Posle 56 godina popularna radio emisija „Večeras zajedno“ prestala da se emituje, pre nešto više od godinu dana više se ne štampaju frankfurtske „Vesti, a portali koji se bave rasejanjem, medju kojima je i „Tamo daleko“ prepušteni su sami sebi. Zašto?
Piše: Marko Lopušina
Imao sam čast da budem poslednji sagovornik u istorijskoj radio emisiji o srpskom rasejanju “Večeras zajedno” Radio Beograda. Bio je 8. maj 2026. godine – kada se obeležavao 56. i ujedno i poslednji rođendan emisije “Večeras zajedno” Prvog programa Radio Beograda.
Ova radio emisija nastala je 8. maja 1970. godine sa namerom da održava kontakt s našim ljudima koji, kako se navodi i u špici emisije, „žive i rade daleko od rodnog kraja“. Emisija je bila magazinskog tipa i emitovala se svakog petka od 21 čas. Bilo je to vreme kada su naši radnici na privremenom radu u evropskim zemljama, a potom i naši iseljenici u tri Amerike i dalekoj Australiji mogli da slušaju Radio Beograd i svoje zemljake iz belog sveta.
Emisija “Večeras zaajedno” spajala je srpski narod u dijaspori sa maticom i otadžbinskim srpskim zemljama na Balkanu. Lečila je one u tuđini od nostalgije, a ove kod kuće od čežnje. Vremenom, jako uspešna i jako slušana emisija, puna emocija i iskrenosti, osim srpske dijaspore u tuđini, okrenuta je bila i Srbima u balkanskom regionu.
Poslednja emisija „Večeras zajedno“
Profile imageMoja domaćica, urednica i voditeljka Ružica Zorkić Radičević (na fotografiji desno) je razgovarala sa mnom o položaju srpskih iseljenika i gastarbajtera danas u stranim zemljama i njihovoj ulozi u razvoju otadžbine i srpskog nacionalnog idenitieta. Iskreno sam rekao da je srpsko rasejanje snažno, patriotsko i da čini to da je “ponekad iseljena Srbija uspešnija i bogatija od matice Srbije.
Urednica Ružica Zorkić Radičević me obavestila da je emisija “Večeras zajedno” posle 56 godina ugašena, a da je informisanje i dijalog sa srpskom dijasporom nastavljen:
-Život naših ljudi u rasejanju nastavićemo da pratimo u našem svakodnevnom programu. Planiramo da u novom jutarnjem programu – „Jutro je“, nekoliko puta nedeljno, prenosimo priče i događaje o kojima nam i vi g.Lopušina javljate – rekla je urednica Ružica Zorkić Radičević iz Radio Beograda
Deklarativna podrška vlasti
Istovremeno beogradski portal nekadašnjih frankfurtskih “Vesti”, jedine profesionalne novine u svetu, koja je bila posvećena Srbima u rasejanju, ukinula je objavljivanje rubrike “Dijaspora”. Novi dizajn portala “Vesti” po rubrikom “Dijaspora” sada objavljuje, ne informacije iz srpskog rasejanja, već vesti iz vodećih država sveta.
Nekadašnje frankfurtske “Vesti”, su poslednjih godina gubile tiraže u Evropi, SAD i Austrliji i ostvarile finansijski gubitak. To je, čini se bio glavni razlog što je novina prestala da se štampa u Frankfurtu, Čikagu i Sindeju i što je transformisana u portal “Vesti”, koji elektronski pokriva čitav svet.
Ovakva tranformacija dva jako ugledna medija posvećena srpskoj dijaspori, radio emisije “Večeras zajedno” i novine “Vesti” događa se danas u vreme dok zvaničnici iz vlasti nadeležni za Srbe u rasejanju pozivaju javnost i institucije na podršku medijima u dijaspori. Istovremeno ove dve beogradske redakcije gase popularnu radio emisiju „Večeras zajedno“ i stranice o dijaspori u nekada tiražnim frankfurtskim „Vestima“.
Na pitanje zašto, nije objavljeno službeno saopštenje dve redakcije. Po mom skromnom mišljenju, gašenje dva medija specijalizovana za Srbe u rasejanju, je posledica pre svega, velikih društvenih promena u svetu. Srpski radnici i iseljenici, njih 2,5 miliona žive i rade u 159 država sveta. Oni, pioniri iseljenici s početka pedesetih i gastarbajteri s apočetka šezdesetih godina prošlog veka, su postali strani devizni penzioneri. Mnogi su se vratili u svoj zavičaj – u Srbiju, Crnu Goru, BiH i Hrvatsku.
Sa odlaskom prve generacija naših radnika u inostranstvu, sa javne scene je sišla srednja klasa evropskih, američkih i australijskih Srba, onih koji su srcem i dušom bili vezani za Jugoslaviju i Srbiju. Otadžbina je njima slala umetnike i sufinansirala državne manifestacije i proslave, a oni, pioniri srpstva u tuđini, su čitali i gledali srpske medije, štedeli devize i slali iz familiji u zavičaju. Krajem osamdesetih SFRTJ je imala 23 milijarde dolara u deviznim doznakama. A danas Srbija u proseku prima 5 milijadi evra u deviznim doznakama iseljenog naroda.
Umesto radničke klase iz SFRJ i Srbije, koja je uglavnom radila po fabrikama i velikim kompanijama, u dijasporu početkom 21. veka u svet odlazi sve više srpskih stručnjaka svih profila, medicinari i elektorničari, zaposleni u uslužnim delatnostima, instruktori, trgovci, sportisti, kao i školarci, kako srednjoškolci, tako i studenti. Ove generacije ne komuniciraju sa zavičajem putem tv i novinaskih medija, već preko Interneta i mobilnih telefona.
I portal „Tamo daleko“ prepušten samo sebi
Опис фотографије није доступан.Umesto nekadašnjih novina za dijasporu, sada imamo stotinak portala i sajtova sa nazivima „Srbi u Rusiji“, „Srbi u Nemačkoj“, „Srbi u Americi“, „Srbi u Australiji“, koji su bave informisanjem srpske dijaspore o ličnim zahtevima, potrebama i problemima. Diplomatska predstavništva Srbije i Srpska pravoslavna crkva imaju svoje sajtove sa vestima iz života države i crkve.
U manjini su mediji koji se bave profesionalnim izveštavanjem o srpskoj dijaspori u svom rasejanju. Među njima su, na primer, „Štajerske novice“, portal iz Slovenije, „Naša reč“, časopis iz Rumunije, „Srpske nedeljne novine“ iz Budimpešte, „Tamo daleko“, portal iz Danske, „Rasejanjе“, portal iz Nemačke, magazin „Srpsko ogledalo“ iz SAD, časopis „Koreni“ iz Skandinavije, list „Srpski glas“ iz Australije, srpski portal iz Kanade.
Kod kuće tv kanal „Duga“ i posebno RTS, Drugi Program, koji ima redakciju „Srbija na vezi“, jedini na profesionalni način kao televizija sveobuhvatno prate srpsku dijasporu i njene velikane kulture, umetnost i srpstva sa svih meridijana.
