Ko deli Srbiju i pravi novu kartu iste?

Ko deli Srbiju i pravi novu kartu iste? Zakasnelo priznanje Merkelove i Makrona. Virtuelne ili prave rezolucije i kontramere?

Stav Komiteta 300 da najveći prirodni resursi ne sleduju „obične patrošače / smrtnike“ realizuju na KiM EU, NATO i UČK. Rukovodstvo Srbije pravi mapu za deobu Srbije suptorno volji naroda, SPC i Rusije, što taksama sprečava Haradinaj i „brani“ Srbiju. Merkel i Makron priznaju da je razbijanje SFRJ bila glupost, Veselji piše rezolucije i osniva međunarodni sud pravde, što ne mogu ni SAD, Rusija i Kina zajedno! Šamar Srbiji na samitu u Tirani!

Posle nedavno održanog samita država Zapadnog Balkana u Berlinu, gde su domaćini bili kancelarka Nemačke Merkelova i predsednik Francuske Makron, u svim državama prisutnim na samitu i u evropskoj i svetskoj javnosti se još uvek vrše analize i diskutuje o tome ko je tu dobio a ko šta izgubio, dok je opšti zakqučak da je samit bio veliki promašaj, ali i indirektno priznanje domaćina preko liste pozvanih na skup, sve državice nastale na ruševinama YU i Albanija, da je razbijanje SFRJ bila velika glupost. Osnovna poruka sa skupa je da nema napretka u regionu bez dobre međusobne saradnje, koji su u YU imali.

“Možete samo da me ubijete, ali to se neće desiti. Evo, kažem svima i Englezima i Nemvima-neću. Srušite me, ali neću. Za petnaest godina može da buder neko drugi predsednik, ali Vučić neće priznati Kosovo”. Izgleda da je Vučić sam sebi namenio mesto doživotnog predsednika, ili bar 36g, godinu duže od Tita, a tek za 15g daje mogućnost da možda to bude neko drugi, naravno, uslov je da bude i Srbije, bar slične ovoj, Ustav nije bitan, a ne u nekim arheološkim tragovima. Ko zna, možda će Valjevska Gračanica jedina ostati netaknuta i spremna da izroni iz ljudskih gluposti.

“Pokušali smo da vratimo nešto od onoga što je odavno izgubljeno, a onda smo videli snagu velikih sila”, kaže Vučić po pitanju pokušaja rešavanja kosmetskog problema. “Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. Godine, a Srbija je uspela da neke stvari vrati iz ćorsokaka i da proba da vrati nešto što je oduvek bilo izgubljeno”.

Ove defetističke tvrdnje i stepen neistina u službi propaganda da bi se opravdala 7g promašena, kontraproduktivna i jalova politika Vučića i saradnika koje je sam birao do KiM i problema opstanka Srbije su neshvatljive, posebno stepen zaboravnosti i selektivnog pamćenja.

Ne radi se o Kosovu već o KiM i ono nikada nije izgubljeno, niti će biti, osim u glavama onih koji ne shvataju i ne razumeju šta ono znači za Srbiju. Ko je “izgubio” “K” i kada, da li samim činom samoproglašenja i priznanja od nekih država koje su do toga i dovele i genocidno razarale Srbiju, ili se misli na 19.4.2013.g. i potpisivanje Briselskog sporazuma, ko ga je potpisao? Šta je od toga realizovano od interesa za Srbiju?

Da je KiM izgubljeno ne bi belosvetski moćnici tražili dag a priznamo, a ko uopšte može da prizna secesiju i ukidanje Srbije u njenim ustavnim granicama, ne samo u ime sadašnjih već još više u ime budućih pokolenja? Ako je “oduvek izgubljeno” zbog čega se uopšte gubi vreme u Briselu, o čemu se navodno pregovara ako se sve svodi na primanje zadataka i obaveza za Beograd, dok Priština može samo da se igra i proširuje svoju listu želja?

Ako je KiM “oduvek izgubljeno” zbog čega ova vlast 7g plaća međunarodne kredite Prištine i sa kojim parama, da li onim opljačkanim od penzionera, ta cifra je dostigla 10 milijardi evra, što kroz direktne pljačke do nedavno od penzija, što ne nivelisanjem penzija u odnosu na rast cena na malo, to još više zaostajanjem istih 50% za platama, umesto da budu 85% od plata, te raskrčmivanjem imovine Fonda, rasprodaja banja i davanje na besplatno korišćenje preko 15.000m2 poslovnog prostora stranci koja vara penzionere i drži ih u zabludi da neko o njima brine. Penzioneri i deca su bogatstvo Srbije koje sve više gubimo i penzije, ličnu imovinu, pretvaramo u socijalnu kategoriju?

Ako je KiM “izgubljeno”, čemu mapa u Berlinu i čemu nazdravljanja, šta se slavilo i otkud ljudi sa Srpske liste, na čelu sa Marićem u Berlinu? Neko može pomisliti da su pozvani da bi im se dale garancije da će im biti lepo u novoj državi “žutih kuća” i da ne talasaju previše, da u to ubede i narod. Brzo nakon Berlina dobismo šamar iz Tirane, traže pripajanje Preševske doline “Kosovu”.

“Kao da slušam neke naše opozicione lidere, bivše vlasti, kao da kada ste na izboru za mis sveta, gde svi kažu das u za mir u svetu. Prazne priče slušam i gledam već mesecima, a kada ih pozovete da govore o rešenju za KiM, ponude nema. Jedini razgovor se svodi na to da sam izdajnik, da sam đubre koji će da potpiše kapitulaciju u Berlinu”, istakao je Vučić.

Nejasno je o kakvoj je mapi Vučića reč, da li u skladu sa pokušajima da se bar nešto spasi, KiM podeli?

Kada je i ko pozvan da govori o rešenjima ako Vučić i njegovi saradnici smatraju opoziciju “fašističkom bandom” i ako je javno rečeno više puta da nema sa kime od bivših vlasti i neće da razgovara, koji bi da se iste ponovo dočepaju i opljačkaju kasu i suficite u njoj”?

Ako je odbijen razgovor sa Savezom za Srbiju, zbog čega Vučić ignoriše javni i pismeni poziv Novog udruženja penzionera Srbije (NUPS) na javni razgovor o tim rešenjima, zbog čega ne želi da čuje neka druga mišljenja, ne valjda iz razloga da se misli da ih nema, da je rešenje jedino ono koje donese jedan čovek u državi?

Upitan kakvo je rešenje tačno nudio, ko ga je odbio i kakve će posledice biti, on je ponovio da niko nije hteo da ga čuje.

“Nisam uspeo jer su se svi pravili ludi, moja je ideja odbijena, a da niko nije čuo šta nudim”.

Ko nije hteo da čuje, kada je pozvan, ko je to odbio i kakvo rešenje ako Vučić ni sa kim nije ni hteo da razgovara, osim sa samim sobom i “izabranima” u ćetiri oka, što i sam potvrđuje?

Da ne misli na SPC i Putina možda?

Upitan šta je nudio, predsednik je odgovorio: “Ja nisam mogao da ponudim ništa javno, do kraja da

iznesem, jer nisam došao ni do pola u razgovorima. Kako da ponudim narodu nešto što nisam uspeo da dogovorim ni sa suprotnim taborom, ni sa bilo kim u međunarodnoj zajednici”. Dakle, “nemam predlog već čekam šta mi daju”.

Na pitanje šta je odbijeno, Vučić ističe da je odbijena uopšte ideja o bilo kakvom kompromisu, o uspostavljanju granice, koja bi bila pravedna i pravična, između Srba i Albanaca, a Haradinaj na to odgovara da će “sprečiti republiku Dodik, jer Rusija pokušava da poveća svoj uticaj u region kroz stvaranje asocijacije opština sa srpskom većinom”. Opet ostaje nejasno zbog čega Vučić i BG pregovarači nisu tražili 7g da se realizuje pitanje ZSO i zbog čega se uporno išlo u Brisel umesto da sve proglase ništavim jer jedna ugovorna strana nije poštovala svoje obaveze, kome se i zbog čega na taj način išlo na ruku i nije li to bio put ka gubitku KiM? Da li je logično da se žali da niko nije hteo da čuje njegov predlog ako ga nije ni imao jer ništa nije dogovorio?

„U tim nastojanjima suočili smo se sa snagom velikih sila, ali i protivnicima unutar zemlje, i sa činjenicom da se na različite načine razarala sama mogućnost da Srbija, ne Srbi, imaju nešto od toga“. Koje velike sile, da li prijatelji Srbije iz kojih savetnike plaćamo milionima evra, da li imaju možda kancelariju u GŠ VS?

„Nalazimo se u užasno teškoj situaciji i ne treba niko da se pravi lud u ovoj zemlji i oko nas, jer svi odlično znaju šta se dešava, ali svima odgovara da izmisle nekog krivca“.

Kako je to moguće ako smo lideri u regionu i ako smo zagazili u „zlatno doba“, kakvo li bi tek bilo da su uz nas? Dosta mu je priča „mi smo protiv razgraničenja, ali želimo da dođe do pomirenja“, dok Dačić ističe da „zagovornici kosovske nezavisnosti gube živce zbog poteza Prištine“.

Da li Dačić misli na Makrona, na zastavu „K“ na Notr Damu, na Vučića na pomoćnoj tribini a Tačija na svečanoj i u centru događanja u Parizu na obeležavanju pobede nad fašizmom, ili u Berlinu kada je Makron zbog taksi vikao na Haradinaja i skoro ga ošamario, kako pišu mediji u BG, jer ga je pritisnuo da ih ukine a ovaj to nije hteo, ili je sve bila samo predstava za medije i domaće javnosti, da se prikrije pakleni plan za Srbiju?

Ako je to tako, da li je u pitanju novi manir da se posvađani smeju i nazdravljaju šampanjcem, što asocira na onaj štrajk rudara u Starom Trgu koji su pred kamerama bili jadni a iza kamera slavili, jeli banane i nazdravljali? Da li se sada nazdravljalo novoj mapi KiM? Po kojoj logici je pomirenje ako kapituliraš i oteto smatraš zauvek izgubljenim?

Vučić na RTS-u ističe da još razmišlja o kontramerama protiv Prištine, objasnio je da ima mnogo predloga, da je dobio predloge od Kancelarije za KiM, kao i ministarstava.„Idem kod potpredsednika italijanske vlade Salvinija, a potom u Tiranu, te me posle čeka velika manifestacija proslave Dana pobede i Evrope, gde će se prikazati uvećane snage srpske vojske. Kada se sve to završi, sešćemo sledeće nedelje, prvo sa našim narodom na KiM, pa sa strankom“.

Dakle, neki Srbi sa KiM i SNS odlučuju o opstanku Srbije, 7 miliona građana nije bitno, a lažno se vapi za predlozima. Da li ćemo narod da menjamo za šta se zalaže poslanica iz SNS Ljiljana Malušić i zakon o migrantima i rešavanju nataliteta sa njima? Haradinaj po savetu mentora iz SAD i UK ne odustaje od taksi, misli da će Vučić kapitulirati, a ne shvata da sprečavanjem razgovora sprečava priznanje „K“ i da je to u interesu Zapada jer im nezavisno i ovakvo „K“ ne treba, osim za pljačku kosmetskih bogatstava, baze, laboratorijska istraživanja i kontrolu puteva droge i ljudskih organa.

„Srbija nema pravo i ne može da odustane od evropskih integracija, jer je to put u društvo u kojem želimo da pripadamo i u ekonomski napredak, a da li će EU da nas primi, to je pitanje za njih“, kaže Vučić dok Brnabić u Sarajevu  tvrdi da nam je cilj evropska Srbija a Mali da je srpska ekonomija u top 10 Evrope, što je smešno i njemu samom i budalaština, uz sve štete od taksi PR, dok svi prozivaju „fašističke bande“ u Srbiji. O kojem i kakvom društvu govore, da li onom koje nas uslovljava i ucenjuje, koje nam demonstrira svoju silu, koje nas pljačka, otima nam najsvetiji, najduhovniji i najbogatiji deo Srbije i Balkana, koje nas je zatrovalo za sva vremena i koje oslobađa naše dželate i osuđuje nas za njihove zločine, koje nas pogrešno savetuje, uništava nam ekonomiju i zadužuje nas do preko nosa? Kako je moguće puzati ka EU a da je cilj nesiguran i neizvestan i još kapitulirati pred teroristima i svekolikim zločincima?

„Kada kažem da je potreban kompromis, uslede kritike da sam izdajnik koji bi priznaoKiM zbog evropskih integracija, a kada kažem da neću priznati nezavisnost Kosova- dođu kritike kako ću prekinuti put u EU. Moje pitanje je-ponudite mi rešenje. Ko je taj Albert Ajnštajn ili Isak Njutn, i koju formulu ćete da mi ponudite da ne potpadnemo pod jednu od dve vrste kritike? Nema takvog rešenja“.

Sam sebe pita i daje odgovore a beži od dijaloga sa svima koji imaju predloge. Nameće pogrešnu dilemu da postoje samo dva rešenja, odustati od puta u EU ili priznati „K“ i neće iz nekih razloga da shvati da postoji i neuporedivo bolje rešenje. Put do njega je uz prethodnu realizaciju R1244 i ZSO, a onda najveći stepen autonomije, prepisan iz države koje hoće, uz dodatne ustupke vezane za kulturu, lokalnu samoupravu, tradicije, čuvanje nacionalnog identiteta, jezika i običaja, rešavanje ekologije i zdravstvenih problema uz pomoć MZ. Uostalom, postoji mnogo bolje rešenje i od EU, Evroazijska EZ, Kina i drugi iskreni prijatelji u svetu, a sigurno je da je sudbina EU neizvesna, tako da je taj put ka EU velika zabluda i vožnja u rikverc slepim kolosekom, iako Vučić ističe:

„Srbija nema pravo i ne može da odustane od evropskih integracija, jer je put u EU-put u društvo kojem želimo da pripadamo i put u ekonomski prosperitet. Srbija je jedna od 3-4 zemlje koja ima suficit, koja je smanjila nivo javnog duga, uz to što nam je EU značajan trgovinski partner“. Da, ali uglavnom za uvoz svega i svačega čime se gasi domaća proizvodnja. Da li je to vredno provizija uvoznika? Kako se došlo do suficita, da li pljačkom penzionera i ne plaćanjem računa, da li se zato kriju završni računi države? Koliko još od 180 firmi koje je Vučić otvorio radi, koliko ljudi ukupno zapošljavaju, koliko su dobile a koliko dale za budžet i koliko ljudi se otpušta u trenutno 23.000 firmi pod prinudnim stečajem i likvidacijom? Šta daje osnov za tvrdnju Vučića ako nam iz Tirane poručuje da Albanci imaju jaka leđa i da mogu da rade šta hoće, a domaćin Rama provocira zahtevom da se još i Preševska dolina priključi „K“? Aktuelne srpske vlasti i njihovo oličenje u Vučiću moraju da shvate da nas EU neće, da nas nikada nije htela, da su im jedini cilj kosmetska bogatstva, u čemu slede plan i ciljeve Komiteta 300, koja sami procenjuju na 500.000 milijardi evra, da je 500 o kojima se govori smejurija i samo pokušaj ubeđivanja naroda da se neće mnogo izgubiti, a možda se ponudom da se dobije neka milijarda još i profitira. Samo u ljudskim organima i zverstvima koja su počinili, zatrovanjima i na stotine hiljada već mrtvih i teško obolelih su štete 200 puta veće. Da je EU iskrena i ozbiljna primila bi mnogo ozbiljniju državu SFRJ, pravno i svekoliko uređeniju, ne bi komadala Srbiju i ne bi štitila leđa osvedočenim kriminalcima, mafijašima, zločincima, teroristima i trgovcima ljudskim organima Srba. Zašto mi nemamo jaka leđa, šta na tom planu radimo?

Razgovor o demokratiji za Vučića je za potsmeh, izborne floskule o povećanju plata i penzija i o suficitu kao dobar dan. „Najbolje bi bilo da sa testerama dolazim na RTS, onda bih češće gostovao, onda bi cvetala demokratija, trudiću se da imamo najveći rast i da dovodimo investitore- Biće povećanja plata i penzija. Jedna smo od 3-4 države koje imaju suficit“.

Možda bi i bilo dovoljno para za sve to da nije na desetine miliona evra potrošeno za višemesečnu i najagresivniju izbornu kampanju do sada i da se neće dati 100 miliona evra bankama prevarantima, umesto da budu kažnjene, što ukazuje na nameru da se zaštite oni koji stoje iza njih, verovatno politički i drugi tajkuni, sponzori stranaka na vlasti, iako je VKS zauzeo stav da se prevarne klauzule u ugovorima sa kreditima u CHF ništave? Šta se želi sprečiti zaustavljanjem sudskih postupaka protiv banaka, da li možda ko stvarno stoji iza njih i ko je sve ekstra profitirao?

Kako tumačiti tvrdnju Vučića da će „Kosovo dobiti nezavisnost na čitavoj teritoriji ali ne mojom krivicom“, osim da je spreman da prizna tu nezavisnost ako nije baš na celoj teritoriji, ako „dobijemo 3% teritorije, što je dobitak a ne gubitak 97% teritorije?

Ako Vučić i njegovi saradnici misle dobro Srbiji, ako su iskreni, pod hitno moraju da organizuju razgovore sa svima koji to žele i koji imaju šta da kažu, da ne ignoriše pružene ruke i da ne omalovažaju one koji iz raznih razloga protestuju, sigurno ne iz hira i zadovoljstva životom u „zlatnom dobu“, koje je sve bliže kamenom jer je u Srbiji 500.000 osoba u ekstremnom siromaštvu, skoro trećina građana na ivisi siromaštva i da je oko 150.000 dece jako ugroženo. Ne podiže se ekonomija koja će da izađe na svetsko tržište kućnim radionicama i firmama. Dok se čeka i nema se plan za KiM teroristi usvajaju rezoluciju o navodnom genocidu nad njima kao zlikovcima i za kaznu da nisu ušli u Interpol osnivaju međunarodni sud pravde, mogli bi i za zločine nad Indijancima i u Vijetnamu, Kambosži, Indiji, Panami,.. na kome će da sude preživelim Srbima, herojima sa Košara i svedocima njihovih zlodela.

Koje se i kakve kontramere planiraju? Sve do sada koje su se spominjale po medijima su besmislene ili se svode na beznačaj, dok niko ne spominje ukidanje plaćanja na stotine miliona evra kredita za račun Prištine i zahtevanje sprovođenja u praksi R1244, ukidanje Vojske „K“ i proglašavanje ništavim svega iz Brisela zbog nepoštovanja svojih ugovornih obaveza jedne ugovorne strane.

Aleksandar Mihailović
Pukovnik u penziji