Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nijedna pošiljka mina srpske proizvodnje nije otišla u Ukrajinu. Na konferenciji za novinare posle poslednje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Vučić je odgovorio na navode iz teksta bugarskog portala “Arms voč”, u kojem se tvrdi da ukrajinska vojska u ratu u Donbasu ubija ruske vojnike krijumčarenim oružjem proizvedenim u Srbiji.
Tekst je, podsetimo, ilustrovan brojnim fotografijama koje je objavilo Ministarstvo odbrane Donbasa 9. novembra. Na jednoj od njih, kako se navodi, prikazana je srpska minobacačka mina M73 HE KV, kalibra 60 milimetara, koju su pronašli vojici DNR u Donbasu a koju je, kako se dodaje, ispalila ukrajinska vojska, ali nije eksplodirala. U medijima se navodilo da su Krušikove minobacačke mine u Ukrajinu stigle iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde je, prema tvrdnji Arms voča, izvezla firma GIM, koju je i u tom poslu sa valjevskom fabrikom zastupao otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića – Branko (Stefanović).
- Da vidite kako se sudbina poigra kada lažete… Taj lot mina sa fotografija bugarskog portala deo je serije od 15.000 mina, a prodate su preduzeću “Tehnoremont” u vlasništu Petra Crnogorca, inače vlasnika firme “CPR Impeks” u kojoj je, do juče, radila mama ovog Obradovića iz Valjeva (uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića – prim, Z.R.), rekao je Vučić koji je, bezrazložnim pominjanjem “ovog Obradovića iz Valjeva” i njegove majke, ponovo, bez ikakve dileme, preuzeo ulogu advokata Nebojše Stefanovića i oca mu Branka, koga mediji i javnost, na osnovu dokumentacije iz Krušika, dovode u vezu sa koruptivnim poslovima u trgovini oružjem.
Crnogorčeva firma je, prema Vučićevim rečima, kupila i prodala (mine) kompaniji “Natan”, poljskoj, ne ukrajinskoj, i to preko Kipra. Predsednik Srbije je pritom istakao da je bilo interesantno da za posao nije dobijena podrška poljskih državnih organa, što je obaveza.
- Nigde ni Ukrajina, niti bilo ko, nije pomenut. Srbija, inače, kao krajnji korisnik ne bi to dozvolila zbog naših dobrih odosa i sa Rusijom, ali i sa Ukrajinom – kazao je Vučić. Krajnji korisnik u ovom poslovnom aranžmanu bili su Ujedinjeni Arapski Emirati, odakle su sporne mine stigle u Ukrajinu.
List Danas i Glas Šumadije hteli su danas da čuju šta o Vučićevoj izjavi ima da kaže prozvani vlasnik kompanije CPR Impeks Petar Crnogorac, ali nam je on, sudeći po broju telefona sa kog se javio, negde iz inostranstva samo kratko poručio da ga “pozovemo sledeće nedelje”, što ćemo, svakako i da učinimo.
Ko je Petar Crnogorac? Petar je sin dugogodišnjeg direktora u Zastavi oružju Svetozara Crnogorca, koji je bio zadužen za prodaju Zastavinog oružja, a sedište mu je bilo u Zastavi impex, naspram Skadarlije, u Beogradu. Svetozar Crnogorac je tokom dugogogodišnjeg direktorovanja u sektoru prodaje Zastavinog oružja stekao, kako tvrde njegove nekadašnje kolege, značajne i uticajne kontakte u svetskom oružarskom biznisu.
Kakve i kolike, najbolje se videlo u januaru 2006., kad je, sasvim izvesno, uz njegovu podršku, glasoviti američki Remington, njegovog mladjanog sina Petra, koji je tada imao nekih 20 i kusur godina, postavio za kontrolora isporuka Zastavinog lovačkog oružja za tržište SAD. Zastava i Remington su, inače, naredne 2007. potpisali sporazum o strateškom partnerstvu, američka kompanija je nešto docnije htela da preuzme kragujevačku fabriku, ali se tome usprotivio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, poručivši da srpska vojna industrija nikada neće da bude privatizovana…
Elem, Zastava je Remingtonu 2006. isporučila osam lotova sa ukupno 24.000 lovačkih karabina, koje je u kragujevačkoj fabrici, u ime Amerikanaca, primio Petar Crnogorac. Sledeće godine isporučen je nešto manji kontingent, da bi 2008., usled finansijske krize i recesije koja je te godine najpre zahvatila SAD, poslovni aranžman Zastave i Remongtona bio obustavljen. Dotadašnji Remingtonov čovek za Zastavine isporuke Petar Crnogorac nije ostao bez posla u biznisu sa oružjem.
Naprotiv, vrlo brzo je počeo da trguje i naoružanjem i vojnom opremom, zbog čega je pre šest godina bio dopao i istražnog zatvora, u kojem je, zbog navodnih malverzacija sa oružjem sa vojnih stokova, proveo oko mesec dana. Koliko je javnosti poznato, taj postupak docnije nije nastavljen, ali je Crnogorac junior nastavio ne samo da se bavi, nego i da razvija oružarski i druge biznise, i to, ako je suditi prema “imovinskoj karti”, vrlo uspešno.
Petar Crnogorac je najpre osnovao već rečenu kompaniju CPR Impeks, čija je pretežna delatnost “nespecijalizovana trgovina na veliko”, odnosno trgovina naoružanjem i vojnom opremom. Potom je, u Vojvodini, kupio Tehnoremont koji je preksinoć pomenuo Vučić, a reč je o nekadašnjem zavodu za remontovanje borbenih vozila. Posle toga, u Crnoj Gori je kupio kompaniju Montenegro Difens Industri (MDI), koja je crnogorski pandan srpskom državnom izvozniku naoružanja i vojne opreme – Jugoimportu SDPR.
Šireći delatnost, Crnogorčeva firma CPR Impks 2015. preuzela je Srpsku fabriku stakla u Paraćinu koja je, do tada, bila u vlasništvu konzorcijuma koji su činili Korporativna trgovinska banka iz Sofije, kao garant, te bugarske kompanije Glass Industri i Rubin iz Plevena. Konzorcijum je u Srbiji predstavljao kontroverzni bugarski biznismen Cvetan Vasilev, protiv koga se u Bugarskoj vodi krivični postupak zbog sumnje da je proneverio 100 miliona evra.
Rešenjem Višeg privrednog suda u Kragujevcu, u Srpskoj fabrici stakla, u septembru 2017., pokrenut je stečajni postupak, a blizu 250 radnika te fabrike otpušteno je s posla. Apelacioni privredni sud u Beogradu poništio je rešenje o stečaju, ali su otpušteni radnici i dalje bez posla, uprkos činjenici da su pravo na rad pokušavali da ostvare u sudskom postupku koji su izgubili, te su umesto prava na rad, dobili obavezu da plate sudske troškove od po 52.500, ukupno nešto više od 10,5 miliona dinara. Staklara, čiji je većinski vlasnik firma Petra Crnogorca, nastavila je sa radom.
Saradnja GIM-a i Tehnoremonta
Kompanija GIM,koju u poslovima sa domaćim vojnim fabrikama neretko zastupa Branko Stefanović, i firma Petra Crnogorca – Tehnoremont, iz Temerina, imale su i zajedničke poslovne poduhvate.Prema dostupnim informacijama, naime, GIM i Tehnoremnot su 2017. Ministarstvu odbrane SaudijskeArabije isporučile 800 mitraljeza M 84, 50 višecevnih bacača raketa (VB R) i 27.500 projektila za te lansere, zatim 10.000 raketa za VBR BM21, kao i 15 protiavionskih topova i 60 minobacača.
