Kako smo egzaltirani zbog Egzita

0
727

Približava se Ехит. Svi su exaltirani. Kao da su pijani i kao da se, Bože me sačuvaj, radi o nekim opijatima koji nisu ni pivo, ni šljivovica. Naravno da nisu. Nije Ехит ni Guča, ni Bir fest. A i ne čita se kako je napisano.

kovacevic-vucic
Direktor Egzita i direktor Srbije

Premijer Srbije plaća duplu turu i čašćava vesele goste u ćošku. Uloga Ехита je civilizacijska vrednost – poručuje veleradnik kome je glavni cilj da svoj voljeni narod nauči da radi. Ako kojim slučajem, narod ne bi prihvatio predlog vođe da samopregalaštvom postane novi udarnik Alija Sirotanović, jedina alternativa je da i dalje ostane samo sirotanović. Zahvaljujući nadljudskim naporima cele vlade, na opštu žalost mrzitelja Premijera, i u domenu sirotanovića oseća se vidan napredak. Naš put, dakle, nije put bez alternative.

Zahvaljujući Egzitu Srbija liči na ceo svet. Pre bi se, doduše, moglo reći na Zapadnu polovinu sveta. Dakle, Srbija liči na polusvet.

Eminentni časopis za političku teoriju i društvena istraživanja objavljuje fotografiju poluobnaženog maljavog muškarčine sa mikrofonom u jednoj ruci dok mu je istovremeno druga u gaćama. Time se, kako istraživanja društvene svesti pokazuju, upućuje na neodvojivu vezu ova dva, oberučke prihvaćena, instrumenta.

Predsednik Pokrajinske vlade (u daljem tekstu PPv) upućuje srdačne čestitke i neophodna novčana sredstva direktoru festivala Dušanu Kovačeviću. Zahvaljuje mu se na neospornom komercijalnom i civilizacijskom uspehu festivala u Novom Sadu. Pokrajinska vrhuška je direktoru festivala izrazila nedvosmislenu podršku naglašavajući da Egzit festival mnogo više doprinosi društvenoj zajednici nego što zajednica ulaže u njega. To je još jedna nepravda koju Pokrajina mora da istrpi zbog nakaradnog Ustava i beogradskog diktata.

Dok se obnaženi i dlakavi učesnik festivala u znoju lica svoga muči da na javnoj sceni zavuče slobodnu ruku u sopstvene gaće, dotle Beograd bez ikakvog stida i morala duboko zavlači ruku u vojvođanske džepove. Da li to Evropa vidi? – pita se PPv. Ako vidi a ne podrži Predsednikove čvrste argumente i u ruci i u gaćama, nego nonšalantno prelazi preko toga i ništa ne preduzme protiv duboko zavučene ruke u džepovima, onda je put Vojvodine u bolje sutra veoma sličan koridoru 10 – prepun rupa i vidnih oštećenja.

Da Vas podsetimo:  Princip

Ehit je, kako reče PPv, svetionik slobode u uslovima rastućeg primitivizma koji nadolazi s juga. To je onaj svetionik u kojem je Tadić sanjao da živi i da radi, ali mu se omaklo za sasvim malko.

Na jednom od festivala nastradao je jedan posetilac zbog prekomerne upotrebe droge. Na sledećem je poginulo dvoje mladih zbog pada grane koja nije bila privredna. Kad padne privredna grana, stradalnika je mnogo više. Zatim se broj povećao na tri, ali iz nepoznatih razloga. PPv i Pokrajinski sekretar za kulturu su organizatorima festivala uputili čestitke za civilizacijski napredak sa porukom „Samo tako nastavite“!

Na svetle perspektive festivala ukazuje i podatak da je na jednom od njih svoje odsvirao i Dinkić. I onda za pojas zadenuo. Sad u pojasu, umesto svirale, drži celu banku. Ko svira zlo – ne misli dobro. Osim za sebe lično.

Geslo drevnog Rima „Hleba i igara“, zbog čega je Rim i propao, zamenjenm je parolom „Droge i igara“, koja nagoveštava sličan kraj. Happy end – kako bi Englezi, idejni tvorci ovakvog i sličnih festivala, rekli i Srbima poželeli.

Egzit je opijum za narod. A od halicunacija u predizbornoj kampanji nema ništa poželjnije.

Rimljani su govorili Cogito ergo sum, a mi: Glasam, dakle postojim.

Tako je Rim postao predgrađe Vatikana, a Beograd grad na hlebu i vodi.

Dragoslav Pakić

Stanje stvari

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime