Kako Srbi čuvaju sećanje na ruske vojnike u Grčkoj

0
468
Foto: printscreen ( opanak.rs )

Gotovo niko ne zna da je pored Srba, Francuza, Italijana i Engleza na njemu sahranjeno i preko 400 ruskih vojnika.

„Srpsko groblje ovde poznaju svi. Srbi koji dolaze u Solun obavezno ga posećuju, neki čak odmah po dolasku, pre nego što se raspakuju. Rodoljubiv narod“, prenosi nam svoje utiske hotelski službenik, pokazujući nam na karti put do Zejtinlika, najvećeg vojničkog groblja u Grčkoj. Na njemu počiva preko 20 hiljada vojnika Antante, koji su poginuli na Solunskom frontu za vreme Prvog svetskog rata.

„U makedonskim planinama, daleko od Rusije“ Dopisnica „Ruske reči“ posetila je mesta slavnih ratnih podviga ruske vojske u vreme Prvog svetskog rata na Balkanu. Ovo je prilika da se setimo doprinosa koji su vojnici Ruske Imperije dali u borbi na Solunskom frontu i oživimo uspomenu na sudbinu Ruskog ekspedicionog korpusa. Od centra Soluna do groblja ima nešto više od kilometra. Ovaj put bez problema možete preći pešice. Visoki čempresi Zejtinlika, koje je groblju poklonio svetogorski manastir Hilandar, vide se izdaleka i pokazuju vam put. Kako da stignete do srpskog groblja iz Prvog svetskog rata zaista vam može reći svaki prolaznik. Međutim, gotovo niko ne zna da je pored Srba, Francuza,
Italijana i Engleza na njemu sahranjeno i preko 400 ruskih vojnika. Prvo što ćete ugledati kroz metalnu ogradu groblja nisu nadgrobni krstovi.  Široka aleja od kapije vodi do pravoslavne kapele u vizantijskom stilu. Malo kome je poznato da je nju projektovao ruski arhitekta u emigraciji Nikolaj Krasnov.

Čuvajući sećanje

Jedini čovek koji poznaje istoriju svakog kamena na ovom mestu je čuvar groblja Đorđe Mihailović, koji već više od pola veka dočekuje posetioce Zejtinlika. Pre ulaska u kriptu, koja se nalazi ispod kapele, 86-godišnji Srbin nudi goste  domaćom rakijom i citira im stihove srpskog pesnika Vojislava Ilića Mlađeg, uklesane u granitnu ploču ispod mozaika sa arhanđelom Mihailom:

Da Vas podsetimo:  Istraživanje Mobilnost građana Srbije i pandemija COVID-19

„Ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba“.

„Ja ne čuvam samo grobove, njima već teško nešto može da se desi. Ja čuvam sećanje na one koji u njima leže. Ono je danas mnogo više ugroženo“, objašnjava Đorđe, vadeći iz crvene paklice „drine“ cigaretu bez filtera. Prema njegovim rečima, upravo takve su pušili vojnici za vreme Prvog svetskog rata i druge cigarete on kod sebe ne drži.

Na sredini kripte široki memorijalni sto je zatrpan poklonima, fotografijama i gomilicama zemlje iz otadžbine. Tu su i venci koje su položili predsednici Srbije, i kape iz vremena dva svetska rata, i oznake sa uniformi poginulih u ratu 1990-ih. Članci iz novina, zastavice fudbalskih klubova, ikone – o svakom predmetu koji su u kripti ostavili posetioci Zejtinlika Đorđe može da vam ispriča priču. A kako uspeva da zapamti podatke bukvalno o svakoj sitnici ostaje  tajna njegovog zanata.

Poslednja sveća

U kripti uvek gore sveće. U tome Đorđe vidi značaj i smisao svog posla: da pazi da na Zejtinliku uvek gori plamen. Zato memorijalni sto u kripti nikada nije u potpunom mraku.
Đorđe Mihailović, čuvar Zejtinlika. Nedaleko do stola, na podu pored vitrine sa knjigama, nalazi se  fotografija na kojoj Đorđe stoji oslonjen na krst na grobu nekadašnjih čuvara Zejtinlika.

Na krstu su dva imena: Savo Mihailović i Đuro Mihailović. Savo, prvi čuvar i Đorđev deda, stigao je na Solunski front kao dobrovoljac iz okoline Bokokotorskog zaliva. Upravo on je sakupio i sahranio posmrtne ostatke svojih ratnih drugova. U njegovo vreme na Zejtinliku su se pojavili i ruski grobovi. Srbi i Grci su iz zahvalnosti prema ruskim vojnicima posle rata ovamo doneli njihove ostatke, pronađene na bojištima u severnoj Grčkoj.

Sin Sava Đuro, drugi čuvar groblja, preživeo je još jedan svetski rat. Kada su u Solun ušli nacisti, samo groblje nisu dirali, ali su sve ruske grobove raskopali i spomenike srušili. Na njihovom mestu vojnici Vermahta su odlučili da sahrane svoje vojnike. Još za vreme Đurovog  života, 1950-ih, između Nemačke i SSSR-a je sklopljen sporazum prema kojem
su posmrtni ostaci nemačkih vojnika sa Zejtinlika odneseni u Nemačku, a ruski grobovi obnovljeni na mestima gde su se ranije nalazili. Od 1961. obnovljene ruske grobove nadgleda i čuva Đorđe. Ali izgleda da će treće ime na porodičnom grobu čuvara Zejtinlika biti i poslednje.

Da Vas podsetimo:  „Nad Srbima izvršen genocid, tvrdnje da su oni činili zločine su zavera velikih sila“

„Ovaj posao sam nasledio od svog oca, a on od svog. Naravno, i ja bih u određenom
trenutku trebalo ovaj posao da prenesem dalje. Ali meni se rodila ćerka. Tada sam pomislio: nema veze, ćerka će roditi sina i on će nastaviti porodičnu tradiciju. Međutim, dobio sam dve unuke!“, s radosnim ili tužnim osmehom govori Đorđe.

Rame uz rame
Više o Prvom svetskom ratu

Iz centra kripte levo i desno vodi nekoliko uskih hodnika. Na njihovim zidovima su u mermeru uklesana imena poginulih na Solunskom frontu. Pored nekih prezimena mogu se videti tragovi samolepljive trake: Srbi za table lepe suvo cveće, sveće i poruke. Neko je plavom hemijskom na samom mermeru napisao:

„Hvala vam na svemu“.

Đorđe kaže da je nekada u Srbiji postojao program na osnovu kojeg su Srbi besplatnim autobusima dolazili da posete groblje. Ali odnedavno se novac za odlazak u Solun više ne izdvaja i na Zejtinlik dolazi znatno manje posetilaca. Spomenik ruskim vojnicima koji su se borili na Solunskom frontu. Na steli piše: „Večno sećanje na vojnike Rusije pale na zemlji grčkoj“.

Među imenima srpskih vojnika na zidovima obloženim mermerom ponegde nailazimo i na ruska imena. Srbi i Rusi koji su se borili rame uz rame i posle smrti su ostali zajedno.
„Neka vas čuva Putin! Prenesite mu pozdrav!“, oprašta se Đorđe sa nama. Osim osmehom, na to nemamo šta da odgovorimo. Žao nam je što pozdrav neće stići do onoga kome je upućen. Ali teško nam je da to kažemo čoveku koji decenijama hiljadama kilometara od Rusije briše prašinu sa ruskih spomenika.

Izvor: srpskikozaci.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime