Medicinska praksa-fatalno razmišljanje
Sada su očigledno dva suprotna mišljenja u vezi sa pandemijom KOVID-19
(1) zvanična verzija, koju uglavnom podržavaju lekari i srodne ustanove, smatra da su virus i pandemija stvarni;
(2) ostali, uglavnom naučnici, uključujući neke lekare i grupe praktičara alternativne medicine, veruju da je istorija sa virusom nenaučna i prevara.
Međutim, kako mišljenja obe strane ostaju jaka, pitanje je koje gledište treba smatrati tačnim i koje treba slediti. Dok se ne odluči koja je perspektiva tačna, nemoguće je rešiti situaciju sa virusom i pandemijom, a to je nemoguće zaustaviti ili izbeći u budućnosti.
Ovaj članak je diskusija za rešavanje ovog problema kritičkom procenom rešenja ovog problema od strane lekara i ustanova.
Istoriju pandemije bez sumnje su pokrenule državne zdravstvene vlasti i organizacije koje su podržavali lekari, uglavnom povezani sa vladinim agencijama (direktno ili indirektno). Svi su predstavljeni kao predmetni stručnjaci, naučnici i zagovornici javnog zdravlja, posebno putem glavnih medija.
Kada se bavite ovim problemima, bilo bi korisno prvo razmotriti osnovne aspekte obrazovanja i stručne obuke lekara kako biste pružili svoje usluge. Prema opštim definicijama:
„Lekar je osoba koja ima pravo da se bavi medicinskom praksom.“ (Definicije iz oksfordskih jezika)“. „Lekar je opšti termin za lekara koji je stekao medicinsku diplomu. (yourdictionary.com)
Lekari rade na održavanju, promociji i obnavljanju zdravlja proučavanjem, dijagnozom i lečenjem povreda i bolesti.“ (webmd.com)
Ukratko, lekar dijagnostikuje bolesti i propisuje lekove / lečenje u skladu sa standardnim i prihvatljivim protokolima i uputstvima.
Dakle, lekar je profesionalac koji praktikuje medicinu.
Kada opisujete lekara, reč „nauka“ se ne pominje. Na primer, razmotrite nastavni plan i program medicinske diplome na Univerzitetu u Torontu (Kanada) – veoma cenjenoj i renomiranoj obrazovnoj instituciji:
„MD program Univerziteta u Torontu traje četiri godine i pruža sveobuhvatan nastavni plan i program koji priprema studente za sve vrste medicinske karijere. Prve dve godine programa M. D., nazvanog Fondacija, razvijaju znanje, veštine i stavove učenika u pripremi za buduće učenje.
Studenti uče u različitim okruženjima, uključujući učionice za predavanja i radionice, anatomske laboratorije, na javnim mestima i pored kreveta. Studenti uče osnovne naučne i kliničke teme i takođe počinju da razvijaju svoje kliničke veštine kako bi se pripremili za obuku na radnom mestu tokom poslednje dve godine programa poznatog kao službenik.
Službenik uključuje obuku tokom rada sa lekarima i drugim članovima medicinskog tima u bolnici i klinici. Uz podršku naše mreže bolnica i centara za kliničku negu svetske klase, studenti se upuštaju u područja kao što su pedijatrija, Porodična medicina, hirurgija, interne bolesti, akušerstvo-ginekologija, anestezija, hitna medicinska pomoć i Psihijatrija.“ md.utoronto.ca
Odeljak ciljevi obrazovanja i okvir kompetencija opisuje:
„Ciljevi obrazovanja
MD program ima za cilj da obuči diplomce koji su:
– klinički kompetentni i pripremljeni za celoživotno učenje u svim fazama svoje karijere
– odgovorni za donošenje etičkih odluka koji žele da deluju u skladu sa najvišim standardima profesionalizma – prilagodljiv kao odgovor na potrebe pacijenata i zajednica iz različitih i heterogenih populacija
– učešće u sveobuhvatnoj, timskoj nezi u kojoj se potrebe pacijenata zadovoljavaju na pošten, individualan i – holistički način
– reflektivan i sposoban da deluje pred novitetom, dvosmislenošću i složenošću
– veseli i brižni za svoje blagostanje i dobrobit svojih kolega
– sposoban i posvećen naučno zasnovanim praksama i znanju, kao i kulturi stalnog poboljšanja performansi“
Štaviše, „dalja razrada nekih kompetencija (označenih zvezdicama) data je u *dodatku 1″. (md.utoronto.ca)
Dodatak 1: detaljne informacije koje se odnose na odabrane pomoćne kompetencije “ medicinski stručnjak 1.2 osnovne discipline – (i) biomedicinske nauke (glavne biomedicinske nauke su: anatomija, biohemija, embriologija, genetika, histologija, imunologija, medicinsko snimanje, mikrobiologija, nauka o ishrani i vežbanju, patologija, farmakologija, fiziologija, radiologija“
Gore pomenuti deo (3 reda) je u dokumentu od 4 stranice (oko 100 redova) opis koji ukazuje da program M.D. pruža osnovni pregled nekih relevantnih naučnih principa. md.utoronto.ca ne spominju se stvarna laboratorijska ispitivanja i / ili eksperimenti povezani sa lekovi, što ukazuje da se studenti ne pripremaju za nauku ili nisu naučnici.
Međutim, uz retke izuzetke, MDS se smatraju i predstavljaju kao naučnici (sa poznatom frazom „pratimo nauku“), što ukazuje na nesklad između učenja i obrazovanja u poređenju sa potraživanjima i praksom.
Nigde se ne pominje da se MDS obučavaju i obrazuju kao naučnici (eksperimentatori). Opis nastavnog plana i programa sugeriše da se MDS obučavaju kao trgovci ili tehničari, odnosno čitaju priručnike i propisuju lekove / lečenje. Propisuju lekove prema uputstvima, prateći utvrđene protokole ili smernice za održavanje.
Iz načina na koji se čita nastavni plan i program, MDS se lako može uporediti sa automehanikom kao primerom. Klijent koji dođe u auto-prodavnicu sa neispravnim automobilom (pacijent) opisuje problem (simptome).
Zatim, u skladu sa uputstvima za održavanje, mehaničari vrše potrebna ispitivanja (dijagnostiku) i predlažu popravke (recept). Kao rezultat toga, problem se obično rešava u kratkom roku.
Nejasno je kako se osnovna (viša) diploma medicine smatra naučnom diplomom, posebno imajući u vidu manju naučnu komponentu u opštoj obuci. Pored toga, medicinske diplome i obuka povezani su sa upotrebom lekova – uglavnom čistih i moćnih hemikalija.
S druge strane, hemikalije, bez obzira na njihovu namenu, lekove i farmaceutske proizvode, proučavaju se u okviru discipline hemije – nauke ili naučnog predmeta bez ikakve sumnje ili argumenta.
Stoga, oslobađanje supstanci / hemikalija (RNK, mRNA, proteina, šećera, itd.), testiranje i / ili razvoj novih hemikalija logično spada u predmet hemije, a ne u medicinsku praksu.
slično milionima ljudi koji voze ili koriste automobile bez poznavanja ili potrebe za bilo kakvim detaljima o funkcionisanju ili mehaničkom radu vozila – lekari su promoteri hemikalija.
Slično tome, lekari koriste i prepisuju hemikalije / lekove, uglavnom koji nisu deo prirodnog biološkog sistema, bez poznavanja ili potrebe za znanjem detalja njihove proizvodnje i funkcionisanja. Ovo je najvažniji aspekt koji stanovništvo/pacijenti i zdravstveni radnici moraju znati i razumeti.
Stručnjaci su obučeni da propisuju poznate i dobro uspostavljene lekove (hemikalije) sa jasno opisanim simptomima sa odgovarajućim dijagnostičkim testiranjem. Čak se i dijagnostički testovi rade odvojeno, a lekari koriste njihove rezultate. Skoro nikada lekari nisu uključeni u razvoj, kvalifikaciju i verifikaciju testova.
Umesto toga, oni su obučeni da čitaju i prate informacije koje pružaju drugi relevantni stručnjaci.
Isto tako, ne treba pretpostavljati da znaju detaljno i na molekularnom nivou o lekovima i bolestima, posebno o novim bolestima, jer nikada nisu bili obučeni za takve istraživačke aspekte (naučna istraživanja).
Nažalost, ne prepoznajući ovaj nedostatak obuke i razumevanja predmeta nauke, ali verujući da su naučnici, zdravstveni radnici prave greške proglašavajući nepostojeće patogene (poput virusa) i pandemije.
Štaviše, stvaranje i razvoj lekova (hemikalija) sa bizarnim imenima kao što su mRNA, antivirusni itd. u medijima i literaturi često se čuju uporni saveti i sugestije lekara o tome kako se lekovi razvijaju i deluju.
Međutim, oni nikada nisu obučeni za hemičare niti su sprovodili naučna istraživanja za razvoj i procenu lekova. Stoga, daju nenaučne i lažne tvrdnje o lekovima i bolestima. Na primer,
Vera u postojanje virusa,
a. „uzorci SARS-Kov2 uzeti su milionima puta od zaraženih ljudi, uključujući one koji su u početku otkrili infekciju u Kini“, rekao je dr Stefan Grifin, virolog i vanredni profesor na Institutu za Medicinska istraživanja u Leedsu, izjava za Ful Fakt.“ (fullfact.org)
Lažna tvrdnja. Niko nije video, direktno ili indirektno, nijedan uzorak izolovanog i prečišćenog virusa
b. „Zajednički istraživački projekat poznat kao Džons Hopkins centar izvrsnosti u patogenezi i imunitetu na SARS-Kov-2 (JH-EPICS) osnovan je u okviru petogodišnjeg granta Nacionalnog instituta za rak (NCI), koji je deo Nacionalnog instituta za zdravlje.
Finansiranje od preko 2 miliona dolara godišnje doprineće trenutnom pokretanju istraživanja o imunološkim elementima koji određuju da li ljudi obolevaju od blagog do teškog KOVID—19 nakon izlaganja virusu. hopkinsmedicine.org
Centar će zajednički voditi dr Andrea Koks, profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins, i dr Sabra Klajn, profesor molekularne mikrobiologije i imunologije na Džons Hopkins Blumberg Škole za Javno Zdravlje u projektu „izloženost virusima„.
Takva studija ili projekat moraju biti lažni, jer će za to biti potreban fizički i prepoznatljiv uzorak virusa koji nije dostupan. Čak su i vakcine protiv SARS-Kov-2 razvijene bez upotrebe virusa, ali koristeći imaginarni i nepostojeći virus. bioanalyticx.com
Test (PCR):
„Ovaj test otkriva fragmente samog virusa i može vam reći da li ste trenutno zaraženi. Brisevi se koriste za prikupljanje uzoraka iz sluzokože nosa i grla, gde se virus može umnožiti ili iskašljati iz pluća. PCR testovi se smatraju zlatnim standardom Naat testiranja.“ fredhutch.org
Pogrešno. PCR test ne proverava virus ili njegovu vrstu, bolest, infekciju ili KOVID-19. bioanalyticx.com
3. Vakcina:
„vakcinacija je jedan od najefikasnijih načina da zaštitimo naše porodice, zajednice i sebe od KOVID-19. Dokazi sugerišu da su vakcine veoma efikasne u sprečavanju teških bolesti, hospitalizacije i smrti od KOVID-19, uključujući one protiv alfa i Delta varijanti koje izazivaju anksioznost.“ canada.ca
Pogrešno. Vakcine nikada nisu testirane protiv virusa u ili izvan ljudskog tela. bioanalyticx.com
4. Upotreba maski:
kada je tokom pandemije SARS-Kov-2 postavljeno pitanje o efikasnosti maski, u literaturi zdravstvenih ustanova iznenada su se počele pojavljivati studije. Primer jedne od mnogih takvih studija dat je ovde journals.asm.org opis takve studije,
5. „Smernice CDC-a i SZO preporučuju nošenje maski za lice kako bi se sprečilo širenje koronavirusne (Kov) bolesti 2019.godine (KOVID-19); međutim, efikasnost zaštite takvih maski od prenošenja infektivnog teškog akutnog respiratornog sindroma Kov-2 (SARS-Kov – 2) kapi/aerosoli nisu poznati.
Ovde smo razvili simulator prenosa infektivnih kapljica / aerosola u vazduhu koji sadrže SARS-Kov-2 formiran disanjem i kašljanjem ljudi i procenili mogućnost prenosa infektivnih kapljica / aerosola i sposobnost različitih vrsta maski da blokiraju prenos.
Otkrili smo da pamučne maske, hirurške maske i maske N95 imaju zaštitni efekat na prenos infektivnih kapljica / aerosola SARS-Kov-2 i da je efikasnost zaštite bila veća kada je maske nosio distributer virusa.
Važno je napomenuti da medicinske maske (hirurške maske, pa čak i N95 maske) nisu u potpunosti blokirale prenos virusnih kapljica / aerosola čak i kada su potpuno zapečaćene. Obratite pažnju na formulaciju u poslednjem redu iznad: „virusne kapi / aerosoli„.
Ne postoji takva materija kao što su“virusne kapi/aerosoli“.
Eksperimenti su izvedeni koristeći samo „kapljice / aerosole“, ali zaključak je napravljen uzimajući u obzir virusne čestice. Nejasno je kako bi se takva studija smatrala naučnom studijom ako nema tih čestica.
Svi gore pomenuti primeri odnose se na hemiju (nauku) i trebalo je da se izvode u hemijskim laboratorijama, izričito, metodom analitičke hemije. Najveća je tragedija što su lekari stekli veliko poštovanje u očima javnosti pružajući neophodne i vredne usluge lečenja. Međutim, sve su to nažalost izgubili proglašavajući se naučnicima i baveći se aktivnostima (naukom i istraživanjem) za koje nikada nisu bili pripremljeni ili kvalifikovani i nikada nisu praktikovali vežbe.
Oni mogu pokušati da povrate izgubljeno poštovanje i poverenje javnosti, pomažući pacijentima svojim iskustvom i stečenim znanjem za koje su obučeni. Međutim, navedeni argumenti jaasno dokazuju, da trenutno to neće moći da učine.
Iz tog razloga, zahtevaju nezavisnost u radu sa pacijentima. Ali nažalost, oni nemaju takvu nezavisnost, već rade pod nadzorom (političke) birokratije na prevenciji bolesti i lečenju pacijenata.
Kada neko pažljivo pregleda lekove, razvoj, administraciju i diskusije, izbor se vrši između medicinske profesije, farmaceutske industrije i vlasti kao što je FDA, a pacijentima se nameću lekovi, bez njihovog pristanka i učešća. U tom pogledu, interakcija između lekara i pacijenata praktično ne postoji.
Razmotrite primer pandemije koronavirusa. Pacijentima se propisuju lekovi, koje nameće vlada. Pacijenti, kao i mnogi lekari, očajnički traže da razmotre različite opcije, ali samo vlade / birokratija donose konačne odluke o terapiji umesto njih.
Na primer, vlade su uz podršku izabranih lekara prihvatile ovo gledište da su svi građani bolesni ili će biti bolesni od neke misteriozne bolesti (zvane KOVID-19). Pored toga, moraju se lečiti eksperimentalnim tretmanom/vakcinacijom koja je još uvek u fazi testiranja i nije u podpunosti razvijena, dakle, nije ni odobrena za konačnu upotrebu.
Nažalost, vreme da se jasno i drugačije razmisli o tome je iza nas, milionima ljudi je već naneta velika šteta a mnogi su i preminuli jer su medicinski i farmaceutski „stručnjaci“ odstupili od svojih dužnosti, baveći se praksom koju nikada nisu izučili.
Rezultat tih grešaka sada je poznat i svima, i „stručnjacima“ i široj javnosti ali se od većine „stručnjaka“ i dalje ignoriše, od strane birokrata, lekara i njihovih kolega farmaceuta.
Jedna od primarnih rešenja ove pogubne prakse je hitno razmatranje odvajanja razvoja i proizvodnje lekova od medicinske profesije. Alopatski lekovi su hemijski proizvodi ili hemikalije i moraju biti deo hemijske proizvodnje i razvoja.
O tome ne bi trebalo biti rasprave.
Razvoj, testiranje, proizvodnja i prodaja lekova u okviru medicinske profesije stvorili su ozbiljnu situaciju sukoba interesa. Situacija je takva da zdravstveni radnici deluju kao agenti za prodaju lekova i vakcina, tj. vakcine i lekove preporučuju svakom ko želi da bude zdrav i živi normalan život.
Ovo fatalno razmišljanje treba promeniti.
Pripremio za Borbu za istinu: Nenad Nikolić
