Malo je dana i mjeseci kada ne svjedočimo napadima na srpski identitet. Ti napadi dolaze sa različitih strana. Iz Sarajeva recimo, najčešće slušamo pridike o tome koja bi nam trebala biti matična država. Smeta im kada se približavamo Beogradu, iako iz toga istoga Sarajeva na naš narod dolaze samo optužbe i pogrde. U Crnoj Gori već uveliko daje plodove montenegrinski istorijski revizionizam pomognut policijskim pendrecima i montiranim procesima. Međutim, ova najnovija identitetska diverzija dolazi sa sjevera naše Srbije, iz Vojvodine. Radi se, kao što pretpostavljate, o najnovijoj inicijativi LSV-a, i Vojvođanske partije o tome da se Vojvođanin ne piše kao regionalna pripadnost nego na suštinu svedeno, kao nacionalna. Pa se s pravom danas pitamo ko nam podmeće vojvođansku naciju.
Da takve inicijative dolaze iz krugova bliskih Nenadu Čanku, to zaista nije ni novo ni čudno. Međutim, čudno je da one naiđu na razumijevanje Vlade Srbije i nadležnog ministarstva. Nekim slučajem, po ovome pitanju je nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog (divan resor zaista), čiji je opet čelnik Gordana Čomić.
Ministarka Čomić prihvata vojvođansku naciju
Ona je u nedavnom gostovanju na Prvoj, u jednoj žustroj raspravi sa voditeljkom, govorila o tome kako o tim pitanjima treba povesti društveni dijalog i razgovarati sa inicijatorima. Iako je pokušala da sačuva za sebe svoj stav, par puta joj se omaklo da kaže ponešto afirmativno o samom prijedlogu. Otprilike je to pravdala identitetom koji je tobože izgrađen u mješovitim brakovima i koji se ne može usko vezati za postojeće čisto nacionalne kulture.
Sličan razlog pominje i ispred LSV-a, Aleksandar Marton. On kaže kako je „Vojvodina već 170 godina istorijski, kulturno i civilizacijski zaokružen prostor, već više od osam decenija je autonomni entitet u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Potpuno je normalno da na takvom prostoru, gde imamo petinu mešovitih brakova, ljudi se poistovećuju sa tim prostorom, Vojvodinom, i da su stvorili jedan svoj autentičan, vojvođanski identitet.“
Da li ova inicijativa za vojvođansku naciju ima istorijsko opravdanje?
Ako se uzme u razmatranje taj argument prvo se mora reći kako Vojvodina ne postoji 170 godina kao istorijski zaokružen prostor. Ova današnja Vojvodina nema istorijski kontinuitet sa Vojvodinom iz 19. vijeka. Ni na semantičkom nivou se ne radi o kontinuitetu. Naime, nakon revolucije iz 1848, formirano je Srpsko Vojvodstvo, koje je kratko trajalo, jer je nakon sloma Ugarske formirana autonomna oblast „Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat“.
Dakle, odmah upadaju u oči riječi Srbija i srpsko. One nedvosmisleno pokazuju koji je narod konstitutivan u tome Vojvodstvu i radi koga ono postoji. Jer, zdravom logikom se vodeći, da se pitalo Mađara, ono bi se utopilo u Ugarsku, s druge strane, da se pitalo Nijemaca nekako bi željeli čvrstu upravu Beča.
Ovako pošto se moralo izaći u susret srpskome narodu dobili su svoju autonomiju u vidu Vojvodine i ona po njima i nosi ime. Pa tako i prvi njen vođa Stevan Šupljikac dobija čin vojvode. Već tada su jake veze sa maticom Srbijom i u toku samih borbi 1848. godine stižu pomoćni odredi Stevana Knićanina. Knićanina, što nije loše pomenuti, u svojim pismima i sam Njegoš pominje i dodjeljuje mu prestižnu Obilića medalju.
No, da ne odemo daleko treba još pomenuti da, naravno ima perioda kada Vojvodina nije imala svoju autonomiju. Takav je i period kraljevine Jugoslavije, kada je njena autonomija potpuno izgubila smisao, priključujući se matici Srbiji. Jer suludo bi bilo tražiti sam od sebe autonomnost. Doduše, bilo je nekih petokolonaša koji su u onome dobu „punktacija“ s početka 30-ih godina tražili autonomiju ali su ti zahtjevi bili marginalni.
Dakle, istorijska Vojvodina gubi smisao kada je u istoj državi sa ostatkom Srbije. Ono što je današnja Vojvodina, to predstavlja jedan amanet Brozovog režima koji je na liniji osude tzv. „velikosrpske hegemonije“, na svaki način pokušao da dokine Srbiju i srpski narod. Tako da Vojvodina nije nikakvo pozitivno naslijeđe multikulturalizma, nego je akt jedne totalitarne politike koja se na brutalne načine obračunavala sa našom nacionalnom idejom. Baštinici te ideologije danas nama nameću vojvođansku naciju.
Kako će se izjasniti oni iz mješovitih brakova?
Druga stvar, ako se već određeni broj ljudi ne može opredijeliti nacionalno jer dolazi iz mješovitih brakova i slično, neka se izjasne kao Srbi. Jer njihova država je Srbija i ako se identifikuju sa njom onda neka se izjasne da su pripadnici konstitutivne srpske nacije. Njihovo katoličanstvo nije prepreka za to, Srbi imaju i svoju katoličku tradiciju. I oni Srbi i ostali Južni Sloveni koji su ostali u Mađarskoj su u velikom broju prihvatili pripadništvo mađarskoj naciji. S toga ih danas nema ukupno preko 1 procenat. Pa ako se vode tom logikom, neka se izjasne kao Srbi.
Vodeći se tim istorijskim činjenicama istinski srpski patriota će s pravom izraziti zabrinutost povodom ovih i sličnih inicijativa. Jer kada se sve namjere ogole čini se da ovakvi prijedlozi imaju jedini cilj da dalje dokinu srpski nacionalni korpus i naprave nekakvu osnovu za dalji vojvođanski separatizam.
Kako na vojvođansku naciju gledaju SNS i predsjednik države?
Pa se, pored toga, javlja pitanje zašto naša Vlada ove prijedloge ozbiljno uzima u razmatranje. Zašto ih resorna ministarka podržava? Da bi situacija bila dovedena do još većeg apsurda, onaj koji je dotičnu ministarku postavio je protiv ovoga prijedloga. Nije to samo njegov stav nego i stav nekih ministara i velike većine danas u Srbiji najveće partije, SNS-a.
Pošto stvari očigledno stoje tako, pitamo se, sasvim opravdano, zašto je pomenuta Gordana Čomić uopšte postavljena na mjesto ministra. Ko to kadrira u srpskoj Vladi? Čini mi se da su tu upetljane iste ruke koje su nam birale i premijerku.
Neko se pokušava igrati sa našim patriotskim osjećanjem
Kako to da ista Vlada uvodi u škole intoniranje himne, a njen mnistar na mala vrata pravi novu naciju? U kakvom to imaginarijumu mi živimo? S jedne strane se Srbija zbližava sa Republikom Srpskom, s druge nam određeni izgleda duboki centri moći podrivaju tlo pod nogama kroz slične inicijative. Ko dopušta da te strukture utiču na zvaničnu politiku naše države? Čini mi se da je odgovornost ovaj put jasna i da je treba jasno personalizovati u liku predsjednika države. On je taj koji je birao Vladu, on snosi potpunu odgovornost za ono što Vlada i njeni ministri pojedinačno rade.
Zaista ovo medijsko-političko poigravanje sa narodom postaje sve apsurdnije. Svakodnevno nam se servira i to baš iz krugova bliskih Vladi Srbije, jeftini patriotizam. Prije par dana na Kočićevom zboru, se drže vatreni govori pa se onda pjeva Goci bend pod šatorom (silno bi se Kočić obradovao). Prodaje nam se patriotska magla od najopskurnijih likova koje je ovo nesrećno društvo moglo iznjedriti. Pa u sred toga nas kao grom iz vedra neba pogode LGBT zakoni, vojvođanske nacije i slične nepogode. Neko se odlučio ozbiljno zaigrati sa ovim narodom, i to mora što prije prestati. Srpsku nacionalnu ideju treba postaviti na temelje iskrene, pravedne i kulturne, a ne na ovu kakofoniju senzacionalističkog primitivizma.
piše: Mihailo Bratić
To sa tim predlogom uvođenja pojma vojvođanin i vojvođanskog jezika je maslo srpskih vekovnih neprijatelja i petokolonaša. Glasnogovrnici toga su jasno prepoznati u liku Nenada Čanka i Čomićke, ali znaju se i drugi provokatori. Veoma glup razlog, kao izgovor za to su mešoviti brakovi. Njih je malo i pa šta što su mešoviti. Deca se izjašnjavaju po nacionalnoj pripadnosti po pravilu po ocu ili dosta ređe po majci i to nikome do sada nije smetalo i funkcionisalo je odlično. Prodane srpske duše u Vojvodini, poput poslednjeg crnogorskog grofa Drakule – Mila Đikanovića i njegove horde plaćenika, pokušavaju još jedan udar na srpski nacionalni identitet. Nenada Čanka treba pod hitno uhapsiti i procesuirati za krivično delo Izazivanje i raspaljivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Čomićku pod hitno razrešiti sa dužnosti ministarke
Sasvim je jasno da sve krivice pripadaju onome ,koji “čuni se“, sam o svemu odlučuje. Ipak se radi o prividu, “ čini se“, jer nije tako! Aleksandar Vučić je ucjenjen i ucviljen,jadan i čemeran. On se zestoko bori da ostane prvi, najveći i najvazniji ili će završiti u zatvoru. Spasiti Srbiju za njega znači uništiti sebe samoga. Pitanje je zivots ili smrti i on se dobro sjeća sudbine nedovoljmo kooperativnog Djindjića. “ Zapadni prijatelji” su već pripremili cijelu ergelu “veleizdsjničkih konjina “da zamjene Vučka, isto kao što su zamjenili Tadića ( koji je svakakve gradisti učinio ali ipak nije priznao fantom Drzavu ) i mnogo je bolje prošao od Djindjića.NAROD je i dalje nemoćan . Oni koji su nas bombardovali, upravljaju nama pomoću veleizdajnika, koje su postavili poslije petooktobarskog puča I najveći dio opozicije je pod njihovom kontrolom.
i rasporedjeni su tako da je veoma teško prepoznati “ one prave “ , a ti pravi nemaju gotovo nikakav medijski prostor, što znači da izbori ne mogu donijeti nikakve promjene osim “ Kurte i Murte “!
Тачно тако. Ваш коментар је на мјесту и потпуно се слажем са оним што сте написали. Послиј агресије се није завршио прави рат, већ је тек почео.Оно што нијесу срушиле бомбе и ракете сада руше ови које су нам поставили ти исти који су по нама просули радиоктивне и хемијске отрове.Све је одвратно љигаво.Умјесто да ова Чамићка чами у затвору она је јача од пресједника државе.Да не говоримо о Чанку и угљанину и да их све не набрајам јер би требали дани а не минуте и сати.Пресједник очито несмије употребити ни судство ни поллицију а вјероватно ни војску.Чанак се шеће около по свим новинским агенцијама и јавно прича и дјелује против народа и државе.Угљанин такође.Химну одбијају да слушају и још јавно кажу да то неће више радити а живе у Србији и имају Српски пасош. А пресједник, као да није ништа било. Опозиција је тотално против народна и против државна.Љигава маса зар не.Куд гог да се окренете клизаво и несигурно.То младим људима даје за пуно право да бјеже куд који мили моји по свијету главом без обзира.И то се ите како догађа.Свако онај овдје који даје прави коментар и који на тај начин помаже да наш ојађени и окупирани народ помогне да види стање у коме се налази је вриједан поштовања.