Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nekoliko navrata izjavio je „da je prisluškivan u poslednjih godinu i po dana i da za to ima dokaze“. U srpskoj javnosti već je kreirana slika da se radi o „državnom udaru“. Tako je izbor potencijalnih „zaverenika“ sveden na tri domaće službe koje imaju tehničke mogućnosti da tako nešto zaista i učine.
Ko sme da prisluškuje u Srbiji
Državnim organima je za mere prisluškivanja i praćenja potreban nalog suda i u ovoj oblasti zakoni su prilično jasni.
-Zakonikom o krivičnom postupku propisana je mogućnost suda da na predlog javnog tužioca odredi nadzor i snimanje telefonske komunikacije ili drugih tehničkih sredstava, nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog i zaplenu pisama i drugih pošiljki. Sve navedeno može se sprovoditi u slučaju da postoje osnovi sumnje da je lice učinilo krivično delo, a na drugi način se ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi to prikupljanje bilo znatno otežano- kaže u svom jednom tekstu Damjan Mileusnić istraživač u Partnerima za demokratske promene Srbije. On naglašava da je „takođe, nadzor uz odluku suda dopušten ukoliko postoje osnovi sumnje da lice priprema krivično delo, a okolnosti ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost“.
MUP, BIA ili VBA?
Dakle, prisluškivanje, bar po zakonu, u državi Srbiji mogu da sprovedu u delo Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativna agencija i Vojno- bezbednosna agencija.
Ujedno ove tri službe imaju i tehničkih kapaciteta da slušaju razgovore i samog predsednika Republike.
Samo prisluškivanje – je de fakto učinjeno nezakonito jer nije bilo naloga Suda.
Ako bi se kroz šture i etiketirajuće informacije o potencijalno najvećoj aferi iz sfere bezbednosti u Srbiji poslednjih decenija kroz smene i čistku određenih kadrova analiziralo ko se usudio da prisluškuje Aleksandra Vučića- neminovno sumnja pada na Ministarstvo unutrašnjih poslova i Upravu kriminalističke policije. UKP ujedno ima najsofisticiraniji sistem i opremu za prisluškivanje od svih ostalih službi- uz ogradu da je najtajniji rad i nabavka opreme u VBA.
Sve je počelo smenom Dijane Hrkalović
Kada je 2019.godine preko noći smenjena svemoćna sekretarka u UKP MUP Dijana Hrkalović tu i tamo pominjao se i rad Sektora za praćenje i dokumentaciju Kriminalističke policije. Već tada se šuškalo „da tu ima svega i svačega“…
Ispod žita, još ranije, trajao je pravi rat na relaciji Aleksandar Đorđević, tadašnji šef BIA i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Sa popularnog „Brda“ Vučiću su stizale informacije o mogućem prisluškivanju, ali i da se sve odvija pod patronatom jedne strane službe. Ta služba operativno je svoje agente „podvukla“ kao odeljenje jedne velike državne kompanije.
Aktuelizacija pitanja „prisluškivanja“ par godina kasnije očigledno je nije slučajna i teško da bi predsednik Republike sebi dozvolio da posle javnih optužbi stvar ostane nedorečena.
Nama, dakle ostaje da vidimo RASPLET i čujemo odgovor na pitanje „ko je prisluškivao Aleksandra Vučića“…
Izvor: UCENTAR
Cinjenica jeste da uvek kada on „mulja nesto ispod zita“ fabrikuje neku aferu. Bilo je trovanja, atentata pa sto ne bi sada i prisluskivanja. Nista ja tom coveku neverujem.
sa kim se Vučić gadno zakačio u vrhu ovih službi – tu je ključ rešenja problema; dakle jaka motivacija i percipirana šansa stranih obaveštajnih službi da nešto više saznaju o našem predsedniku
Ovde je svima valjda jasno da je citava afera usmerena na ministra Stevanovica koji predstavlja unutarpartijski problem Aleksandru Vucicu.