Kakva je bila 2020. godina

2
1119
Foto: Printscreen

Građanski otpor drakonskim zabranama slobode kretanja

i kršenjima ljudskih prava javio se u mnogim zemljama sveta

GODIŠNJI PREGLED NAJZNAČAJNIJIH DOGAĐAJA U ODLAZEĆOJ 2020. U NAS I U SVETU

Odlazeću 2020. godinu obeležili su traumatični događaji, socijalni i politički potresi, ponor ekonomije i teški globalni udari na vrednosni poredak čovečanstva. Naš region je pretrpeo ove globalne uticaje, ali je pod udarom i lokalnih, štetočinskih, bahatih, sopstvenih vlasti.
Po čemu sve možemo pamtiti 2020. godinu?
Šta se važno i značajno dogodilo u Srbiji, Evropi ili svetu?
Imamo li većih razloga za brigu ili optimizam?
Evo pregleda ključnih i važnih događaja obrađenih po izboru Jova Vukelića i Slavka Živanova

Korona onemogućila normalan život ljudi na planeti

Januarska vest iz daleke Kine o eksploziji epidemije virusa gripa iz grada Vuhana u prvim trenucima skoro nigde  u svetu nije shvaćena ozbiljno. A virus nazvan korona, potom stručno „Kovid-19“, pokazao je ubrzo sve pogubne posledice, snagu zaražavanja i proširio se u februaru  prvo do Evrope, buknuo najsnažnije u Italiji i Španiji i doneo mnogo obolevanja i umiranja, a potom je korona ovladala Amerikom, Rusijom, Brazilom, Indijom…

Danas je virusom zaražen ceo svet, a pokazalo se da to nije običan sezonski grip koji traje najduže 2-3 meseca, već još uvek nedovoljno poznat virus, sa osobinama herpesa (povratak obolevanja) i glavnim simptomom teške upale pluća od čega je za deset meseci umrlo više od milion i 600 hiljada ljudi.

Planeta je pod svojevrsnom okupacijom pošasti zvane Kovid-19 kojoj još ne zna kako da se suprotstavi

Ova epidemija, koja i dalje bukti, (virusu ne smeta ni minus 40, ali ni plus 40 stepeni) izazvala je pogubne posledice po živote ljudi na planeti radikalnim prekidom svih vrsta saobraćaja, zatvaranjem granica, propašću turističkih putovanja, prekidom sportskih takmičenja, obustavama rada mnogih fabrika i prekidom redovnih školskih aktivnosti, padom proizvodnje. Ekonomski gubici mnogih država dovode ih do ivice bakrota, štete se mere milijardama dolara. Mnogi privatnici su bankrotirali.

Ali značajnije od svega toga je što su razne zabrane i  ograničenja ugrozile slobode i ljudska prava građana. Edvard Snouden„strahuje da se kontrola ljudi može nastaviti i posle epidemije i trajati zauvek“.

Normalan život je uveliko sveden na onlajn kontakte, a uvećana je depresija ljudi neraspoloženje, kao i broj samoubistava. Niko ne može da prognozira  kada će ljudi da se vrate normalnom načinu života.

Korona je u 2020. sprečila većinu stanovništva da letuje ili zimuje, omela ljude da posećuju rodbinu, odložila venčanja i veselja, mnogi su izgubili posao.

Celoj svetskoj populaciji poremećen je normalan život usled epidemije korone

Naučnik Valter Fajt je otkrio neverovatan podatak da je u dokumentu Bundestaga iz 2012. do tančina predviđena epidemija virusa koja se ovih dana ostvaruje u svetu. Fascinira to što se poklapaju detalji tada predviđene epidemije sa onim što se događa danas. Mnogi za tako nešto optužuju poznatog milijardera Bila Gejtsa, a on hladno odgovora: „Vakcinu će biti potrebno dati svim ljudima, što znači 7 milijardi i 700 miliona ljudi će biti vakcinisano, hteli oni to ili ne!“

Još se traga za ključnim odgovorom da li je ova epidemija izazvana namerno, veštački, kako bi izazvala ovakve ogromne ekonomske poremećaje i pogubne društvene promene u svetu, i kome je sve ovo u interesu.

 Handke: Trgovina tugom majki iz Srebrenice

U razbarušenoj kući Petera Handkea u Šavilu kod Pariza na obodu šume, knjige su svuda – na podu, sofi, stolovima, stolicama, stepenicama, a preko njih na hiljade pisama ljudi koji mu čestitaju Nobelovu nagradu, opisuje novinarka Neda Valčić Lazović ambijent u kome je prva u januaru 2020. razgovarala sa laureatom .

Krajem osamdesetih bio je Handke jedan od retkih evropskih intelektualaca koji je ustao protiv razbijanja Jugoslavije. O Jugoslaviji i o Srbiji napisao je putopisne eseje, uključujući i „Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili “Pravda za Srbiju”. O tome Handke kaže:

„Pisao sam o Jugoslaviji iz više razloga. To je bila zemlja mojih čežnji. Maštao sam i sanjao da to mora biti veliko prostranstvo, pogled koji seže unedogled. Sanjao sam o tome kako je Jugoslavija velika zemlja…“

Zbog te knjige su ga satanizovali u mnogim zemljama, a još više zbog ljubavi koju je iskazivao prema Srbiji i Srbima pre i u vreme bombardovanja. Posebno mu je zamereno što je došao na sahranu Slobodanu Miloševiću.

Vredna nagrada zasluženo u pravim rukama

A on, koga su i fizički ugrožavali, pretili mu, kaže: „Evo,stavili su sirote žene iz Srebrenice u određeni kontekst. Te majke ne znaju ništa i izmanipulisane su. Za mene postoji majka koja je izgubila sina, a oni osnivaju organizacije majki. Ne treba osnivati organizacije koje profitiraju na tuđem bolu.

Kad majka izgubi sina, to je nešto najgore, strašno i neprihvatljivo, kako za muslimanske majke tako i za srpske majke u Kravici u prvom velikom masakru u ovom užasnom ratu.

Postoje majke i s jedne i sa druge strane. Srce ljudskog bića sve to oseća! Ali nisu smeli da organizuju tako nešto i da prisvoje pravo na njihovu žalost.To je tuga na prodaju.

U početku sam smatrao da treba da se organizuju, kao i Majke iz Buenos Ajresa, da bismo saznali šta se zapravo dogodilo. Sada to znamo. Ili bar mislimo da znamo… Ali zašto ta organizacija još postoji? Zbog mržnje“, zaključuje skromni pisac.

Ninova nagrada

Povodom dodele NIN-ove nagrede za roman godine grupa pisaca u otvorenom pismu pozvala je na njen bojkot, ocenjujući žiri koji je dodeljuje i stručno i moralno nekompetentnim. U raspravu o meritumu uključili su se i tabloidi. Jedna od najuglednijih nagrada u srpskoj i nekadašnjoj južnoslovenskoj kulturi,  NIN-ova nagrada, svaljala se, najblaže rečeno, u subkulturu – zaključuje Slobodan Reljić (raniji dugogodišnji glavni urednik nedeljnika).

Kad je NIN d.o.o. privatizovan – i najugledniji politički nedeljnik koji je na Zapadu nazivan „balkanski Špigl“ i najuglednija književna nagrada među Južnim Slovenima – postali su privatna imovina vlasnika jednog švajcarskog tabloida na nemačkom jeziku. Ko zaista može da poveruje da je logično da jedan švajcarski malograđanin postane zaštitnik srpske visoke kulture?

NIN-ova nagrada je primer okupacije na daljinski upravljač

Zato nije ni čudo što NIN-ov žiri nagrađuje u skladu s vrednostima koje propagira Axel Springer SE. Ovogodišnje smeštanje NIN-ove nagrade u njene realne okvire, dakle, nije nikakvo iznenađenje. Nema tu skandala. Ne može u zemlji koja je bacila niz reku sve svoje znamenje i polomila sve svoje stubove – da opstane ugledna „srpska književna nagrada“. Prema čemu bi se orijentisala?

NIN-ova nagrada za roman godine na srpskom jeziku, onakva kakva je bila, nepoželjna je u zemlji koja postoji kao kolonijalna demokratija. Kakav god da je bio NIN – OOUR u SOUR „Politika“ – on je bio naš. NIN-ova nagrada je bila mera naše slobode. Manje ili veće. Ali naše. NIN-ova nagrada Axel Springer SE je „beda filozofije“ jedne okupacije na daljinski upravljač.

Jadna je država koja se plaši pesnika

“Narod Crne Gore je vaskrsnuo. Dugo gušeni oganj vere, zajedništva i bratske ljubavi u ljudima razgoreo se punim sjajem i lepotom. Stav Episkopskog saveta, sveštenstva, vernika i građana koji učestvuju u litijama zato jeste da idemo do konačne, Hristove, pobede. Nema povlačenja niti zaustavljanja. Naš narod – od deteta do starca – vratio se sebi, a ta energija je nezaustavljiva”, istakao je duhovni vođa Amfilohije kad su litije krenule od severa do juga Crne Gore.

Masovno okupljanje pravoslavnog naroda u Crnoj Gori kroz višemesečne litije bio je do tada nezabeležen fenomen iskazivanja vere i podrške SPC i otpora režimu Mila Đukanovića

A povodom zahteva režima Đukanovića da SPC treba da se registruje mitropolit Amfilohije je odgovorio: „Zahvaljujući činjenici da su cetinjski mitropoliti bili i svetovni gospodari, Crna Gora je dobila svoju državnost. To mi daje za pravo da današnjim glavarima kažem da ja njih treba da registrujem, a ne oni mene. Oni su se tek sad pojavili, a ja sam tu osam vekova“.

Narod se u Crnoj Gori oslobodio straha, ljudi koji su skinuli ikone sa zida i izneli ih na ulice teško da će sada podleći ucenama i pritiscima vlasti. Protesti inače vrcaju subverzivnim humorom, pobedničkom vedrinom i kreativnom energijom. Masovna sveta reka naroda dokaz je da komunisti nisu uspeli da ubiju Boga u ljudima.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::

Pesma “Sviće zora” grupe “Beogradski Sindikat” postala je omiljena u Crnoj Gori

https://www.youtube.com/watch?v=mXpOvSv37Kk

:::::::::::::::::::::::::::::::::::

Mitropolit Amfilohije dodelio je u toku litija orden Beogradskom sindikatu, za pesmu „Sviće zora“,  a tom prilikom je rekao: „Jadna je država koja se plaši pesnika.“ (Država Crna Gora je zabranila ulazak Matiji Bećkoviću, državljanu Srbije – nap. urednika)

Beskrajna i nabujala reka verujućih ljudi trajala je mesecima i zapanjila svet. Videlo se da Litije donose svetliju budućnost Crne Gore, što se nekoliko meseci kasnije i ostvarilo.

Šta su Rusiji donele Putinove smene i promena Ustava

Iznenadna Putinova smena premijera Rusije Dmitrija Medvdeva odjeknula je kao jaka ekspolozija širom sveta. Putin je neočekivano smenio svog bliskog dugogodišnjeg saradnika iz Petrograda još od 90-tih godina, a da ni sam Medvedev o tome nije znao ništa. Taj potres koji je označio kraj političke karijere Medvedeva, večitog drugog, završio se mirno njegovim odlaskom na novoizmišljenu funkciju zamenika šefa Saveta bezbednosti (šef je opet Putin).

Tog dana Putin je napravio još jednu veliku senzaciju i najavio temeljnu promenu Ustava Rusije do proleća koja treba da demokratizuje politički sistem u Rusiji i smanji predsednička ovlašćenja. Na referendumu je letos novi Ustav usvojen, ali je on omogućio i ponovno kandidovanje Putina za predsednika Rusije (posle 2024. godine).  I to je bila jedna vrsta iznenađenja, jer se smatralo da je Putin pažljivim odbirom kadrova odgajio sebi dostojne i sposobne zamenike i da nema nameru da posle 2024. i dalje vodi Rusiju.

Da Vas podsetimo:  Neko se baš okomio na srpstvo i istinu!

Novi premijer Mihail Vladimirovič Mišustin oformio je novu vladu, novi zakoni izglasani početkom prvog tromesečja ove godine doneli su velike promene. Usledilo je masovno uvođenje robotike i nanotehnologija u privredne tokove i to svakako menja ekonomsko lice Rusije, s obzirom da u tim oblastima ona već sada preuzima u svetu primat u odnosu na ostale ekonomske džinove, poput SAD, Nemačke, Japana, Francuske i V. Britanije.

Nova situacija nastala pojavom pandemije KOVID-19 izmenila je delimično prioritete pa se pažnja vlasti u Rusiji usmerila na borbu protiv ovog, navodnog „virusa“, za koga Rusi sumnjaju da u sebi nosi još nešto opasnije po zdravlje ljudi, od njega samoga. Rusija je efikasnim lekovima (hlorikin i arbid)  svela smrtnost i pre pronalaska vakcine  na 100 hiljada stanovnika na „samo“ 0,25 odsto.

Brzi pronalazak vakcine Sputnjik V u avgustu, dokazao je rusko vođstvo u novim tehnologijama. Masovno vakcinisanje u Rusiji počinje ovih dana što otvara mogućnosti ukidanja zabrana i ograničenja u poslovanju, saobraćaju i vraćanje normalnim tokovima života.

S druge strane, oštre američke i EU sankcije, kao i opasna krizna žarišta na granicama su stalni problemi sa kojima Rusija mora da se bori kako bi ostala ekonomski jaka i politički nezavisna.

Imenovanje medijatora dijaloga Srba i Albanaca

O nameri EU da  na mesto medijatora dijaloga Beograda i Prištine imenuje Miroslava Lajčaka, slovačkog ministra spoljnjih poslova pisao je Milan Šećerović. U njegovoj analizi Moralna ništarija u službi globalističkih i ličnih interesa istaknute su mnoge činjenice i okolnosti.

Po definiciji, medijator bi trebalo da je osoba već poznata po svom integritetu i koja, po onoj narodnoj, ne sudi “ni po babu, ni po stričevima”. Da li je Miroslav Lajčak takva osoba? Ili je, možda, najnoviji u beskrajnom nizu slatkorečivih i ciničnih belosvetskih zlotvora. Podsetimo se u kratkim crtama mutne biografije Miroslava Lajčaka:

Počeo je kao mlad i perspektivan član Komunističke partije Slovačke, da bi se, po raspadu SSSR-a, partija “prestrojila u hodu” i postala socijaldemokratska. U hodu se “prestrojio” i Lajčak. Uspon njegove birokratske karijere dobija ubrzanje po “Plišanoj revoluciji”,  razlazu Češke i Slovačke. Ubrzo je imenovan za ambasadora Slovačke u Beogradu (2001. do 2005), ali njegove ambicije bile su veće. Ulaskom Slovačke, 2004. godine u EU i NATO, široko su mu se otvorila vrata koja vode ka višim sferama EU i NATO pozicija. Tako je Lajčak već 2006. godine, na predlog ličnog predstavnika Havijera Solane, čoveka koji je kao gensek NATO-a po odluci Vašingtona-Londona-Berlina-Pariza-Rima i gomile NATO klimoglavih poslušnih patuljaka aminovao terorističko i zločinačko bombardovanje SR Jugoslavije, postavljen za izaslanika EU za sprovođenje referenduma o nezavisnosti Crne Gore.

Miroslav Lajčak je beskrupulozni plaćenik EU i Amerike i Srbija bi trebalo da odbije njegovo imenovanje i proglasi ga “personom non grata”!

Veliki meštar ovog zločina, M. Lajčak, odlično je odradio posao EU kasapina. Već sledeće 2007. godine, dobio je kao nagradu i debelu sinekuru postavljenjem za visokog predstavnika UN za BiH. Nije potrebno podsetiti da je ta funkcija služila, kao i pre Lajčaka i posle njega, za stalna kresanja prava Republike Srpske.

I tako, eto, evo gospodina Lajčaka po treći put “među Srbima”. Zna EU šta radi: ni u sportu se ne menjaju oni koji odrađuju zacrtani posao. Tek je u međunarodnoj terorističkoj politici ovo vrhunsko pravilo. Moderator između Beograda i Prištine! Dokazani srbofob! Kasapin opet jaše!

Miroslav Lajčak je beskrupulozni plaćenik EU i Amerike i Srbija bi trebalo da odbije njegovo imenovanje i proglasi ga Personom non grata! A to ova vlast ni u snu neće ni da posmisli, a nekmoli da se usudi da uradi.

Vučićev mizerni mito: po 100 evra svakoj duši u Srbiji

Niko neće imati ogromnu korist od tih 100 evra, a svi ćemo imati štetu. Poklanjanje svima bilo čega uvek je pogrešan korak u bilo kakvoj situaciji, a ova odluka je donesena zbog izbora, da se kupe glasovi birača, ocenili su mnogi srpski ekonomisti posle odluke A. Vučića da svim građanima udeli po 100 evra kako bi ublažio ekonomske štete od epidemije korona.  Sve je tako isplanirano da isplata građanima bude uoči samih izbora i da efekti izborne kampanje za SNS budu najbolji.

I Fiskalni savet Srbije, inače naklonjen vlastima, ocenio je da je delenje 100 evra punoletnim građanima Srbije – najveća i nepovratna greška.

Uz to, država je podigla kredit od 600 miliona evra da bi to finansirala, što znači da će građani narednih godina ovaj dug vraćati sa kamatom. Iako je čvrsta preporuka Fiskalnog saveta bila da Vlada od ove loše mere odustane, to se nije desilo, Vučić opet nije poslušao dobronamerne savete.

Podsećamo, isto tako neselektivno početkom marta ministar finansija S. Mali i njegov šef Vučić odlučili su da udele sirotinji – penzionerima po 4.000 dinara.  Bio je to providni pokušaj izborne korupcije od strane vladajućeg režima. Ali, izbori su     uskoro, u  pitanju je odobrovljavanje starijih glasača da izađu na izbore.

Vučić i kapitalizacija vanrednog stanja

U Srbiji je 15, marta uvedeno vanredno stanje. Iskorišćena je, u svetu proglašena, pandemija „Kovida 19“, da se do pucanja naduva atmosfera straha i ugroženosti, uvede policijsko vanredno stanje, suspenduju prava i slobode, a onda zloupotrebama, lažima i propagandom nametne, u izbornoj kampanji, samo jedna slika – patriotska uloga vlasti kao branilaca i sačuvalaca života građana. Odnosno, da se Vučić prikaže kao spasilac životâ i nosilac sveukupnog prosperiteta.

Na ovim izborima poželjni su preplašeni, a ne osvešćeni i kritički nastrojeni birači, i zbog toga će se atmosfera straha negovati u Srbiji sve vreme Vučićeve strahovlade, a osobito do izbora, i zbog toga će ova zemlja još dugo ostati u patološkoj nesinhronizovanosti sa normalnošću. Količine laži uvećavaće se, a kontigenti baljezganja s medija pod državnom kotrolom postajaće sve nesnosniji s tendencijom i ambicijom kreatora tehnologije Vučućevog vlastodrštva da se u Srbiji zatre zdrav razum.

A, na kraju, zapljusnuće nas osnovna poruka Vučićeve izborne kampanje: – da smo živi zahvaljujući njemu, njegovoj spretnosti i viteštvu jer je pobedio nevidljivog neprijatelja, „Kovid 19“. Svoju izbornu kampanju rutinski će nakalemiti na epidemiju koju je (zlo)upotrebio.

Birači treba da misle samo o neposrednoj egzistencijalnoj ugroženosti (koje doduše istinski nema, ali ovde je relevatno ono za šta se veruje da postoji, a ne ono što uistinu postoji) i da spasavajući se, glasaju za onoga ko će nastaviti da spasava njihove živote. I da ne bude dileme, takva politička opcija ne sme imati konkurenciju. Spasavanje života mora biti rezervisano samo za Vučićevu političku opciju, jedino on to čini, a konkurenti ne samo što za to nisu kadri, nego se tome i protive. Vučićev agitoprop neće žaliti municije da to dokaže.

Posledice epidemije „Kovida 19“ u Srbiji biće katastrofalne. Naravno, ne direktne. Ekonomske posledice vanrednog stanja biće kolosalne. Neće se sanirati ni šteta koja je nastala društvu i putu demokratizacije kojim to društvo kilavo ide napred-nazad. Ceo svet navodno je hteo da se spase od smrtonosnog „Kovida 19“. Mnogo smrtonosniji od virusa, Vučić nastavlja svoj pohod i stvara sebi novu taktičku poziciju iz koje želi da kapitalizuje vanredno stanje.

NATO zločinci predloženi za Nobelovu nagradu

„NATO je namerno ubijao nevine ljude, civile, žene i decu“. To stoji u ovogodišnjem aprilskom saopštenju Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala Srbije i Fondacije „Ujedinjeni za mlade“,  a povodom jednog skandaloznog predloga  poslanika iz Norveške.

Naime, jedna grupa poslanika norveškog parlamenta i drugih ličnosti iz zapadnih zemalja, pokrenuli su  inicijativu da se Nobelova nagrada za mir dodeli ove odlazeće 2020. godine, ni manje ni više nego NATO paktu!?

Ovo protestno pismo srpskih organizacija sa činjenicama i principijelnim ocenama o ilegalnoj agresiji i ofanzivnoj prirodi NATO naišlo je na široku podršku i publicitet u Srbiji, srpskom rasejanju i u inostranstvu od uglednih institucija i ličnosti.

Agresija i bombardovanje Srbije donelo je trenutnu smrt mnogima, ali od tog časa počelo je umiranje stanovništva Srbije od radijacije osiromašenog uranijuma

Podsećamo, u aprilu se navršila 21 godina od nezakonite agresije NATO i bombardovanja Srbije (24. mart  – 10. jun 1999), u kojoj je poginulo između 3.500 i 4.000 ljudi, uključujući 89 dece, a ranjeno je više od 12.500 ljudi. Treba istaći da je to bio i ostao zločin protiv mira i čovečnosti.

Na kraju, traži se da državni organi Srbije od NATO zemalja zatraže naknadu ratne štete zbog korišćenja projektila sa osiromašenim uranijumom i drugih zabranjenih sredstava  od NATO čime je trajno ugroženo zdravlje ljudi, kao i prirodna okolina.

Krizni štab – naprednjački sanitet

Krizni štab za borbu protiv epidemije nastavlja svoj stranački posao i već u junu nedvosmisleno pokazuje svoju partijsku svrhu stavljajući se u službu podrške režimu.  Nigde na svetu ne radi se toliko bahato i primitivno kao što to vlast u Srbiji čini. Ni jedna druga vlast nije toliko oholosti, besramnosti i beskrupuloznosti unela u tzv. borbu protiv „Kovida 19“. Videli smo da se tzv.Krizni štab ponašao kao legija naprednjačkog saniteta, isto kao i RRA u sferi elektronskih medija, obavljajući prljav posao za interes vlasti.

Da Vas podsetimo:  Srbi pre sto godina i danas

Ovi lekari razlikuju se od članova RRA tek po tome što se tamo niko ne takmiči sa Oliverom Zekić za funkciju dželata, dok je u kriznom štabu konkurencija velika. Način rada štaba svodi se na širenje horora, pa ignorisanje opasnosti. Prva faza koja je hororom dramatizovala realnost trebalo je da stvori pretpostavke za stvaranje epske sage u kojoj, glavni junak, Vučić – spasava naciju. Pošto su prvobitno izmislili i predimenzionirali uzroke za uvođenje vanrednog stanja omogućavajući širok prostor za naduvavanje pretnje, da bi realizovali Vučićevu kapitalizaciju političke moći kroz izborni proces, morali su da ukinu vanredno stanje, a antiepidemijske mere praktično ugase. Samo u ambijentu slobodnog kretanja narod je mogao masovno da glasa.

Čim su sabrali rezultate izbora i čim su se uverili da na osnovu tih rezultata imaju osnov za četvorogodišnje vladanje, dvanaest sati nakon saznavanje te činjenice, oglasio se Predrag Kon (sve vreme izbora bio je u hibernaciji) da podeli sa nama svoju zabrinutost jer je situacija, navodno, ozbiljna. Sve vreme kampanje bio je tih. U dubokom snu, i čim se probudio, morao je da zavapi. Kako reče epidemiolog Zoran Radovanović, štab nam je poručio da su „izbori važniji od zdravlja“.

I dok su paralelno tekle dve prožimajuće, komplementarne kampanje – izborna i epidemiološka samo sa jednim jedinim ciljem da Vučić zacementira svoju moć i vlast, kolaps zdravstva u Srbiji je nastavio svoj sunovrat. Ni u izbornoj kampanji, a ni u „struci“ nije bilo reči o tome da li u Srbiji postoje i bolesnici koji imaju potrebu za lečenjem hroničnih i drugih ozbiljnih bolesti koje nisu “Kovid 19”. S kojom medicinskom logikom je lečenje svega što nije korona praktično odloženo do daljnjeg? Da li ćemo ikada saznati koliko je ljudi u Srbiji umrlo zbog nebrige zdravstvenih vlasti i skretanja apsolutne pažnje sa svih drugih bolesti isključivo na famozni “Kovid 19”.

Tzv. Krizni štab, a zapravo naprednjačka sanitetska formacija sastavljena od proverenih stranačkih kadrova i predstavnika “struke” koja je svakoj vlasti bila na dohvatu ruke, zapravo je izvela manevar ojačavanja vlasti Aleksandra Vučića, a istovremeno je dovela u pitanje zdravlje stanovništva.

Vučićevi korona-izbori

Iako su parlamentarni izbori u Srbiji održani u jeku svetske epidemije virusa „Kovid 19“ još 21. juna, konačne rezultate čekali smo sve do 5. jula, kada je saopšteno da je od 6,584.376 birača glasalo 3,221.908, ili 48,9 odsto i da je nevažećih listića bilo 118.155 ili 3,7 odsto. Iz matematike proizašle iz ovih izbora može se konstatoviati da sadašnja Skupština nema legitimitet. Nakazni izbori stvaraju u nastavku svojega dejstva nakazne posledice.

Konačni rezultati, gledajući rezultate izlaznosti pre svega, ukazuju i na duboku podeljenost u društvu i na razlike u političkoj volji srpskog biračkog tela.

Nepoverenje i otpor prema Vučiću širi se, a ne može istovremeno zahvatiti celu Srbiju. Sasvim je očekivano da krene iz urbanijih sredina ka provinciji pre svega zbog slobodnijeg pristupa medijima i bolje razmene informacija, zbog bolje informisanosti građana.

Osim građana i budućnosti Srbije koji neće toliko štete pretrpeti konkretno od ovih izbora koliko od permanentne zločinačke, monstruozne, fašistoidne Vučićeve tiranije, od izbora su nastradali tzv. politički subjekti. Neposredni luzeri su takozvane opozicione stranke koje su na izborima učestvovale, a nisu uspele čak ni da pređu smanjeni, mizerni cenzus od tri odsto. Najkvalitetnije se olupao Sergej Trifunović sa svojom kvazipartijom Pokretom slobodnih građana, a odmah za njim totalno je propao En-Dži-Ovski maskenbal pod imenom Ujedinjena demokratska Srbija. Propao je i Šešelj, „Metla“ i Radule sa po dva odsto, kao i Velja Ilić sa 0,25 i njegov petooktobarski kompanjon Čeda sa 0,3 odsto.

A valja pomenuti još dvojicu genija srpske politike, gradonačelnike Šapca i Paraćina Nebojšu Zelenovića i Sašu Paunovića. Ovaj tandem naneo je prvi udarac bojkot-opoziciji posle čega je ta ideja smrtno razblažena. Obojica su doživeli fijasko na izborima, ali su se pokazali kao razorno oruđe za razbijanje opozicije.

Zahtevi 3.000 srpskih lekara: smeniti Krizni štab

Vlast je krila od građana broj umrlih od korone, saopštio je BIRN (NVO koji se bavi analizom društevo-političkih procesa) u julu: U Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji je iznosio 244 umrla lica od korone. Otkrivena je velika laž!

Pod sloganom Ujedinjeni protiv kovida, oko 3.000 lekara iz cele Srbije smoglo je snage i hrabrosti da u julu kaže istinu o epidemiji i konstatovalo: odgovornost Vlade i vlasti Srbije i republičkog štaba za potpuno popuštanje protivepidemijskih mera u predizbornom periodu (mitinzi, utakmice, turniri, proslave i sl.) dovelo je do gubitka kontrole nad epidemiološkom situacijom i to se nikako ne može opravdati stručnim motivima.

Tri  hiljade lekara ocenjuje, još tada u julu, da je Srbija u zdravstvenoj katastrofi i oštro se ograđuju od rada republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19, smatrajući da je bilo previše propusta i kašnjenja, i previše umrlih. Kao što je očekivano, Vlada je i ovog puta odbacila kritike lekara, branila je lekarski deo Kriznog štaba, nije izvršila nikakve kadrovske promene  i nedavno neke od njih, i pored evidentnih propusta, čak odlikovala visokim državnim odlikovanjima!?

A epidemija se sada rasplamsava i otkriva sve jasnije kardinalne greške u borbi protiv korone i odsustvo koncepta i strategije u lečenju. Ustvari lekari iz Kriznog štaba štitili su vlast zbog grešaka, a i obrnuto, vlast je branila neznanje i nestručnost lekarskog dela Kriznog štaba. Primer potpune simbioze dela lekarske „struke“ i vlasti na štetu građana!

Protesti u Beogradu

Slobodan Antonić u analizi “Ko se više prepao protesta – Vučić ili N1 opozicija” ističe da je Vučić uspeo, spuštanjem cenzusa, da navuče dovoljno stranaka različitih ideoloških predznaka da izađu na izbore.

Najpre su njegovi preterali s trpanjem u kutije. Trebalo je podići odaziv, kako bi se porazila bojkot-opozicija. Zato je po unutrašnjosti, podizana izlaznost naknadnim ubacivanjem listića i štimovanjem zapisnika. Tako je izlaznost povećana, ali je sva fikus-opozicija potopljena. Drugo, korumpiranost i nestručnost njegovog megatrend-aparata doveli su do sloma upravljanja COVID-19 krizom u Srbiji. Javnost je izgubila svako poverenje u struku, a vlast i ono malo autoriteta.

Na masovnim protestima protiv drakonskih Vučićevih mera učestovala je opozicija iz celog političkog spektra, od krajnje levice do krajnje desnice, crkvena udruženja, ali i levičarske pa čak i gej-organizacije

Prisiljen da navrat-nanos povuče svoja naređenja – najpre pred pobunjenim studentima, a onda i pred razbesnelim demonstrantima ispred Skupštine – Vučić je doživeo u nedelju dana dva puta javno poniženje.

Sva slabost režima, u kome je previše lične vlasti, klijentelizma, korupcije i laži, ogolila se u nepunih mesec dana. Videli smo jaku vlast jednog čoveka i sve druge institucije u raspadu. Koliko takav režim uopšte može da potraje?

Protesti su ogolili i svu podmuklost kompradorskih medija i kolonijalne inteligencije. Čim se pokazalo da većinu demonstarnata čini omladina koja kliče Kosovu, odmah je pokrenuta propaganda da se to zatre.Već prve večeri, N1 i B92 emituju poruku da su se „urednici NIN-a i KRIK-a ogradili od protesta“. Tako je „narod“ koji je 5. oktobra jurišao na skupštinu, 20 godina docnije postao „rulja“. Samo zbog: „Kosovo je Srbija“.

Zašto se bunt protiv ponovnog kućnog pritvora vikendom, pretvorio u protest protiv režimske predaje Kosova? Dvadeset godina Imperija je upumpavala milione u ovdašnje autokolonijalne strukture, kako bi se Srbi ubedili da je Kosovo „izgubljeno“. A rezultat? Svaka sledeća generacija srpskih maturanata još više je pevala o Kosovu. Ne sudite o Srbima i njihovom odnosu prema Kosovu po ovdašnjim N1  ćiftama i NVO gerlama. Sudite po momcima i devojkama pred Skupštinom, za Ivanjdan 2020.

Posle tri decenije DPS izgubio parlamentarne izbore u Crnoj Gori

Avgustovski parlamentarni izbori u Crnoj Gori doneli su posle pune tri decenije prvi poraz vladajuće stranke Demokratske partije socijalista (DPS) i tako su ovi izbori postali prekretnica u neverovatno dugoj vladavini režima Mila Đukanovića.

Iako je pobeda tesna, (opozicija je osvojila 41, mandat, a dosadašnja vlast sa koalicionim partnerima ima 40 mandata) prvi put je stvorena mogućnost da se formira nova vlada i vlast bez DPS, što je veliki politički podvig i uspeh naroda i sopozicionih partija.

Najvrednije blago svake kuće: ikone i druga sveta znamenja iznete su na ulice gradova, varoši i sela u Crnoj Gori

Ovoj pobedi je znatno doprineo široki pravoslavno-crkveni pokret građana koji su u litijama mesecima protestvovali protiv novog Zakona o slobodi veroispovesti, a koji je predvodio mitropolit crnogorsko –primorski Amfilohije. On je posle tesne pobede opozicije pomogao da se izabere novi mandatar za sastav vlade Zdravko Krivokapić.

Koliki je životni vek trajanja  nove vlade Crne Gore, kakvi su joj dometi i mogućnosti, pokazaće se, ali je sam poraz Đukanovićevog DPS dovoljan pokazatelj značajnih promena u Crnoj Gori.  Više ništa neće biti isto u ovoj državi, a posebno ne neprijateljski odnos prema Srbima u Crnoj Gori i posebno prema Srbiji.

SAD i EU protiv ruske vakcine Sputnjik V

U avgustu senzacionalno  je u svetu odjeknula vest da su Rusi prvi pronašli sigurnu vakcinu, svega pet-šest meseci od izbijanja epidemije korona virusa (Kovid 19).

Vadim Tarasov, šef Instituta za translacionu medicinu i biotehnologiju na Univerzitetu „Sečenov“ obavestio je svet „da je vakcina prvo testirana na osobama između 18 i 60 godina i pokazala je dobre rezultate na toleranciju. Od tada, četiri meseca traju dodatna ispitivanja i testiranja u drugoj fazi vakcine nazvane Sputnjik V, a u decembru je počela masovna proizvodnja, jer je vakcina pokazala efikasnost od preko 90 odsto!

Da Vas podsetimo:  Farsa

I prve vakcinacije usledile su upravo ovih decembarskih dana u Rusiji, a početkom decembra vakcina je stigla i u Mađarsku. Peter Sijarto, mađarski ministar spoljnih poslova, obavestio je javnost „da zemlja trpi ogromne pritiske iz država EU i iz SAD de ne koristi rusku vakcinu“.

Svetsko tržište vakcina vredno je više desetina milijardi evra: upravo traje široki napad sa Zapada na ruske vakcine iz razumljivih, profitabilnih razloga

Mađarska je odgovorila jasno i kratko da će voditi računa pre svega o interesima svojih građana i da se ne obazire na političke pritiske.

Zbog velikih interesa i profita od vakcina ovaj surovi rat širim sveta je najavljivan i tek je počeo da se razvija. Milijarde evra su u pitanju i farmaceutski lobiji neće prezati  ni od čega zarad profita, a životi ljudi i zdravlje biće opet u drugom planu. Ta bitka sada traje pred našim očima.

Vašingtonski sporazum

Vašingtonski sporazum koji su jednostrano potpisali predsednik Srbije i predsednik tzv. vlade Kosova, 4. septembra, doneo je mnoštvo kontroverzi u srpskoj javnosti. A reč je jednostavno o Vučićevom dokusurivanju Srbije.

Vučić je potpisivanjem sporazuma sa stanovišta međunarodnog prava ustupio još jedan deo suvereniteta Srbije i to će Srbiju u budućnosti obavezivati. Odnosno, otišao je korak dalje u gaženju suvereniteta Srbije, i već počinjeno delo veleizdaje proširio, ili ga ponovio.

Velika je enigma u tome zašto je zapravo Vučić potpisao Vašingtonski sporazum, toliko štetan dokument za Srbiju

Aleksandar Vučić u prisustvu američkog predsednika, u magarećoj klupi, potpisao je 16 tačaka sporazuma sa državom Kosovo i obavezao Srbiju na ogromne ustupke, a da za uzvrat nije dobio ama baš ništa. Ni jedna jedina tačka sporazuma ne tiče se ostvarivanja srpskog nacionalnog ili državotvornog interesa i sve redom idu na štetu interesa Srbije i srpskog naroda, a u korist Arbanasima i Amerikancima.

Za arbanašku i američku stranu obezbeđeni su benefiti i plen, a srpskoj strani kavaljerski je ustupljeno da sve to plati. Po prirodi samog dokumenta on više liči na ratne reparacije nego na sporazum o normalizaciji. Jevrejski lobi, gej lobi i albanski lobi Tramp časti srpskim novcem i udvara im se tako što zavrće ruku Srbiji.

Velika je enigma u tome zašto je zapravo Vučić potpisao ovaj toliko štetan dokument za Srbiju. Svaki čovek koji ima prst obraza, mrvicu dostojanstva i časti ne bi takvo šta potpisivao po cenu života, a nekmoli vlasti.

Srbija konačno dobila vladu

Trebalo je da prođe više od četiri meseca nakon održanih izbora da Srbija dobije  Vladu uprkos činjenici da je posle glasanja usrećena s takoreći jednostranačkim parlamentom i vladajućom strankom koja čvrsto kontroliše tročetvrtinsku većinu u njemu.

Mogao je Vučić umesto svih ovih 23 ministara i predsednika Vlade da imenuje kokoške, ćurke ili kakvu drugu pernatu živinu, i u suštini nikakve razlike ne bi bilo. Na jednoj strani Vučić stvara iluziju da uvodi novine, meša kadrovske karte u svojoj stranci, kupuje vreme od stranaca, a u suštini ne menja ništa od svoje štetočinske politike, ukazuje se u tekstu “Iluzionista Vučić i ministarstva smrti“.

Ovde je reč o okolnostima u kojima Vučić i dalje sam upravlja Srbijom, kontrolišući svaki segment vlasti. Druga tekovina Vučićeve vladavine jeste to što svako može biti ministar, najviši državni činovnik, ili direktor stateški važnog javnog preduzeća ukoliko je apsolutno lojalan i beskrajno ponizan.

V l a d a   s n o v a

Međutim, svaki resor ministarstva i svako javno preduzeće jesu zlatna koka za partijski račun ili lični džep, ali na drugoj strani, njihovo neznanje i nestručnost i njihov nerad u opštem interesu generišu katastrofalne posledice po živote građana. Odustvo normalnog rada zdravstvenog sistema, U prosveti reforme. Nedosledni programi. Eksperimenti. Onlajn nastava. Inflacija privatnih fakulteta, kupljenih diploma, plagiranja doktoratâ. Krčmi se državna imovina, zadužuje država. Novac se preliva u privatne džepove, a građanima namiče dužničko ropstvo. U Srbiji se šire beda, ropstvo i groblja.

Vučićeva ministarstva reemituju iluziju koju stvara Gospodar Srbije, a beznačajni ministri papagajski ponavljaju reči Velikog iluzioniste, dok stvarna Srbija i građani u njoj umiru pod njihovim jarmom… Kad jednoga dana Vučić ode s vlasti, i kad prestane hipnotišuća emisija njegovih propagandnih centara moći svi koji preostanu i preteknu konačno će videti zbilju – videće samo pepeo i spaljenu zemlju.

Odlazak Amfilohija i Irineja – novi izazovi za SPC

Smrt dva visoka crkvena velikodostojnika, velikog duhovnika mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja, dva čelnika Srpske pravoslavne crkve, u novembru, u razmaku od tri nedelje predstavlja veliki gubitak kako za samu SPC tako i za njene vernike, osobito u Srbiji i Crnoj Gori.

Crkvi predstoji izbor njihovih naslednika, novi mitropolit crnogorski-primorski biće izabran posle izbora novog patrijarha SPC, a to je moguće očekivati za tri do četiri meseca.

Srpsku crkve čekaju ozbiljni poslovi i iskušenja u odbrani srpskih svetinja i manastira kako u Crnoj Gori tako i na Kosovu i Metohiji, ali i u Makedoniji gde se pravoslavna crkvena zaostavšina napada, spaljuje, kruni. U tom poslu srpskoj crkvi je neophodna energična pomoć i akcija države i njenih diplomatskih službi, ali i pomoć UNESK-a će biti potrebna.

Mitropolit Amfilohije je u toku poslednje godine svog života, a zahvaljujući predanom radu proteklih decenija sa srpskim narodom, izazvao buđenje verskih osećanja stanovnika Crne Gore koje nije zabeleženo decenijama na ovim prostorima. U odbranu pravoslavnih manastira i crkvene imovine, kako narod kaže „svetinja“ ustale su velike mase stanovništva i višemesečnim mirnim crkvenim procesijama, litijama zaustavile nameru režima Đukanovića da otme imovinu SPC u Crnoj Gori.

Taj dramatični istorijski bunt doprineo je da u avgustu dođe i do promene režima u Crnoj Gori. Tako je crkveni velikodostojnik Amfilohije u velikoj meri bio pokretač i ovog kapitalnog društveno-političkog preokreta.

Dva najuticajnija velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve Patrijarh srpski Irinej i Mitropolit  crnogorsko-primorski Amfilohije umrli su u kratkom razmaku i crkva je oslabljena

Ipak najveće dostignuće Amfilohija bila je neizmerna ljubav kojom ga je narod obasipao i poverenje koje je iskazao prema njemu. To poštovanje iskazano je i na veličanstvenoj sahrani 1. novembra u kripti Hrama Hristovog vaskrsenja.

Irinejovo veliko dostignuće bilo je završetak gradnje Hrama Svetog Save, koje je trajalo decenijama. Taj podvig kome je Irinej posvetio ogromnu energiju, iskazao veštinu u prikupljanju sredstava za završetak umetničkih radova, i u zemlji i u inostranstvu od mnogih donatora, kao i materijalna podrška koju je obezbedio od Srbije govori o značaju koji je davao toj srpskoj svetinji. Patrijarh srpski Irinej sahranjen je u kripti Hrama Svetog Save, svetinji čijoj je izgradnji i završavanju doprineo.

Poraz Donalda Trampa

Krajem septembra 2016. godine, oko mesec dana pre izbora za predsednika SAD, Aleksandar Vučić je u Njujorku učestvovao na panelu koji je organizovala Fondacija Klinton. Na taj način se Vučić svrstao na stranu Hilari Klinton u predizbornoj kampanji. Na pitanje novinara RTS (u emisiji Oko) zašto podržava Klintonovu protiv Trampa, Vučić je odgovorio: „Zato što sam pametan…Na predsedničkim izborima je tada pobedio Donald Tramp.

Vučić iz ovako velikog spoljnopolitičkog promašaja i skandala nije izvukao pouku. Naprotiv, četiri godine kasnije, umesto da kao predsednik jedne male države vodi uzdržanu politiku, Vučić je ponovo odabrao „svog“ kandidata na predsedničkim izborima u SAD. Ovogo puta Trampa. U novembru Džo Bajden, pobeđuje na izborima.

Prehodne činjenice pokazuju da Vučić vodi diletantsku spoljnu politiku. U unutrašnjoj politici, zbog kontrole medija i slabe opozicije u Srbiji, on do sada nije snosio posledice svoje nekompetentnosti i prozirne prevrtljivosti, ukazuje Dejan Mirović u analizi “Vučić, Hilari, Tramp, Bajden – zato što je ‘bio pametan’“.

Vučić je svojom avanturističkom i diletantskom politikom povodom izbora u SAD Srbiju doveo u poziciju da joj ne veruje niko ni u Moskvi i Pekingu, ni u Briselu, niti u Vašingtonu.

Đoković šesti put najbolji teniser sveta

Ima i takvih koji će ovu tegobnu 2020. godinu pamtiti i sećati je se po lepom. Takav je veliki srpski i svetski as Novak Đoković! Osvojio je ove godine četiri ATP turnira, od čega i jedan Grend slem u Australiji (Melburn), ostvario je najviše pobeda od svih tenisera, najviše ATP bodova i zaradio je najviše novca. Uspeo je da godinu završi kao ubedljivo prvi na svetskoj rang listi sa 12.030 bodova, (drugi, R. Nadal ima 9.850 bodova).

NAJUSPEŠNIJI POTEZI ĐOKOVIĆA U 2020. GODINI

https://www.youtube.com/watch?v=91UCPUivnDw

To je šesti put da Đoković godinu završava kao najbolji teniser sveta i to, sem P. Samprasa, niko do sada nije uspeo da ostvari.

Iako se ove godine zarazio korona virusom, iako je suspendovan sa Grend slem turnira u Njujorku, zbog nenamerniog udaranja sudije lopticom,  Đoković je osvojio titulu najboljeg tenisera u svetu u 2020. godini. Ostaje najbolji teniser i u velikom delu 2021, a kako stoje stvari ni epidemija korone ne može ga omesti da bude u samom vrhu i na kraju dolazeće 2021. godine.

Ali, to nije najveći uspeh kome Đoković stremi! Naime, on je nadomak najvećeg trijumfa u belom sportu: za nepuna tri meseca on će dostići rekord od 310 nedelja boravka na prvom mestu svetske rang liste. Sada je trenutno 300 nedelja prvi na ATP rang listi! A taj rekord biće oboren  8. marta i tada će postati neprikosnoveni lider svih vremena čiji će rekord – od 311 nedelja (a možda i više) – u doglednoj budućnosti teško ko dostići, čak mu se i približiti. Srećno Novače i u 2021!

Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini

Na lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini, održanim 15. novembra, dogodile su se značajne promene i nagovestile širenje povoljnih demokratskih okolnosti. Milorad Dodik, doskora neprikosnoven lider Srba u Republici Srpskoj izgubio je u Banjaluci od mladog opozicionog političara Draška Stanivukovića, a Dodikov kolega, Bakir Iztbegović izgubio je u Sarajevu tri načelničke pozicije.

Draško Stanivuković postao gradonačelnik Banjaluke:  Jačaju opozicioni frontovi protiv autoriratne vlasti i u Republici Srpskoj i u federaciji BiH

U Bosni jačaju opozocioni frontovi u svim entitetima protiv autoritarne vlasti i sa punim pokrićem se može očekivati njihova pobeda na narednim parlamentarnim izborima koji se očekuju za manje od dve godine.

Dodik i Izetbegović su nakon dugogodišnje kompromitujuće vladavine u kojoj su pokazali surovu autoritarnost konačno pred gubitkom izbora. Lokalni izbori u BiH, ne toliko matematički koliko politički, pokazuju tendencije koje će verovatno dovesti do još jedne demokratizacije srpske države na teritoriji bivše SFRJ. Nakon Crne Gore, na dohvatu ruke su oslobađanje Republike Srpske i Srbije od terora autoritarnih i antidemokratskih vlasti Dodika i Vučića. Ta dolazeća 2022. godina jeste godina pravih šansi.

*  *  *  *  *  *  *
Srećno i birićetno i svim našim čitaocima sa željom da u sledećoj, 2021. godini, živimo normalno, pristojno i veselo.

*  *  *  *  *  *  *

Karikature: Predrag Koraksić Koraks, Dušan Petričić i Dušan Reljić

Izvor: Između sna i jave

2 KOMENTARA

  1. Ova 2020-ta je odlicna, u odnosu na to kakva ce biti naredna! Tek je pocelo. Ali ima ovo I svojih dobrih strana. Mnogi ce se „probuditi“ iz matrixa. Mozda krenu I sa organizacijom, mozda krenu da se bore protiv sistema… mozda. Inace, autor pise „da se vratimo normalnom zivotu“. Sta je to „normalan zivot“? Rad od 9 do 5? Placanje poreza?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime