Dakle, nedvosmisleno je utvrđeno da doktorat Nebojše Stefanovića nije plagijat!
Možda podseća na neke, donekle je kopija, tu i tamo je prepisano po sto- dvesta pasusa, ali plagijat definitivno nije, jer na koricama jasno piše: Nebojša Stefanović, što je nezavisnoj komisiji bilo sasvim dovoljno da potvrdi verodostojnost rada, s obzirom da je reč o izuzetno retkom imenu i prezimenu u nas!
Preme rečima jednog od članova pomenute komisije, proces provere doktorata podrazumevao je korišćenje najsavremenijih metoda, od upoređivanje otisaka prstiju ministra policije i onih nađenih na koricama, odnosno, stranicama doktorske disertacije, do potapanja rada u kacu sa tek stavljenim kupusom za kiseljenje.
– Da, reč je o jednoj od najsavremenijih metoda koja apsolutno potvrđuje autentičnost naučnog rada, koji bi se u suprotnom raspao pod uticajem soli i svežih glavica kupusa, koje reaguju u dodiru sa plagijatom svake vrste, ali rad Nebojše Stefanovića izdržao je probu i isplivao na površinu, mada kupus više nije za upotrebu, pa ćemo kiseliti novu turu čim upotpunimo izveštaj- uputio je član komisije u male tajne velikih razotkrivanja plagijata, objasnivši kako je dalje tekao proces ispitivanja.
– Telefonskim anketiranjem komšija utvrdili smo da je Nebojša Stefanović viđen, u više navrata, kako odlazi do knjižare i kupuje tabake papira A- četiri, što je, jelte, jasan pokazatelj da mu je za nešto trebao, a za šta bi ako ne za pisanje doktorata?! Predstavljajući se kao deda učenika trećeg razreda raspitivao sam se i lično po knjižarama, gde sam se i jasno uverio da je gospodin ministar kupio značajne količine olovaka, rezača, gumica za brisanje i tuce uvijača za velike sveske sa likom Sunđer Boba, u kakvom je doktorski rad i bio prvobitno uvijen, dok neki dušmani nisu pokrenuli čitavu priču oko navodnog plagijata- dakle, pema tvrdji ovog eminentnog stručnjaka dve od četiri nesporne metode utvrdile su ono što se otprilike i znalo- kakav, bre, crni plagijat?!
Naravno, na tome se nije stalo što se ispitivanja tiče!
Treći metod koji je, saznajemo, korišćen jeste takozvano utvđivanje starosti doktorata metodom spaljivanja sličnih, što je dovelo do zapanjujućeg otkrića: ne da je doktorat Nebojše Stefanovića autentičan, već je sasvim verovatno jedan od najstarijih na svetu, a bez ikakve sumnje- najgenijalniji ikada napisan, pa je odlučeno da se ubuduće prema njegovom radu odlučuje da li je neki drugi plagijat ili ne?!
Četvrta i možda najradikalnija metoda, koja je definitivno stavila tačku na nedoumicu jeste zavrtanje ruke Nebojši Stefanoviću, koje je učinjeno komisijski i u prisustvu dvojice svedoka, koji su potvrdili da ni tada, kao ni dok su mu lupali čvrge ministar nije popustio, već je samouvereno tvrdio: „Rad je moj, rad je moj…“!
– Što je bilo do nas i nauke- urađeno je! Zaista ne postoje nikakve indicije o plagijatu! Pa, ko ne bi popustio kad mu zavnete ruku, ili naterate da se zakune u predsednika stranke?! Otišli smo i korak dalje kombinujući i eksperimentalnu metodu: puštanje kompilacije hitova Cece, Seke i Jeke, ali ništa! Čovek je izdržao i tu muku tiho mantrajući: „Ja sam doktor, a Velja je samo magistar; ja sam doktor, a Velja je samo magistar, ja sam…“- i kako posle svega ne reći odlučno, jednoglasno i nedvosmisleno: Srbija je bogatija za još jednog doktora! Mislimo na doktora nauka, iako su neki već preneli zdravstvene kartone u SNS, želeći da im Nebojšica bude izabrani lekar, ali ipak nije reč o takvoj vrsti doktora, mada, ako pokaže interesovanje?..
Sve u svemu, zaista nazdravlje Srbiji još jedan učenjak ovakvog kova! Ostaje još doktorat Aleksandra Šapića, pa da i definitvo proglasimo „odliv mozgova“ zaustavljenim!
Ovi koji su otišli nek se ne vraćaju iz tih Amerika i Kanada, ne trebaju nam, sad fabrikujemo i bolje i lepše i pametnije!
Ne samo što je svaka druga taraba u Srbiji starija od pola sveta, već je i svaki treći doktorat autentičniji od piramida, a bogme i veća enigma!
Turistički potencijal, maltene…
Mihailo Medenica
