Sledeće godine Srbija će dobiti novog predsednika Republike, a kampanja za njegov izbor uveliko je u toku. Većina onih čija se imena kao mogućih kandidata pojavljuju u medijima pokazuje tobožnju uzdržanost, nećka se i navodno još razmišlja hoće li se upustiti u nadmetanje za najviše zvanje u državi. Na pitanja novinara najčešće se čuje odgovor kako još nisu odlučili, pri čemu oni iz redova vladajuće koalicije ne zaborave da naglase kako će premijer najbolje proceniti ko je nabolji kandidat, i odrediti onoga ko će sigurno pobediti. A sadašnji Predsednik, valjda poslednji branilac Kosova i Metohije među članovima stranaka vladajuće koalicije i „proevropske opozicije” izjavljuje da još nije doneo odluku o tome hoće li se kandidovati i samouvereno dodaje da će, ako to učini, dobiti ubedljivo najviše glasova.
Iz medija se stiče utisak kako je najvažniji uslov koji kandidat za predsednika Republike mora da ispunjava: podobnost Zapadu ili Istoku pošto od nje zavise njegovi izgledi na pobedu.
S druge strane, ne vidi se da oni ne razmatraju raspoloženje biračkog tela, verovatno zaključujući da će se ono automatski odlučivati za kandidata stranaka za koje su glasali i na izborima za Narodnu skupštinu.
Ispada da je najvažnije ko od pomenutih političara i drugih javnih ličnosti ima najviše izgleda da bude zajednički kandidat vladajuće koalicije, i ko bi mogao da mu bude protivkandidat takođe zajednički, „proevropske opozicije”. Iz čega se javlja i opravdana nedoumica: koliko se on uopšte može smatrati protivkandidatom kad se, zapravo, nalazi na istoj, proameričkoj i proevropskoj strani kao i vladajuća koalicija a sa kojom se u poslušničkom odnosu prema Zapadu nikako ne može takmičiti.
Izgleda kao da se i javna glasila nikako ne mogu osloboditi zaglušujućeg uticaja proevropske propagande koja Srbiju već duže od decenije vodi u Brisel a on ostaje sve dalji. I u ovim danima, kada naša zemlja doživljava veoma neprijatna iznenađenja kako iz Prištine, tako i iz Evropske unije, očigledne zaštitnice samoproglašene države Kosovo, a naša Vlada i premijer glume ogromno zaprepašćenje i gnev , mediji još nisu u stanju da se ozbiljno pozabave i drugačijim idejama od onih koje zastupaju vladajuća koalicija i „proevropska opozicija”. Zato u ovoj kampanji za predsedničkog kandidata uopšte ne pominju i mogućeg zajedničkog kandidata „antievropske opozicije”, ili im se čini da je ona suviše razjedinjena i slaba kako bi bila u stanju da pronađe ličnost koja bi se ravnopravno nosila sa kandidatima pro-Evropljana, ili možda čak i pobedila.
Što, možda, i nije toliko nemoguće, kao što bi se reklo na prvi pogled. Prema povremenim, nepotpunim i , često široj javnosti, nedostupnim anketama, nije teško pretpostaviti da su mnogi građani Srbije protiv ulaska u Evropsku uniju – a u NATO i da se ne govori – dok se vladajuća koalicija i ne usuđuje da organizuje opšte narodno izjašnjavanje o ovim pitanjima.
Za medije je, međutim, glavna nedoumica u tome ko će biti predsednički kandidat iz redova proevropske koalicije i proevropske opozicije, dok bi bilo pravedno i važno da se na izborima za predsednika Republike pojavi i kandidat onih stranaka koje se ne slažu sa pristupanjem naše zemlje Evropskoj uniji i članstvom u Severnoatlantskom savezu.
Onda bi tek moglo da se kaže kako su građani Srbije izabrali Predsednika koji odgovara većini.
Vojislav M. Stanojčić
Stanje stvari
