“Istorija svih dosadašnjih društava je istorija klasnih borbi.”
Ovaj Marksov važan teorijski uvid, koji je i dan danas kod nas toliko vulgrano negiran, zaslužuje da dobije svoje pravo mesto – ni dogma starih komunista, ni karikatura za liberale i desničare ni mim za levičare – već uvek i jedino ono što on i jeste, TEORIJSKI UVID, plod vrhunskog misaonog rada jednog važnog društvenog naučnika.
Njegov uvid za nas znači da živimo u kapitalističkom društvu, a u njemu postoje dve glavne klase, najamni radnici i kapitalistička buržoazija. Prvi žive tako što moraju da prodaju svoju radnu snagu na tržištu zarad golog opstanka. Drugi, tako što kupuju njihovu radnu snagu i, njenom prekomorenom potrošnjom u proizvodnji, stvaraju višak vrednosti odnosno profit. Profit trpaju sebi u džep a radniku plaćaju samo onoliko koliko košta da on sutradan ponovo dođe na posao. Borba ove dve klase će trajati dok se ovaj nepravedni proizvodni odnos ne promeni, odnosno dok ne nestanu klase kao takve.
Doba negiranja klasne borbe u Srbiji je prošlo. Mi ovih dana prisustvujemo sahrani te grbave male prakse. Bezidejnost nazovi opozicije i tupo moralisanje njene inteligencije – onaj osećaj da bi sve pre rekli nego da klasna borba u kapitalizmu ipak postoji – sve je to samo deo tog tužnog sprovoda. A pravi grobar te male prakse je, paradoksalno, njen najveći praktičar – Aleksandar Vučić.
Njegova uloga u vašim životima je da vas nauči da živite u kapitalizmu i da je u njemu klasna borba svakodnevna istina. A jednom kada to sebi priznate imaćete možda malu krizu što ste ga uopšte uvodili u jednu relativno sređenu socijalnu državu 1990, a ako vas savest baš nimalo ne muči, tim bolje! Zato što ćete onda još brže, bez zadrški, pristupiti razumevanju sopstvenih klasnih interesa. Sva je vajda da ste već neki radnik, da niste kapitalista. To znači da trenutno vaš tim gubi sa velikom razlikom.
Tu na scenu stupamo mi. Mi smo pištaljka koja označava drugo poluvreme i, verujte, još uvek je sve u igri!
