SVIH poslednjih godina, vlast u Beogradu drži se povodom Crne Gore i srpskog pitanja na prostoru između Pljevalja i Igala tako da slabi pozicije Srbije i Srba u Crnoj Gori.
Povodom parlamentarnih izbora u Crnoj Gori i tvrdnji iz Podgorice da su taksisti i keramičari iz Srbije, navodno okupljeni oko bivšeg šefa Žandarmerije Bratislava Dikića, spremali nekakav poluprevrat u Crnoj Gori sa hapšenjem Đukanovića – stvari su došle dotle da se nametnulo pitanje: koga zvanična Srbija podržava u Crnoj Gori – Mila Đukanovića ili srpske stranke koje su mu opozicija, zajedno sa onima iz ostatka opozicije koji bi da stave tačku na njegovih 27 godina vladavine?
Pitanje je takođe: ko je aktuelnom vrhu Srbije draži i po interesima bliži?
Na kraju: ne svodi li se držanje zvaničnog Beograda na realno podržavanje faktičko podržavanje evidentno antisrpskog Đukanovićevog režima?
Mlađan ĐORĐEVIĆ, bivši savetnik predsednika (u vreme Borisa Tadića)
Farsa koja je Milu donela glasove – to je, na žalost, došlo iz Srbije
Đukanović pravi novi identitet, novu crkvu, osmišljava novi jezik Crnogoraca i sve što radi je direktno protiv srpskog naroda i srpskog interesa. Kako neko može da kaže da mi sa njim – koji radi sve to što radi- imamo najbolje odnose, to mi nije jasno?!
APSOLUTNO im odgovara Milo. Oni kažu da sa njim imaju najbolje odnose u istoriji. A meni je to neshvatljivo.
Jer, kad se kaže „najbolji odnosi“, to za mene znači da postoje najbolji uslovi za Srbe u Crnoj Gori, a u Crnoj Gori, otkako se odvojila, položaj Srba se konstantno pogoršava. To je trend u svim oblastima: kultura, tadicija, crkva, jezik, prosveta, biznis (koliko je Srba zaposleno u javnim institucijama?)
Oni uče decu da je Srbija 1918. godine okupirala Crnu Goru – da smo okupatori, a sada i da smo teroristi, proteruju srpski jezik, progone srpsku crkvu, oduzimaju imovinu SPC, proteruju sveštenike, oni su priznali Kosovo i razmenili ambasadore, priznali kosovsku granicu, uveli su i sankcije Rusiji!
Ali, u pričama o evrointegraciji, položaj Srba nije prvi uslov koji mora da se ispuni da bi se reklo da imamo dobre odnose.
A ja mislim da se kvalitet odnosa ogleda baš u kvalitetu života koji naš narod ima dole i ne razumem zašto naša vlast kaže da sa Crnom Gorom imamo najbolje odnose.
Uzmimo samo primer Orbana. Sa Mađarskom imamo dobre odnose, ali je to zato što je položaj Mađara u Srbiji izvanredan – oni imaju sva prava. Kad bi Srbi imali takva prava bilo gde u svetu, to bi za nas bilo odlično. S tom razlikom da Srbi nisu manjina u Crnoj Gori, nego autohton narod na svojoj teritoriji. Ali, samo uporedite kako Mađarska štiti svoj narod.
Srbija bi morala da pomogne udruživanje Srba, naročito u regionu, i u političkim, kulturnim, sportskim i ekonomskim integracijama, jer je to naš duhovni kulturno-politički prostor u kome živi dva miliona Srba. Ako Srbija ne vodi računa o njima, onda su u opasnosti da izgube identitet.
Crna Gora je po toj opasnosti specifična jer Milo Đukanović pravi novi identitet, novu crkvu, osmišljava novi jezik Crnogoraca i sve što radi je direktno protiv srpskog naroda i srpskog interesa.
Kako neko može da kaže da mi sa njim – koji radi sve to što radi- imamo najbolje odnose, to mi nije jasno?!
I, ovo što se dogodilo na pokradenim izborima, ova farsa koja mu je donela one glasove koji su mu bili potrebni da može da formira vladu, to je došlo iz Srbije – na žalost.
Čedomir ANTIĆ, Napredni klub
Neki anketni odbor treba da ispita da li je Đukanović imao uticaja na dolazak SNS na vlast.
Crna Gora je jedina evropska država u kojoj ne postoji nacionalna većina. Đukanović je zloupotrebio ideju o građanskoj državi (Crna Gora i Urugvaj su jedine države u svetu koje su definisane kao građanske države) i nametnuo 43 odsto Crnogoraca kao nacionalnu većinu u CG, a Srbima nije dao čak ni ona prava kojima je korumpirao Bošnjake, Hrvate, muslimane i Albance. U ovom trenutku, imamo celu opoziciju koja je objedinjena oko toga da ne želi Mila Đukanovića. Srbija treba da podržava najveću parlamentarnu stranku koja se bori za srpska prava. To je Nova srpska demokratija, za nju glasa 10 odsto građana Crne Gore
IZVESNO je da sadašnju srpsku vladu u odnosima sa Crnom Gorom motivišu lični interesi i stranački račun.
Otkako je SNS došla vlast nisu rešili ni jedan problem u odnosima sa Podgoricom. Odnosi nisu resetovani.
Tadić je u pravu kada kaže da jedino dobro što se dogodilo u međuvremenu, što odnose čini navodno dobrim (jer te odnose definišu Milo Đukanović i Podgorica, a ne Beograd i Srbija), jeste da je jedan građanin Srbije prestao da bude gonjen od strane suda – to je gospodin Predrag Cane Subotić.
Bilo bi dobro da u budućnosti neki anketni odbor ispita da li je Đukanović imao uticaja na dolazak SNS na vlast, kakvi su to bili sastanci u Švajcarskoj u lobijima hotela itd. Izvesno je da na povremeno agresivnu politiku crnogorske vlasti, ne samo prema Srbima, već Srbiji, ne sledi odgovor iz Republike Srbije.
Drugo, Srbija se – time što je izrazila želju da uđe u EU – obavezala da će da brani slobodu i demokratiju gde god su ugroženi. Podsetiću vas na ono poniženje kada nas je Brisel prisilio da naša delegacija ode na dodelu Nobelove nagrade kineskom disidentu.
Nama je tom prilikom rečeno da to što imamo dobre odnose sa Kinom ne znači da ne treba da se radujemo što je disident dobio nagradu. Dakle, mi time nismo zaštitili disidenta, niti demokratiju u Kini, nego smo pomogli zapadnu interpretaciju onoga što treba da bude demokratija u Kini.
A u Crnoj Gori imamo čoveka koji je uspostavio nedemokratsku vlast, koji falsifkuje predsedničke izbore, parlamentarne izbore i popis. Imamo vlast koja se nije menjala 27 vlast i ima kontinuitet od 1945, dakle 71 godina.
Imamo vlast koja progoni političke protivnike, koja je obespravila srpski narod (on je 4-5 puta manje zastupljen u upravi i lokalnoj samoupravi nego što bi trebalo po broju stanovnika).
Imamo kampanje mržnje. Milo Đukanović je jedini moderni premijer koji je rekao da je zadatak njegove partije da stvori nacionalnu crkvu. On je jedini čovek koji vodi vladu nezavisne države, koji je bivšeg premijera druge države optužio za najteže političko ubistvo – teroristički akt.
Vidimo da su i ovi izbori prošli u neravnopravnoj atmosferi, pod zloupotrebama koje je Đukanović vršio. Prvi put u istoriji Tvitera i Vocapa su mreže oborene – usred Evrope.
I, naravno, imamo par omiljennih birokrata u Briselu – pre svega onih koji pripadaju NATO-u, koji kažu da to nije važno i da je Crna Gora demokratska.
Srbija treba da se što pre da se opredeli.
Prvi zadatak je da branimo Srbe. Koliko god da ih ima – moraju biti ravnopravni sa drugim narodima.
Crna Gora je jedina evropska država u kojoj ne postoji nacionalna većina. Đukanović je zloupotrebio ideju o građanskoj državi (Crna Gora i Urugvaj su jedine države u svetu koje su definisane kao građanske države) i nametnuo 43 odsto Crnogoraca kao nacionalnu većinu u CG, a Srbima nije dao čak ni ona prava kojima je korumpirao Bošnjake, Hrvate, muslimane i Albance.
U ovom trenutku, imamo celu opoziciju koja je objedinjena oko toga da ne želi Mila Đukanovića.
Dakle, postoje dva odgovora. Prvi je: ko bi trebalo da našoj vlasti odgovara. Sasvim je prirodno: onaj ko se borio za demokratiju treba da odgovar srpskoj vlasti, čak i da se ne bori za demokratiju – treba da podržava najveću parlamentarnu stranku koja se bori za srpska prava. To je Nova srpska demokratija, za nju glasa 10 odsto građana Crne Gore.
Ko odgovara Vučiću i Nikoliću? Jasno je da je to Milo Đukanović. On je prema njima prijateljski ljubazan.
Andrija MANDIĆ, lider DF i predsednik Nove srpske demokratije
Pitajte vlast u Srbiji ko joj u Crnoj Gori više odgovara
NISAM prava adresa za to pitanje. To treba da pitate vlast u Srbiji ko joj u Crnoj Gori više odgovara.
Ja sam srpski političar iz Crne Gore i želim najbolje odnose sa Srbijom.
Matija BEĆKOVIĆ, pisac
VLAST u Srbiji ne interesuju Srbi u Crnoj Gori.
Od mene, eto, toliko…
Slobodan ERIĆ, glavni urednik lista Geopolitika
Đukanovićev režim dugi niz godina vodi politiku rasrbljivanja: ukinut je srpski jezik u školama, Mitropoliija crnogorsko-primorska konstantno se nalazi na udaru oslabi sa namerom da joj se oduzmu crkve i svi posedi. Srbi su kao manjina diskriminisani u Crnoj Gori, teško mogu da dobiju posao u državnoj službi… Na sve ove nedvosmislene akte uperene protiv države Srbije, aktealna vlast se nije čak ni na rečima suprotstavila. Vučić stalno daje neke pomirljive izjave. A Srbija treba da podrži političke promene u Crnoj Gori koje imaju za cilj demontiranje režima Mila Đuakovića koji nedvosmisleno radi protiv interesa države Srbije i srpskog naroda u Crnoj Gori
SUDEĆI po ponašanju premijera Aleksandra Vučića, ministara u ovoj i prethodnoj vladi, kao i najviših funkcionera Srbije, odgovor je jasan – Milo Đukanović.
Aktuelna vlast u Srbiji čak ni verbalno nije ozbiljno odgovorila na odluke Đukanovićevog režima u Podgorici da podrži ulazak šiptarskih separatista iz Prištine u UNESKO.
Đukanovićev režim, sve što je preduzeo, bilo je upereno protiv Srbije. Priznao je nezavisnost Kosova, podržao ulazak Kosova u Unesko, započeo proces pridruživanja Crne Gore NATO paktu.
Na unutrašnjem planu, Đukanovićev režim dugi niz godina vodi politiku rasrbljivanja; ukinut je srpski jezik u školama, Srpska pravoslavna crkva, odnosno nadležna Mitropoliija crnogorsko-primorska, konstantno se nalazi na udaru ne samo tkz. „Crnogorske pravoslavne crkve“ već režimskih medija i glasnogovornika. Cilj je da se Mitropolija crnogorsko-primorska oslabi, tako što bi joj se kroz nekakva kvazizakonska rešenja, oduzela imovina, crkve i svi posedi.
Srbi su kao manjina diskriminisani u Crnoj Gori, teško mogu da dobiju posao u državnoj službi…
Na sve ove nedvosmislene akte uperene protiv države Srbije, aktealna vlast se nije čak ni na rečima suprotstavila. Premijer Vučić je stalno povodom Crne Gore davao neke pomirljive izjave.
Iz Podgorice su pre nekoliko godina ocenili da su odnosi „Crne Gore i Srbije najbolji do sada“. Sa stanovišta interesa Đukanovićevog režima ova ocena je logičan ishod. Crna Gora može da radi šta hoće protiv Srbije, a Srbije ne sme ni rečima da joj se suprotstavi.
Ovakvo ponašanje visokih funkcionera države Srbije nije normalno i sa stanovišta nacionalnih i državnih interesa Srbije je apsolutno neprihvatljivo. Ovakvo ponašanje, koje je teško racionalno shvatiti, može se samo objasniti nekakvim ličnim, neformalnim, ekonomskim i drugim interesima vladajućih oligarhijskih struktura u Podgorici i Beogradu.
Crnogorske kriminalne strukture su prisutne ne samo u Podgorici nego i u Srbiji, o čemu je stidljivo progovorio i premijer Vučić, povodom jednog od ubistava koje se dogodilo nedavno u Beogradu, a za koje se osnovano sumnja da je počinjenjo od crnogorskih kriminalnih struktura.
Pored toga, najveći problem je što zvanična Podgorica i Beograd, u vođenju svoje politike manje slušaju glas naroda, a više glas koji im dolazi iz Brisela i Vašintona.
Srbija treba da podrži političke promene u Crnoj Gori koje imaju za cilj demontiranje režima Mila Đuakovića koji nedvosmisleno radi protiv interesa države Srbije i srpskog naroda u Crnoj Gori.
Jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić je obećao da će u slučaju njihovog dolaska na vlast biti povučena odluka o priznanju Kosova. To je za Srbiju važno obećano koje treba podržati.
Srpsku opciju, koja je u opoziciji u Crnoj Gori povodom nedavnih izbora, i srpsku opciju, koja je na vlasti u Republici Srpskoj, povodom referenduma nije suštinski podržao Beograd, nego Moskva.
Fakti
