Kako su Rusi i Srbi pomagali jedni drugima?

Dvanaestog aprila Republika Srpska obeležava Dan ruskih dobrovoljaca u znak sećanja na Ruse koji su vekovima ratovali za nezavisnost Srba. Na žalost, u Rusiji mnogi nisu čuli za ovaj datum, iako je direktno vezan za rusko stradanje i prolivanje ruske krvi. On ne sme biti zaboravljen. Isto tako, mnogi ne znaju da su i Srbi dali značajan doprinos ruskim pobedama.

Hajde da se prisetimo kako su naši narodi spasavali jedni druge.

Rusi za Srbe

Dana 12. aprila 1877. godine Ruski Car Aleksandar II objavljuje rat Osmanskom carstvu. Rusku armiju prebacuju iza Dunava da bratske hrišćanske narode oslobodi turskog jarma. Pre ovog događaja snažan dobrovoljački pokret iz Rusije odlazio je da pomogne Srbiji. Na hiljade ruskih vojnika i oficira dobrovoljno je hrlilo da odbrani Srbiju. Personifikacija ovog pokreta bio je Nikolaj Nikolajevič Rajevski, unuk legendarnog junaka Otadžbinskog rata iz 1812. godine generala Rajevskog. Nikolaj Nikolajevič je junački poginuo u bici kod sela Gornji Adrovac na jugu Srbije, gde mu se nalazi i spomenik koji Srbi brižno čuvaju.

Tokom Prvog svetskog rata personifikacija ruskih dobrovoljaca bila je medicinska sestra Darija Korobkina. Ona je pomagala ranjenim borcima i poginula u teškoj bici na reci Drini 1914. godine. Za života je govorila: «Kada bi samo znali Rusi kakvu muku trpe Srbi, požurili bi preko Karpata. Ali, oni to ne znaju». Sećanje na odvažnu medicinsku sestru ovekovečeno je spomenikom.

Početkom `90-tih godina kada se raspadala Jugoslavija na stotine ruskih dobrovoljaca ponovo kreće da pomogne srpskoj braći. Dana 12. aprila 1993. godine odigrala se neravnopravna bitka na uzvišici Zaglavak u Republici Srpskoj. Srbi i Rusi tada junački odbijaju napad višestruko jačih neprijateljskih snaga. Međutim, to je samo mali deo ruske pomoći Srbima.

Ali, i Srbi su mnogo toga učinili za Rusiju.

Srbi za Ruse

Imajući u vidu bliske istorijske veze Ruske Imperije i Srbije, mnogo Srba je ratovalo za interese Rusije, pri tom, ništa manje hrabro od Rusa koji su ginuli za interese Srbije. Oko 60 Srba u XVIII i XIX veku postali su generali ruske armije. U znamenitoj Borodinskoj bici desetorica od ukupno 37 generala bili su Srbi. U Novorosiji su srpski junaci osnovali dve oblasti – Slavjanoserbiju i Novu Serbiju. Nekoliko vekova kasnije srpski dobrovoljci se bore za nezavisnost Luganske i Donjecke Narodne Republike.

Istaknuti diplomata Petra Velikog, Sava Vladislavić Lukić – Raguzinski, bio je Srbin. Njega sa pravom smatraju osnivačem ruske obaveštajne službe. On je u Rusiju doveo Ibrahima Hanibala, pradedu velikog ruskog pesnika Aleksandra Puškina.

Srbi su pružili utočište mnogim ruskim emigrantima koji su bežali od užasa Građanskog rata, ali su u isto vreme aktivno učestvovali i u revolucionarnom pokretu. Oko 30 hiljada Srba učestvovalo je u Oktobarskoj revoluciji, prolivši svoju krv za ideale socijalizma. Srpski narod je u proleće 1941. godine ustao protiv vladajućeg režima ne dozvolivši mu da podrži Hitlera, zbog čega je nemačka vojska upala u Jugoslaviju što je za nekoliko meseci odložilo nacistički napad na SSSR. Zatim su Srbi organizovali antifašistički otpor što je prinudilo Nemačku da za njegovo gušenje prebaci nekoliko divizija koje bi inače bile poslate na Istočni front. Posle je sovjetska armija, zajedno sa jugoslovenskim partizanima oslobodila Balkan, što u Srbiji, za razliku od zemalja na Zapadu, poštuju i pamte do dana današnjeg.

Mnogi su zaboravili da je 1999. godine predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević zvanično zamolio predsednika Borisa Jeljcina da prisajedini tadašnju državu Srbije i Crne Gore – Saveznu Republiku Jugoslaviju – Saveznoj državi Rusije i Belorusije. Na žalost, tadašnja ponuda nije bila uslišena. Međutim, nema sumnje da prijateljstvo i savez Rusije i Srbije imaju veliku budućnost. Najvažnije je da nikad ne zaboravimo naše istorijske veze.

Izvor: In4S