Poslanik Pavićević je u figurativnom smislu upotrebio reč „čučati“ u rečenici koja je, u obraćanju poslanici SNS-a gospođi Vlahović, glasila: „da svojim kolegama sugeriše da ne čuče tamo kod pisarnice čekajući naše amandmane.“ Naravno, svako onaj kome je maternji jezik srpski sasvim dobro vidi i razume da u takvoj upotrebi glagola „čučati“ nema nikakve uvrede. SNS poslanici, počev od razgoropađenog Babića, međutim, imali su drugačije mišljenje, te su takvu Pavićevićevu jasnu i nedvosmislenu rečenicu pokušali da stave u kontekst onog „Gašićevog klečanja“, zbog kojeg je premijer Vučić bio prinuđen da podnese Skupštini predlog za razrešenje ministra odbrane.
Naravno, pažljivom slušaocu, osetljivom na rogobatnu upotrebu maternjeg jezika, sigurno nije promaklo ono „izbečeno“ Bečićevo „sa“ mahanje („Uzalud mašete sa rečnikom srpskog jezika“), kao ni njegovo gimnastičko „izvinuće“ („Gašić se izvinuo“, i „izvine se“). Možda bi trebalo da se razmisli da se donese zakon kojim bi se zabranilo da se neuki, neobrazovani i oni poslanici koji govore iskvarenim srpskim jezikom pojavljuju u medijima bez obaveznog upozorenja: „Samo za one iznad 18 godina!“
