U periodu krize evropske privrede, investicije u infrastrukturu su naš unutrašnji izvor rasta. Ali, pri ovolikim izdacima za kamate, mogu li da budu i ograničavajući faktor? Hoće li Srbija izbeći infrastrukturnu dužničku klopku?
Iz ugla ministra finansija Siniše Malog, u 2025. godini kamata bi mogla da bude najskuplja srpska reč. Kako može da se vidi iz budžeta koji je Narodna skupština usvojila u sredu, 27. novembra, izdaci za kamate u državnoj kasi dostižu 220 milijardi dinara, što je oko 1,88 milijardi evra. Sliku poslaničkog obračuna u Skupštini svi smo videli, ali nismo videli analizu dokumenta koji je ostao u senci verbalnih i fizičkih okršaja.
Budžet je najvažniji zakon koji usvaja Narodna skupština, on je azbuka ekonomske politike jedne zemlje, a u ovom, koji je usvojen bez rasprave, vidi se da izdaci za kamate skoro da dostižu ukupne rashode države za sve subvencije (224 milijarde dinara), uključujući i one za poljoprivredu, privredu, železnicu, kulturu, turizam, vazdušni i drumski saobraćaj.
To je više od ukupnih izdataka za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu (197 milijardi dinara), iako su na toj stavci i boračka i dečija zaštita, i učenički i studentski standard, izdaci za raseljena lica i izbeglice, pa čak i sportske stipendije i stipendije za mlade talente.
Kamate i dugovi
U budžetu se uvek znalo, najveći rashod su plate i penzije. Na sreću, i sada je tako. Izdaci za zarade dogodine su planirani na nivou od 588 milijardi dinara. Dotacije Republičkom fondu za penziono i invalidsko osiguranje (PIO) iz državne kase sledeće godine su projektovane na 267 milijardi dinara.
Međutim, već na trećem mestu, gledano po apsolutnom iznosu, skoro da su izjednačeni izdaci za kupovinu roba i usluga i rashodi za kamate. Ipak, uz te kamate plaća se i glavnica duga, a procena Fiskalnog saveta je da na naplatu tokom 2025. godine dolazi 3,3 milijarde evra duga.
To znači da će tokom sledeće godine država, za finansiranje kamata, plaćanje glavnice starog duga, ali i pokrivanje novog minusa u budžetu (koji je na nivou od tri odsto), morati da pozajmi dodatnih šest milijardi evra.
Osim što u apsolutnom iznosu izdaci za kamate prestižu neke vitalne rashode budžeta, ti troškovi na godišnjem nivou značajno rastu.
Ove, 2024. godine izdaci za kamate u budžetu iznosili su 185 milijardi dinara, što je oko 1,58 milijardi evra. To znači da su ovi rashodi u kasi na godišnjem nivou porasli skoro za petinu (18,9 odsto), i taj izdatak ima skoro najveći rast u budžetu na godišnjem nivou. Više su porasli (za 19,7 odsto) samo izdaci za zaposlene – sa 491 na 588 milijardi dinara.
Podsećanja radi, prvi budžet koji je potpisao Siniša Mali kao ministar finansija, onaj za 2019. godinu, imao je dvostruko manje izdatke za kamate – 110 milijardi dinara. Istina, i bruto domaći proizvod (BDP), sve ono što svi građani i privreda stvore za godinu dana, te 2019. godine bio je 48 milijardi evra.
Za sledeću, 2025. godinu BDP je procenjen na 88 milijardi evra. To je jednim delom i posledica promene metodologije obračuna BDP-a, koju je nedavno uradio Republički zavod za statistiku.
U budžetu se uvek znalo, najveći rashod su plate i penzije. Na sreću, i sada je tako
U međuvremenu je srpska ekonomija prošla kroz nekoliko kriza, počevši od one izazvane kovidom 2020. godine, pa do energetske krize koja je bila izazvana ratom u Ukrajini 2022. godine, što je podrazumevalo i intervenciju države kroz pakete pomoći građanima i privredi. Ali su ti paketi bili dosta izdašni i u ono vreme, veći od 17 odsto BDP-a, što je bilo više od uporedivih zemalja regiona.
Ipak, odlika tih paketa pomoći bila je da se Srbija tada zaduživala po dosta povoljnijim kamatama, jer je trenutak na međunarodnom finansijskom tržištu bio takav da je novac bio jeftin.
Međutim, od 2022. godine na međunarodnom finansijskom tržištu se sve promenilo, pa su zbog rasta kamata porasle i cene duga. Uz to, još ranije, suštinski od 2017. godine, došlo je do značajnog povećanja državnih investicija, što je za ekonomski rast dobro, ali ima svoju cenu – a to je upravo rast troškova zaduživanja.
Investicioni prioriteti
Za sledeću godinu Srbija planira još veći rast javnih investicija. Kapitalni izdaci države planirani su na nivou od 613 milijardi dinara (5,23 milijarde evra). Kad se na to dodaju i javna ulaganja lokalnih kasa, nivo kapitalnih rashoda dostiže čak 7,4 odsto. Po tom nivou, navodi Fiskalni savet, Srbija je, uz Estoniju, rekorder u Evropi.
Nekoliko je važnih investicionih prioriteta države u 2025. godini, a među njima se, baš kao i u rebalansu budžeta za ovu godinu, uočava značajno ulaganje u vojsku. Na naplatu dospeva druga rata za avione „Rafal“ – 55 milijardi dinara, što je oko 470 miliona evra.
Prošle godine rebalansom je bilo planirano 48 milijardi dinara za prvu ratu, a u planskom delu rebalansa, gde mora da se navede i očekivani izdatak za trogodišnji period, za 2025. godinu bio je upisan manji iznos (48 umesto 55 milijardi dinara).
Za 2026. plan je da se na „Rafale“ potroši 88 milijardi dinara (752 miliona evra). Za 2027. godinu za „Rafale“ se navodi još veći iznos – 96 milijardi dinara (820 miliona evra). Ukupno, od 2024. do 2027. godine za „Rafale“ će biti potrošeno 2,5 milijardi evra.
Ipak, najveći investicioni prioritet vlade je infrastruktura i sledeće godine će ta ulaganja biti oko dve milijarde evra. Uz to, veliki izdatak biće i specijalizovana izložba EKSPO 2027. Plan je da se za te namene potroši 46 milijardi dinara (393 miliona evra). Dodatno, za 2026. godinu za EKSPO se planira 47,5 milijardi dinara.
Uz ovu izložbu, kao poseban rashod se navodi Nacionalni stadion. I to u 2025. godini – 18,6 milijardi dinara (158 miliona evra) i još u 2026. godini dodatnih 21,2 milijarde dinara (181 milion evra).
Strane ili domaće banke?
Iako Srbija sada ima investicioni rejting, kamate po kojima trenutno možemo da se zadužimo nisu male. Prema izveštajima sa sekundarnog finansijskog tržišta vidi se da su kamate po kojima možemo da se zadužimo sada manje nego pre nekoliko meseci, ali se i dalje na naše dugoročne dužničke papire u evrima, na primer, kreću od 3,6 do 4,7 odsto. Na naše dolarske dužničke papire kamate su veće i kreću se u rasponu od 5,3 do 5,9 odsto
Međutim, uslovi na domaćem finansijskom tržištu, na kome se država takođe zadužuje za finansiranje ovih razvojnih projekata su znatno nepovoljniji, a primer za to je upravo Nacionalni stadion. Iz budžeta može da se vidi i po kojim kamatama se zemlja zadužuje za ovaj projekat.
Računa se na privredni rast od 4,2 odsto, nakon ovogodišnjih 3,8
Tako je, na primer, kod Unikredit banke kamata za nacionalni stadion šestomesečni belibor plus 3,3 odsto. Šestomesečni belibor trenutno iznosi 4,83 odsto. To znači da je kamata za Nacionalni stadion veća od osam odsto.
Uz to, ništa povoljnije uslove za zaduživanje Srbija nije dobila ni kod državne banke Poštanske štedionice. Kamata za ovaj projekat je ista, jedina razlika je što je Poštanska štedionica državi pozajmila znatno veći iznos od komercijalne Unikredit banke: 72 spram 15 miliona evra.
Ovaj rast izdataka za kamate sa 185 na 220 milijardi dinara je najvećim delom posledica rasta cena duga, jer i u apsolutnom i u nominalnom iznosu, ulaganja u infrastrukturu gotovo da su ista u odnosu na ranije godine. Samo se u budžetu za 2025. godinu najjasnije u odnosu na sve prethodne godine vidi koliko je novac na međunarodnom finansijskom tržištu poskupeo.
Sve ovo ne znači da će skok u budućnost značiti i skok javnog duga (mereno udelom u BDP-u, naročito nakon poslednje revizije nacionalnih računa), ali je iz ugla vitalnih funkcija budžeta opravdano postaviti pitanje troškova kamata, koji su značajno porasli. U grafikonu rashoda deo koji se odnosi na kamate dostiže više od osam odsto ukupnih budžetskih izdataka.
Ministar finansija Siniša Mali budžet je skrojio na pretpostavci da će rast bruto domaćeg proizvoda biti ambiciozan. Računa se na privredni rast od 4,2 odsto, nakon ovogodišnjih 3,8 odsto. I u situaciji kada Evropska unija, naš glavni spoljnotrgovinski partner stagnira, investicije u infrastrukturu jesu naš unutrašnji izvor rasta.
Ali, pri ovolikim izdacima za kamate, mogu li da budu i ograničavajući faktor? Hoće li sa skokom u budućnost Srbija preskočiti infrastrukturnu dužničku klopku? U igri kamata i BDP-a, ko će pobediti?
autor:Anica Telesković
