Đulijeto Kjeza
„SLAŽEM se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, da Ukrajina nije regionalna i nije evropska kriza. To je svetska kriza. To je batina SAD protiv Rusije” – ocenio je svetski poznati italijanski novinar i politikolog, bivši poslanik u Evropskom parlamentu Đulijeto Kjeza.
Evo njegovih najvažnijih razmišljanja i upozorenja. Iz poslednjeg intervjua koji je dao jednom petrogradskom listu.
Šta se dešava u Ukrajini, nije li preko „nezaležne” aktiviran scenario trećeg svetskog rata?
– Izbori u Donjecku i Lugansku su – konačna pobeda. To je nepovratna situacija. Narod je glasao, a izlaznost je bila mnogo veća nego što sam očekivao. Međutim, te kadrove o izražavanju volje nećete videti na italijanskoj televiziji zato što izbore u Donjecku i Lugansku ne priznaju ni Vašington ni EU. Zasad nije jasno šta će kasnije biti, zato što u Kijevu vladaju neslobodni ljudi, oni rade ono što im se kaže.
Kijevska vlast dobija novac i direktive iz EU i Amerike. A ako Amerika poželi da Ukrajina nastavi sa napadima, ona će to i učiniti. Napad će se desiti, a to me veoma brine zato što Zapad nije spreman da prizna izbore i da razborito prouči situaciju na jugoistoku koju je sam stvorio.
Izbori u Donjecku i Lugansku su – pobeda, čak nije ni važno ko je pobedio.
Putin ispravno govori da se nikako ne sme pucati i objavljivati rat – treba voditi pregovore. To je realan stav. Nadam se da će se u Evropi pojaviti ljudi koji su sposobni da shvate situaciju. I, ako EU prikoči Ameriku, onda neće biti produžetka rata, a ako EU bude zajedno sa Amerikom, ostaće i opasnost od rata.
Ali, može li konflikt u Ukrajini da preraste u treći svetski rat?
– Može. Amerika je i sama u krizi i ne može da upravlja svetom. Ona je upravljala svetom početkom XX veka kada je broj stanovništva u svetu iznosio 1 milijardu i 300 miliona ljudi – manje nego što Kina ima danas.
Sada je broj stanovnika u svetu – 7 milijardi, a Amerikanci misle da će moći da upravljaju svetom kao ranije. Ali, ne mogu – ni pomoću dolara, ni pomoću resursa.
Pojavilo se mnogo kolosa – Kina, Indija i Brazil, a SAD ne mogu s tim da se pomire zato i idu na sve ili ništa. Prva meta je – Rusija koju treba slomiti. Druga je – Kina. Zato oni pripremaju rat i žele da obave taj posao veoma brzo dok se Kina nije pripremila za rat. To je veoma dramatično.
Sada se u svetu odvijaju napadi na Rusiju i na Vladimira Putina lično, na šta je nedavno ukazao i šef administracije predsednika, Sergej Ivanov. Ipak, u Rusiji je rejting Vladimira Putina visok kao i ranije, a časopis „Forbs” ga je nazvao najuticajnijim političarem u svetu. Kakav je odnos prema Vladimiru Putinu u Italiji?
– Mislim da se među običnim ljudima Putinov rejting povećao – među onima koji su slušali Putinov govor u Sočiju. Međutim, ja imam utisak da je posle Putinovog govora u Sočiju, koji je bio mnogo snažniji od onoga koji je izgovorio u Minhenu 2007., i u Italiji i u Evropi nastala informativna blokada.
U Evropi javno mnenje ne zna o čemu se radi: četiri meseca od kada se desio prevrat u Ukrajini, koji oni nazivaju demokratskom revolucijom, u EU praktično nisu videli Ukrajinu na televiziji – ona je nestala sa televizijskih ekrana.
Reći ću vam i više: kada su ukrajinske formacije organa sile bombardovale Donjeck i Lugansk, o tome obične Evropljane nisu informisali.
Mislite li da oni znaju šta je govorio Putin? Ne, ništa ne znaju.
Da li su Italijani čuli bar neke fragmente iz govora predsednika Rusije u Sočiju, na zasedanju „Valdajskog kluba”?
– Ne! Naprotiv: oni su čuli da Putin preti Zapadu.
Ja sam osnovao veb-televiziju, „Pandora TV” na kojoj emitujem sve materijale koji se tiču konflikta u Ukrajini. Ko ih je čitao, reagovao je pozitivno na informacije, ali 99% publike ništa o tome ne zna.
Zato je potrebno da Rusi znaju da na Zapadu više ne postoji sloboda reči. Kad većina ljudi ništa ne zna o tome šta se dešava u svetu – to znači da ih niko nije informisao. Pa, kakva je to sloboda reči?
Trideset godina sam radio kao novinar, ali sada sam zabranjen u Italiji na svim centralnim kanalima televizije. Bio sam običan novinar, čak sam u vreme „hladnog rata” pisao, dobijao nagrade, a sad više ne mogu kao ranije da nastupam na televiziji!
Vi ste u pravu: žurnalistika je ili sa jedne, ili sa druge strane uvek tendenciozna. To je očigledno: tada je bila propaganda. A sada nema propagande, sad je još gore: potpuna informativna blokada.
Krajem oktobra je na Ruskom forumu u Parizu – pošto u Evropi živi oko 7 miliona Rusa i ljudi koje govore ruski – bilo saopšteno da je vreme da se ruskom jeziku dâ zvaničan status na čitavom prostoru EU. Po vašem mišljenju, kakva je budućnost ruskog jezika u Evropi?
– Mislim da u tom smislu nema nikakve budućnosti zato što će se voditi borba od strane određenih krugova Zapada: oni ne žele da se ruski jezik i ruska kultura uvode u evropsku. Nažalost, među zapadnom elitom dominira rusofobija, iako obični ljudi imaju dobronameran odnos prema Rusima.
To, čak nije pitanje informisanja već načina života. Uzmimo kao primer Holivud. Čak 95 odsto holivudske produkcije – nije informacija, to je reklama i zabava. A šta ljudi gledaju? Uglavnom reklamu i zabavu – preko njih se prenose fundamentalne ideje Zapada. A u tom delu života ljudi Rusija je potpuno odsutna. Odnosno, brišu se vaše emocije, kultura, književnost.
Zapadni potrošač više ne može da čita „Rat i mir”, da čita LJermontova – vaša književnost nestaje. Iako ruska književnost istorijski ima ogroman značaj, ona na naše mlade ljude nema nikakav uticaj. 80% Italijana napaja se američkim filmovima, Holivudom, jer su svi televizijski programi u njihovim rukama.
Konzumirajući to, običan čovekgubi svoja znanja i memoriju. I dešava se duboka degradacija. Nedavno je objavljen intervju jednog vodećeg italijanskog naučnika koji je posle detaljnih istraživanja došao do zaključka da 40 odsto stanovništva ne razume ono što čita i vidi.
Znači, gotovo svaki drugi…
– Te cifre zapanjuju! Ali, ne mislite da su samo Italijani takvi. Takva tendencija da pismeno stanovništvo ne može da razume ono što im se govori postoji svuda, i u Americi takođe. Odnosno, umesto globalnog sela dobijamo globalnu degradaciju društva. O tome treba razmišljati.
A mi mislimo da ako ljudima pružimo malo više informacija – sve ćemo uspeti. Nećemo. To je veoma dubok proces, a manipulisanje ljudima odvija se putem 95 odsto komunikacija. Mislim da se treba boriti, menjati komunikaciju.
Tek što sam napisao knjigu „Mesto katastrofe” u kojoj govorim o svemu tome i veoma sam ponosan što će se uskoro pojaviti njen ruski prevod. Mislim da treba predavati novi jezik, na primer –jezik kadra. Mi živimo u vreme u kojem 99 odsto životno važnih informacija ne dobijamo putem čitanja – to je kadar, televizija, vizuelna informacija.
Kod nas kažu da nastaje klip-mišljenje…
– Da, tako je. Kod polovine ljudi to se automatski dešava, a kod druge polovine – svesno, i oni magarče mlade.
Evo, na primer, moj sin, za razliku od mene – on ne može da se skoncentriše više od 15 minuta, i ja moram na vreme da ga „uhvatim” zato što on gubi pažnju i ide u drugom pravcu. Tako se i svest može izgubiti, jer on nije vaspitan da ume da se skoncentriše. To su već antropološke promene čoveka, koje počinju da dominiraju, mi idemo nazad…
Nazad u pećine?
– Naravno! Zato intelektualci počinju da shvataju da situacija nije onakva za kakvu smo navikli da je smatramo: postoje ideje koje čovek može da razume, a postoje ideje koje do njega nikada neće doći. Zato što taj jezik on jednostavno ne zna i u izvesnoj meri se pretvara u čoveka koji ne ume ni da čita ni da piše na novom jeziku.
U Italiji 40 odsto ljudi ne razume komplikovane stvari, čak i ako ih slušaju po 3-4 puta.
Ipak, raduje to što u Evropi nastaju snage koje pozitivno gledaju na Rusiju. Na primer, gospođa Le Pen u Francuskoj, a u Italiji nastaje pokret, nije levičarski, u kojem se govore zanimljive stvari – da Italija izađe iz NATO-a.
Na nesreću, menja se stara geografija Evrope, dešavaju se duboki politički procesi zbog toga što prolazi epoha izobilja. Putin je u pravu kad kaže da želi da diskutuje sa Evropom. Zato što se pojavljuju novi sagovornici, a on mora da gleda desno i levo.
Prevela
Ksenija Trajković
Sve je tacno.