Kasno za zdrave i dugoročne dogovore

0
592
Foto: arhiva

UOČI NAJAVLJENIH PREGOVORA ĐUKANOVIĆ-VUČIĆ

  • Niko nije protiv razgovora dva predsednika, ali odavno je prošlo optimalno vreme i propuštene su dobre prilike za uspostavljanje prijateljskih i dobrosusedskih odnosa Srbije i Crne Gore.
  • Kada su u proteklom periodu od nekoliko godina ozbiljni problemi sve snažnije izbijali na videlo u odnosima crnogorske države i vlasti prema Srbima u Crnoj Gori – Srbija i njena vlada i predsednik su nerazumno i neobjašnjivo ćutali i nisu ništa preduzimali da zaštite Srbe i bore se za njihova osnovna prava.
  • Srbi u Crnoj Gori su šikanirani od strane vlasti i vlade Crne Gore u svim aspektima života, izloženi su montenegrinskom aparthejdu, svim oblicima diskriminacije i ugrožena su im elementarna ljudska prava.
  • Kada su Srbi iz Crne Gore i njihove najznačajnije institucije ukazivali na teške probleme segregacije, srpski državni vrh i predsednik Srbije su se pravili ludi i ignorisali upozorenja o tome da će se stanje još više pogoršati.
  • Sada, kada je sutuacija sa Srbima u Crnoj Gori eskalirala do usijanja pokušajem države Crne Gore da oduzme (posle ćirilice i šanse da se zaposle u državnim organima) i imovinu Srpske Pravoslavne Crkve nikakva polovična rešenja neće povratiti poverenje Srba u vlast u Crnoj Gori, a ni popraviti očajne i neiskrene odnose Srbije i Crne Gore

Antisrpska kampanja u Crnoj Gori traje godinama i to stalno ističem u svima razgovorima sa prijateljima i tekstovima koje pišem o ovoj temi. Ta histerična kampanja protiv Srba, svega srpskog i Srbije uporediva je samo sa onih nekoliko godina mržnje koju je isijavala država Hrvatska u nastanku početkom 90-tih godina (1991-1994) , u vreme oružanih sukoba na tlu bivše Jugslavije.

Ova orkestrirana i vrlo pažljivo planirana antisrpska kampanja u Crnoj Gori ogleda se od ranog jutra u prvim propagandnim emisijama državne televizije CG, kao što je emisija „Na današnji dan“ gde se može čuti :

  • da je Srbija bila agresor na Crnu Goru,
  • da su Srbi i Srbija okupirali Crnu Goru,
  • da je srpska vojska činila zločine i ubijala Crnogorce,
  • da su srpske vlasti otele državnost Crnoj Gori
  • da Srbi negiraju crnogorsku naciju…
Brutalno prekrajanje istorije srpsko-crnogorskih odnosa

Zavisno od datuma u kalendaru ta nesputana mržnja prema Srbima se „seje“ među građanima Crne Gore i ta gebelsovska propaganda traje već već dve decenije! Tako su svi udžbenici istorije prekrojeni i istorija odnosa Srbije i Crne Gore je predstavljena kao neprijateljska, a Srbi i Crnogorci se prikazuju stalno u sukobu i antagonizmu u poslednjih stotinjak i više godina.

Da Vas podsetimo:  Zig hajl!

Glavni cilj je pokazati da Crnogorci nikako nisu Srbi i da nisu ni bliski sa Srbima, već su dugo u neprijateljskim odnosima. Drugi cilj je da se potisne iz svih publikacija, knjiga, školske literature i javnih napisa ćirilica kao originalno srpsko pismo. U svim državnim organima Crne Gore ćirilica je proterana, „kaštigovana“ kako bi se reklo u tim krajevima. A u školama se ne uči srpski jezik, niti piše ćirilicom, već se uči maternji jezik i govori (još kad bi to bilo izvodljivo) novokomponovanim crnogorskim jezikom i pismom, čak su izmišljena i neka besmislena nova slova azbuke u tom sklepetanom i nabudženom novojeziku, kojem se smeju svi jezički stručnjaci i lingvisti.

Ali to za osornu, prepotentnu, nadmenu i agresivnu vlast u Crnoj Gori, oličenu u vođi Milu Đukanoviću nije uopšte važno. Oni stvaraju i šire dramatičnu priču o ugroženosti Crne Gore, o agresiji velikosrpske politike, o hegemonističkim akcijama Srbije protiv Crne Gore…

Naravno, svakom savremniku, bilo da živi u Srbiji ili Crnoj Gori, je jasno nijedna od tih tvrdnji nije tačna, već su to izmišljotine „montenegrina“ da se skrije politika zatiranja Srba u Crnoj Gori i njihova marginalizacija.

Papa dolazi u Crnu Goru bez saglasnosti SPC

U takvoj političkoj situaciji u Crnoj Gori, koja traje godinama, i ogleda se u neprijateljskim postupcima vlasti, vlade i državnih organa prema Srbima i Srbiji, ćirilici i pravoslavlju, na red za šikaniranje je došla i Srpska Pravoslavna Crkva (SPC), koju državni vrh Crne Gore smatra glavnim nosiocem velikosrpskog hegemonizma i zatiranja svega crnogorskog. Šikaniranje se ogleda u progonima sveštenika SPC i svim oblicima ukidanja normalne saradnje većinske crkve i države.

Tako je i postalo moguće da rimski pontefiks Papa Francisko dolazi uskoro u posetu Crnoj Gori, a bez saglasnosti većinske crkve u Crnoj Gori – Srpske Pravoslavne Crkve. Saglasnost i blagoslov nije dobio za posetu Crnoj Gori, ali papa dolazi u zvaničnu posetu što sve govori o skandaloznom postupku (i presedanu) kako državnog vrha Crne Gore , tako i Rimske kurije!

Da Vas podsetimo:  Brnabić između istine i SF-a

Kako je to moguće da Papa dolazi u jednu državu kad za to nema saglasnost i odobrenje većinske crkve pitanje je za verske stručnjake.

Jedino je moguće ako Đukanović smatra da je on i duhovni poglavar Crne Gore!?

Kao što je bio Njegoš!

Posle donošenja Zakona o verskim zajednicima koji bi ugrozio položaj SPC u Crnoj Gori i bio atak na njenu imovinu, što jednodušno tvrde predstavnici Srpske Pravoslavne Crkve, ali i drugi crkveni autoriteti i institucije van Crne Gore i Srbije, a negira samo Đukanović, građani Crne Gore su započeli masovne proteste u litijama i molebanima za sprečavanje realizacije ovog diskriminatorskog zakona.

Stotine hiljada građana Crne Gore svake nedelje se okuplja u svim gradovima i varošima pa čak i selima i satima protestvuje zbog usvojenog antisrpskog Zakona o imovini i pravima SPC. Takav vid masovnog suprostavljanja građana Crne Gore iritira neprikosnovenog vođu Đukanovića i izaziva početne znake nervoze režima koji se ogleda u privođenju, hapšenju i premlaćivanju učesnika litija i molebana.

Ogromno zakašnjenje

U situaciji u kojoj predsednik Crne Gore ne iskazuje nikakve namere da odustane od usvojenog Zakona najavljeno je proteklih dana od vlasti iz obe države da će uskoro početi razgovori, pregovori dva predsednika Đukanovića i Vučića. Verovatno posvećeni ovom Zakonu i sveukupnoj sutuaciji u Crnoj Gori, kao i odnosima dve države, koji su loši, neiskreni i zahladneli što se ogleda i u povlačenju savetnika dveju ambasada…

Stav SPC je jasan i jednoglasan: povlačenje zakona je jedino rešenje koje će doneti smirivanje situacije i pregovore SPC i Vlade Crne Gore o rešavanju ovog pitanja.

Tih pregovora između predstavnika države Crne Gore i predstavnika SPC još nema, ali najavaljen je ovaj sastanak dva lidera. Naravno, posle odsustva dijaloga i razgovora, sem protokolarnih (kao nedavno u Jerusalimu) da će svako razuman pozdraviti susret predsednika Srbije i Crne Gore, dve susedne države u cilju poboljšanja i unapređenja vrlo loših odnosa.

U ovom slučaju proteklo vreme od nekoliko godina u kome su problemi eskalirali i gomilali se, a nisu rešavani otežaće bilo kakve stabilne dogovore, jer je stanje loše, pogoršano, isteklo je mnogo vremena, stvorena je „zla krv“, a izgubljeno vreme se ne može nikad nadoknaditi. Osim toga, takvo stanje generisano je uglavnom s jedne strane, crnogorske, jer je ono pogonsko gorivo za opstajanje Đukanovićeg režima. Za očajno političko i bezbedonosno stanje u Crnoj Gori, ma šta ko govorio, je najviše odgovorna crnogorska vlast i država.

Da Vas podsetimo:  Zločin u jami istorijske revizije

Odgovornost Srbije i srpske vlasti nalazi se samo u tome što na vreme nisu preduzeli neophodne mere i korake da se eskalacija antisrpske kampanje zaustavi. Vlastima Crne Gore nisu upućivani apeli, upozorenja i protesti iz Beograda, nisu traženi i vođeni razgovori (sem ako nije bilo tajnih) o prekidu antisrpske propagande i progona Srba i svih srpskih institucija u Crnoj Gori! A posebno, što se taj problem nije internacionalizovao za šta su postojali i postoje svi uslovi.

Premijerka i predsednik države Srbije kao da su bili u višegodišnjem zimskom snu, ili u Laponiji pa nisu ni čuli ni videli šta se događa u najbližem susedstvu. Ili nisu hteli da vide, jer je iza kulisa bilo drugačijih interesnih dogovaranja i raznorazne trgovine.

Zato sa dosta sigurnosti mogu da iznesem svoje uverenje „kasno Marko na Kosovo stiže“, da se ne može realno očekivati nikakav dugoročniji uspeh ni stabilni dogovori od najavljenih susreta dva lidera.

Razlozi za to su, po mom mišnjenju, u tome što Đukanović nema nameru da menja svoju godinama unazad sprovođenu politiku protiv Srbije i Srba u Crnoj Gori, a drugi razlog je što je sadašnji srpski režim nije do sada pokazao ni minimum interesa da brani položaj Srba i njihova prava u Crnoj Gori. Vođena je politika “baš nas briga”!

Na drugoj strani, međunarodni kontekst, anglo-saksonska spoljna politika već decenijama poput mlinskog kamena mrvi srpska nacionalna pitanja i interese. Crna Gora je ušla i u NATO, a za taj savez srpsko pitanje je neprijateljsko pitanje. Đukanović zato obavlja delom posao i za njih, a ne samo za svoj opstanak na vlasti.

Mnoge teške prilike spoljne i unutrašnje nadvile su se nad slobodom i pravom jednog naroda na život.

Ovaj stav potvrđuju protekli događaji i zbivanja. Naravno, bilo bi vrlo korisno i dobro za odnose dva naroda i države da se pomenuti stavovi dva predsednika promene. Šta bi tome moglo doprineti na žalost još nije vidljivo.

Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime