Ogromno interesovanje lokalne javnosti izazvao je prošlonedeljni članak koji se ticao trovanja radnika u Cooper standardu. Prema očekivanju, bez obzira na zainteresovanost građana, samih radnika, kao i njihovih porodica, u najvećem delu mitrovačkih medija vladao je potpuni muk, kao da se ništa nije dogodilo.
Isti su i dalje izveštavali o rasporedu čipovanja pasa i dužini čekanja vozila na graničnom prelazu Batrovci.
S druge strane, da se stvari ipak pomeraju s mesta svedoči i činjenica da su nadležne inspekcijske službe posetile ovu fabriku, a rezultati ove posete se tek očekuju.
Ono što je nas zainteresovalo je ketering agencija koja se smatra odgovornom za ova dešavanja. Nezvanično smo saznali da je reč o agenciji pod nazivom Naša priča. Na pokušaj da dobijemo tačnu informaciju o ovoj činjenici, pozvali smo menadžera fabrike Aleksandru Jakšić, no ona je odbila da razgovara s nama prekinuvši, bez reči, vezu.
Po onome što smo videli na sajtu Agencije za privredne registre, tamo stoji da je preduzeće pod tim imenom za delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata registrovano 25. septembra 2013. godine, otprilike u isto vreme kada je i Cooper standard počeo sa radom. Sedište je, po istom izvoru, na Novom Beogradu, a kao zakonski zastupnik vodi se izvesni Dejan Ivanović.
I to je, manje-više – sve!
Naravno, osim nezvaničnih priča da iza osnivanja ove firme ustvari stoje neki ljudi iz samog (mitrovačkog) rukovodstva Cooper-a, kako bi, pored svojih, već mnogostruko većih zarada u odnosu na radničke, ove šišali i na polju prehrane.
Saznajemo i da se svim zaposlenima odbija od zarade 6.000 dinara i to pod stavkom „obustava za topli obrok“.
Šta kaže Zakon?
Kako su nam sugerisali u sindikatu, zaštita zarade regulisana je članom 123 Zakona o radu. Obustava zarade može da se vrši samo uz pisanu saglasnost ili po izvršenju sudske presude. Ako saglasnost ne postoji, svaki zaposleni može da od poslodavca traži povraćaj novca. Ako postoji, svako može pisanim putem da u bilo koje doba povuče saglasnost, čak i bez ikakvog obrazloženja.
S druge strane, na tvrdnju kako „i da se ne odbija za obrok radnici taj novac ne bi videli na svom računu“, u sindikatu kažu da je potpuno netačna. Svako ko pročita članove 33, 105, 171, i 123 Zakona o radu i pogleda obračun zarade, može i sam da se uveri u to.
Pored svega, u Gradskoj kući navode da je Cooper standard u privatnom vlasništvu, te da lokalna samouprava nema nikakve mogućnosti da interveniše.
E sad, na samim radnicima ostaje da odluče hoće li i dalje ćutati i davati novac za topli obrok ujedno i stavljati sebe u situaciju da se ponovo otruju, ili će se izboriti za svoja prava.
Očekivati da to učini neko drugi za njih – nisu realna.
M. Milivojević
mitrovica.info
