo potpisnici sedam decenija, a koja se na svakih deset godina potvrđuje, precizirane i specifičnosti ekonomija država potpisnica:
– Član sedam Konvencije izričito kaže da i države sa nedovoljno razvijenom privredom postupaju u skladu sa ovim aktom, ako obezbeđuju novčanu naknadu u iznosu ne manjem od onog koji se isplaćuje u slučaju privremene sprečenosti u skladu sa domaćim zakonima i propisima. Po našim zakonima iznos za privremenu sprečenost u radu je 65%, što onda znači da je bolje da ste slomili nogu nego da ste rodili dete, jer biste dobili više novca. To samo onda govori da država kažnjava žene koje su uspešne i žele da imaju decu, izričita je advokat Ljubica Bakšunović u izjavi za Glas javnosti.
Kako saznajemo u pravosuđu podneta je već prva tužba u Višem sudu u Beogradu u kojoj se traži odšteta na ime razlike isplaćenih naknada i onih koje pripapadaju po Konvenciji o zaštiti materinstva Ujedinjenih nacija. Ukoliko, kako tvrde upućeni, većina oštećenih majke i dece bude vodilo i dobilo ove procese protiv države Srbije za sada se nemoguće predvideti, a svakako je astrnonomska, visina ukupnih odšteta koje ćemo svi plaćati zbog očigledne bahatosti i nemara odgovornih iz ove oblasti.
Izvor: Glas javnosti/N.V.
Drzave postoje samo I iskljucivo sa jednim razlogom, kako bi manjina vec bogatih ljudi imala korist I zivela na racun vecine. Kraj. Na sve drzave I sisteme treba gledati kao na tlacitelje I neprijatelje, sto I jesu. Ocekivati pomoc je apsurdno. Maske su pale (iako su zakonom obavezne u zatvorenom prostoru), nikoga nije briga za vas I vase najmilije. Ne postoji zdravstvo, sudstvo, skolstvo, zakoni, pravda… Tek kada prihvatimo te cinjenice, kao I cinjenicu da smo prepusteni sami sebi, tek onda imamo sanse za udruzivanjem I pravim promenama. Za to je potrebno vreme I znanje. A znanje (ne obrazovanje) mora da se prenese na nekoga… eto dobrog razloga za radjanje dece 😊