Kada je krajem avgusta ove godine, društvena mreža Tviter označila jedan deo ovdašnjih medija kao one koji sarađuju sa Vladom Srbije, grupa od 70 medijskih i nevladinih organizacija uputila je ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pismo u kojem je upozorila da će napadi na nezavisne medije u Srbiji biti sve snažniji. Nepunih mesec dana kasnije, ispostavlja se da su potpisnici bili u pravu.
Konkretno, primer dnevnika Danas može da posluži kao studija slučaja, šta se dogodi kada nezavisni medij nije po volji premijerke i predsednika. Najsvežiji napad na Danas dolazi od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u nedelju, 26. septembra na Televiziji Pink bio razjaren zbog naslovne strane na kojoj nekoliko sagovornika iznelo ocenu da su trenutna zbivanja na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak – zveckanje oružjem.
Ako ima neko da ne zna činjenice, evo ih: tokom vikenda, 25. i 26. septembra, Vojska Srbije je prvo nadletala taj prostor borbenim avionima, a onda su u pravcu Jarinja krenula oklopna vozila, takođe Vojske Srbije. Istovremeno, Vučić je dao rok od 24 sata, ni manje ni više nego NATO paktu, da učini nešto, ili… Ili ništa, ali baš zato je ocena sa naslovne strane – zveckanje – tačna i legitimna.
Dnevniku Danas Vučić je stavio na dušu i objavljivanje imena tužioca koji se bavi slučajem Savamale, jer je to, po njemu, “pokazatelj dvostrukih aršina”: “Mnogi to rade svakog bogovetnog dana, jer postoje dupli standardi. Da sam ja izgovorio ime nekog sudije ili tužioca bio bih na stubu strama. Govorilo bi se o neprimerenom mešanju i pretnjama, a novine i različite institucije i mnogi političari mogu da vrše najbanalniji, najprizemniji i najbahatiji pritisak na određene nezvisne i samostalne državne organe, i još će da kažu kako je to mnogo lepo i pametno.”
TVITOVANJE SA POZICIJE MOĆI
Otkud to da sebe poredi sa nezavisnim medijem, teško je dokučiti. Uzgred, činjenica je da za predsednika države i javno glasilo ne važe isti aršini i to je nešto savršeno normalno, što bi trebalo da se podrazumeva.
Međutim, od predsednika države koji je, ne tako davno, na nacionalnoj frekvenciji tvrdio da prošle, 2020. u Srbiji nisu bili nikakvi izbori, a voditelj klimao glavom na tu izjavu, sasvim je očekivano da građanima kreira paralelnu stvarnost u kojoj očekuje da više veruju njemu, nego svojim očima. I da li neko može da nabroji koliko se puta šef države umešao u sudske postupke. Da nije možda u svim aferama…
Stvarno ima prava da sudi o ugrožavanju sudskih postupaka. Za razliku od predsednika, koji iz potpuno neshvatiljivih razloga, kritiku sopstvene politike hronično doživljava kao napad na sebe, premijerka Srbije Ana Brnabić ima malo drugačiji pristup: konstruktivna kritika kvaliteta života u Srbiji pada joj teže nego kada neko kritikuje nju i njene političke poteze. Još jedna važna razlika: Vučić kulturno sačeka da mu prorežimski novinari postave, naravno, naručeno pitanje. Ana Brnabić se sama javi.
Krajem avgusta, premijerka je ušla u seriju napada na Danas, mahom na svom privatnom nalogu na društvenoj mreži Tviter. Tri dana zaredom, iznosila je na račun ovog medija optužbe koje teško da mogu da budu istinite, kada uzmemo u obzir to da ovaj list nema nijednu presudu Saveta za štampu da je ikada prekršio Kodeks novinara Srbije.
No, Danas kakav opisuje premijerka Brnabić, sušta je suprotnost onom Danasu koji vidimo kad čitamo ove novine.
JOŠ MALO UVLAČENJA
Uglavnom, krajem avgusta, Ana Brnabić je izjavila da je naslovna strana vikend izdanja Danasa novi vid napada na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ona je glavnu priču na naslovnoj strani “Da li će Vučić u kampanji igrati na prvu damu?” označila kao “sledeću fazu borbe protiv predsednika i drugačiji vid napada nakon serije monstruoznisti koje su (ponovo) prošle bez bilo kakve osude opozicije i njihovih medija (doduše određeni su i njih pozlatili)“.
Potom je nastavila: “Sada su jednako strašne uvrede na račun njegove porodice podmuklo uvili u oblandu i krenuli sa pažljivo osmišljenom perfidnom kampanjom u kojoj Vučić ‘ne može da se pohvali članovima svoje uže porodice, pa se mora osloniti na ženu’. U svakom slučaju, nastavlja se brutalna i opasna legitimizacija napada na porodicu AV kao vid političke (i ljudske) borbe protiv njega. Na kraju, samo konstatacija – žao mi je što su ovo napravili od dnevnog lista Danas. Onakav kakav je nekada bio, danas bi Srbiji bio najpotrebniji“, napisala je premijerka na Tviteru.
Prethodno je premijerka u junu ove godine, nakon što je bivši član JUL-a Zoran Čičak koji je pružao podršku i Pokretu slobodnih građana i tadašnjem predsedniku Saši Jankoviću, priveden zbog tvita, gostujući na Pinku ocenila njegovo pisanje na Tviteru i dve naslovne strane Danasa kao poziv na ubistvo predsednika Vučića i njegovog brata Andreja.
Brnabić je u jutarnjem programu na televiziji Pink komentarisala dve naslovne strane Danasa, sa naslovima: “Džipovi i Andrej Vučić u borbi za mesne zajednice” i “Andrej Vučić imao zadatak da opominje i disciplinuje”.
Nekoliko dana pre toga, osudila je na Tviteru naslovnu stranu Danasa, koju je videla na društvenim mrežama kao najavu broja.
ŠTA ZNA DETE KO SU KRIMINALCI
Glavna priča u tom broju Danasa bila je nastavak priče istraživačkog portala KRIK koji je uslikao predsednikovog sina Danila Vučića u društvu huligana: “Stavljanje mete na mladića od 22 godine je, u vašem svetu, legitimna politička borba. Razvucite ga po Tviteru, upregnite istraživačke tabloide da ga fotografišu dok gleda utakmicu, povežite sa mafijom, samo da bi udarili po njegovom ocu. Vi ste blato protiv koga kažete da se borite”, napisala je Brnabić na Tviteru.
Kad svedemo premijerkine izjave na suštinu, ostaje svega nekoliko zastrašujućih reči: “lažovi”, “monstrumi”, “istraživački tabloid”, “blato”… Brnabić, sa rečnikom koji je usvojila onog trenutka kad se i zvanično učlanila u Srpsku naprednu stranku, ipak ne zaboravlja onu staru sebe, pa koristi epitete, koji su, ako ništa drugo, nepristojni kad dolaze od nekoga ko obavlja najvišu funkciju u izvršnoj vlasti.
Otuda i ovo njeno: “žao mi je šta su napravili od dnevnog lista Danas”, koji bi “onakav kakav je nekad bio, danas Srbiji bio najpotrebniji”. Pre će biti da je obrnuto. Danas je prošao kroz promene neminovne za medij koji želi da bude u toku sa trenutkom u vremenu u kom postoji. I istina, promenio je vlasništvo. Ali, to je, praktično, jedina promena.
U novinarskom smislu, Danas je isto što je i uvek bio: list koji se drži činjenica i tema koje su u interesu javnosti, te jedan od retkih koji u kolumnama i komentarima još uvek gaji pluralizam mišljenja. Ana Brnabić je ta koja se potpuno promenila i preobrazila. Može biti da joj Danas, koji menja formu, ali suštinu nikako, stvara nelagodu, kao podsetnik na to šta jeste, a šta je mogla da bude, ali nije. To zaista može biti slučaj, ljudi smo, događa se da prolazimo kroz moralne krize.
Problem je ovde, međutim, mnogo veći, jer ničija moralna kriza ne bi smela da bude uzrok sistematskom ugrožavanju opstanka jednog medija. A najveća pretnja po opstanak jednog medija jeste bezbednost onih koji u njemu rade i koji se potpisuju ispod krajnje profesionalnih novinarskih tekstova.
Ovakvim ponašanjem, premijerka i predsednik prave atmosferu u kojoj je jedna obična tehnikalija – stavljanje svog imena ispod nečega što ste napisali – izjednačena sa stavljanjem glave na panj.
