Naizgled neupadljiv naslov vesti objavljene u nekim štampanim, a bogami i elektronskim medijima, mogao bi da krije jednu ozbiljnu društvenu anomaliju. Naslov otprilike glasi: „Tuča radnika AMSS i mehaničara zbog šlepanja na atoputu“. E sad, po tom naslovu moglo bi se zaključiti da su radnici AMSS ljuti na mehaničare što nisu svoja kola sami opravili (ako su već majstori, jel), nego su oni morali da ih šlepuju autoputem, izlažući se riziku i troškovima.
Međutim, stvar je znatno ozbiljnija. Ukratko, radi se o sledećem: Jednoj turskoj porodici, pokvario se auto na autoputu, nadomak Beograda. Automehaničar Nenad Janković iz Leštana, dovozi pokvareni auto do svoje radionice, dogovara se sa Turčinom oko popravke, i počinje da radi. Porodica mušterije seda ispred radnje i čeka opravku, i nastavak putovanja. A onda počinje drama.
Nekoliko „žestokih momaka“ izlaze iz dva lakoprepoznatljiva auomibila AMSS (žute boje, sa vidnim oznakama), i zabranjuju Jankoviću da vrši opravku, istovremeno vukući Turčina za ruku, i ubeđujući ga da promeni majstora.
Usred rasprave, jedan od „radnika AMSS“, zaleće se s leđa, u profesionalnom ragbi skoku (kao da se radi o ragbi reprezentativcu, a ne radniku AMSS) obara Jankovića, na šta ostali „radnici AMSS“ priskaču i žestoko ga udaraju. Turska porodica sablažnjena i vidno potresena prizorom, utrčavau zgradu.
U tom trenutku u pomoć Nenadu pristiže brat Predrag. „Radnici AMSS“ se povlače, ostavljajući za sobom vozila AMSS i Nenada sa teškim povredama (polomljen nos, ruke, noge…). I naravno, Turke u šoku.
E sad, zašto ovaj slučaj zavređuje pažnju, i zašto treba da se uzme sa velikom ozbiljnošću. Zašto to nije vest za običnu hroniku.
U jednom trenutku povređeni Janković izjavljuje novinarima: „Ove godine nisam potpisao ugovor (sa AMSS, prim. aut.), jer mi je ugovor bio jako skup. Nije mi ponuđeno direktno, već interno – dva miliona i 18 odsto provizije“ (Sic!).
Dakle ne direktno – već interno (valjda u četiri oka)! I to ni manje ni više nego dva miliona. I u redu, nije po zakonu, ali je moguće da vam neko nešto ponudi, vi ne pristanete, i idemo dalje. Međutim, kada taj neko ko ponudi, pošalje „radnike“ da vas polome ako ne pristanete, i to službenim automobilima, tu već ne možemo da idemo dalje. Za tako nešto ne postoji drugi termin, osim – reket.
Zašto ne možemo da idemo dalje? Zato što se radi o ozbiljnoj anomaliji. Ukoliko ova pojava poprimi maha, a svedoci smo u poslednje vreme u sijaset slučajeva da je država pokazala nemoć, što će se gotovo je sigurno i u ovom slučaju pokazati („istraga je u toku“, „u interesu istrage“, „Ček` da prvo rešimo Savamalu“ itd.) onda je ustavno pravo na rad ozbiljno suspendovano, a da ne govorimo o brojnim kršenjima zakona i drugih sloboda.
Ukoliko ovo uzme maha (a sva je prilika da hoće), onda reketiranje može da očekuje svako ko nekom partijskom moćniku na „internu ponudu“ ne odgovori sa DA!Ako je odgovor – NE, onda bilo koji mehaničar, trgovac, ugostitelj, arhitekta…. može postati predmet „radnika“ solidno nabildovanih, sa solidnim ragbi i borilačkim veštinama, koji danas „rade“ za AMSS, sutra za neku drugu firmu, a prekosutra za treću.
Ukoliko ovo uzme maha (a sva je prilika da hoće), nije ni čudo što se sve što vredi u ovoj zemlji, grčevito upinje da iz nje ode.
Milutin Stevanović
NSPM
