Ekonomsko-energetska kriza prouzrokovana ratom u Ukrajini, svakoga dana je sve dublja. Zemlje u regionu odlučile su da određenim ekonomskim merama teret krize olakšaju građanima, kroz jeftinije gorivo ili ukidanje PDV-a na osnovne životne namirnice. Srbija, osim nedavne odluke da gorivo bude 10 dinara jeftinije, nije donela ni jednu drugu meru. Ekonomski analitičari upozoravaju da je kriza, zapravo, tek na početku. Zato država, kažu, mora da pritisak više preusmeri na sebe.
„U rikverc“ – rečenica predsednika Srbije o cenama goriva kao da je replika iz kultnog klasika Slobodana Šijana „Ko to tamo peva“. U filmu – vožnja zatvorenih očiju, a u stvarnosti bi tim principom moglo da se toči gorivo.
Iako je Aleksandar Vučić najavio jeftinije gorivo za 10 dinara, stručnjaci kažu da je svaka cena kratkoročna zbog neizvesnog kretanja cene sirove nafte na globalnom tržištu.
– Poslednja informacija u subotu je bila da je cena sirove nafte sa 102 otišla na 111 dolara za barel, ne znamo kakve će uopšte biti tendencije cena sirove nafte, a prema tome i derivata. Jasno je da se akciza može potpuno smanjiti, značajno. Jedno vreme je bila 20 odsto niža, a sada je malo poskupela na 15 odsto akcize – kaže Nebojša Atanacković iz Unija poslodavaca Srbije.
Država ozbiljno kasni sa merama kojima bi olakšala ekonomsku krizu građanima, kaže za N1 ekonomista Goran Radosavljević. Upoređuje ekonomsku politiku Srbije sa potezima vlasti u susednoj Crnoj Gori: tamošnja vlast odlučila je da gorivo pojeftini za više od 20 centi po litru.
– Mi smo još u januaru, februaru govorili da država mora da sve resurse uloži u to da se smanji akciza, da se potpuno vrši refakcija akcize za poljoprivrednu proizvodnju kako bi cena poljoprivredne proizvodnje prolećnih radova bila jeftinija, a kako bi na jesen imali jeftiniju hranu. Indirektno će se taj pritisak preneti i na cene hrane. Država tu nije mnogo uradila, jeste fiksirala cene na nekom nivou koji je izazetno visok u odnosu na prethodnu godinu. Videli smo da je to čak 45 odsto iznad – kaže ekonomista i profesor FERA Goran Radosavljević.
I ekonomski novinari kao logičan potez vide smanjenje akciza. Potpuno su saglasni u još jednom stavu: država je previše potrošila novca iz budžeta na neselektivnu pomoć privredi i građanima tokom pandemije. Dve milijarde evra, koje su – kažu – neracionalno potrošene, sada bi dobro došle.
– Mislim da je kriza još tek na početku, mislim da nas čeka više godina teških, visokih cena, visoke inflacije, posebno što se tiče energije, mislim da je u svetu jasno da je prošlo vreme jeftine energije i da možda ne bi sad trebalo žuriti sa prevelikim popuštanjima, ali ukazao bih na jednu stvar: država je ogroman novac potrošila na onaj antikrizni paket mera – smatra ekonomski novinar dnevnog lista Danas Miloš Obradović.
I ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da bi „da sada imamo te dve milijarde situacija bila mnogo lakša“.
– Država bi imala ogroman novac da u ovoj situaciji interveniše i da deljenjem nekog novca kroz neki vid socijalne pomoći pomogne i poveća budžete građanima kojima je to neophodno, ali za to je potrebna odgovorna i stručna država – a mi takvu baš i nemamo – ocenjuje Lakićević.
A troškovi života su u Srbiji skuplji nego u većini zemalja regiona, ispred nas su samo Crna Gora, koja je uz jeftinije gorivo ukinula i PDV na osnovne životne namirnice, i Hrvatska.
Uz inflaciju koja će samo nastaviti da raste, potencijalno skuplju struju i nikada skuplju setvu – ekonomisti zaključuju: ako vlast ne sluša, mogu građani. Za kućne budžete savetuju – štednja. Samo ako imaju od čega.
