Ko je u Srbiji lud a ko zbunjen

5
746

Da li je luda vlada -ili je  narod i  lud i zbunjen?

U Srbiji veoma dugo  postoji, za neke prostačka -a za neke prava narodna  izreka  koja opisuje ljudske nedoumice. Ona glasi, naravno u uličnom žargonu,   lud  j..e  zbunjenog!  Pri tome   „tvorci“ ove  narodne izreke u neko daleko vreme, pa ni jezikoslovci, sociolozi, psiholozi i druge korifeje do  danas,  nisu ni pokušali da  daju  odgovor na  pitanje    ko je lud ili  ko je  i zašto je zbunjen!

Posmatrajući  delovanje srpske vlade, posebno na ekonomskom polju,  prisetili smo se pomenute  tvrdnje.  Ipak,  u  poslednjih osam do  deset godina  nismo nigde  u medijima našli podatak  da je neko bar pokušao  da pojasni   da li je vlada luda a narod zbunjen ili je narod lud  a vlada nam je zbunjena! „Primena“  izreke, ovakva kakva je,   univerzalno je  moguća  i odnosi se  na sve sfere  života,  Svako od nas može, već po „dnevnoj potrebi,“  da bude i lud, drugi put i zbunjen ili, istovremeno i lud i zbunjuen! Sve to, naravno, može da važi za sve nas ali uz obaveznu poruku da vlada najzad prestane da svakodnevno  zejeb..a narod!

Ako na ulici  u nekom  od srpskih gradova upitate ljude  da li izreka lud  j.be  zbunjenog važi i za srpsku vladu, posebno za  ni Ustavom ni zakonima dozvoljeno   delovanje  totalnog gospodara i neuknjiženog samozvanog vlasnika cele Srbije,  Aleksandra Vučića,   o njegovom odnosu prema većini srpskog  naroda,  dobićete   kao „iz topa“ odgovor koji tangira oba obeležja – i  ludog i zbunjenog!

Gledajući na   događanja na ekonomskom polju, primećuje se i više nego OBIČNA  LUDOST  srpske vlade! Po evropskim parametrima, nijedna vlada EU ne bi činila ono što čini ova,   srpskom   narodu od ko zna koga nametnuta  vlada,  -sa očiglednm naredbom  da  što pre  uništi   Srbiju.

Skoro svi srpski resursi  se rasprodaju za bagatelu strancima,  sve novija i novija  zaduživanja  prelaze svaku razumnu meru, a od  pozajmljenih para  koje će  svetskim lihvarima morati  da vraćaju naši praunuci, prave se svakakve budalaštine.  Od  fontana,   jarbola sa ogromnim zastavama, nepotrebne uspinjače u BG,  preko ne samo „prazničnim“ rasvetama ulica, mostova i zgrada, pa do   preskupih spomenika svima i svakome, čak i onima koja je srpska istorija skoro zaboravila -ili onima koji već imaju dovoljno spomenika po Srbiji.

U Beogradu će se.pod hitno, pišu režimske novine,  graditi Metro čija trasa od nigde  vodi nikuda, rade se trgovi gde ih nikada nije bilo, proširenje BG na vodi se već planira u pravcu Beogradskog sajma koji bi se možda selio u Surčin itd. Baciće se novac na  novi stadion u iznosu od oko  200 miliona evra po izričitoj  želji „vožda“jer novi stadion samo njemu treba – i pored dva postojeća velika stadiona (Stadion „Rajko Mitić“ Crvene zvezde i Stadion „Partizan“, u poslednje vreme poznatiji kao „Stadion Velje Nevolje“). Novac će ići i susednim državama.

Za gradnju  aerodroma Trebinje koji u najboljem slučaju može da ima 2 do 3 leta dnevno spiskaće se 100 miliona evra. Ako Srbi iz Trebinja i okoline žele da pobegnu u svet od Dodikove Republike Srpske  mogu da koriste samo 28 km udaljeni Dubrovački aerodrom. Vučić hoće po svaku cenu da Šiptarima od Niša do Šiptarije, možda do Prištine ili čak i do Drača, napravi autoput koji će  koštati milijardu i više stotina miliona evra  itd. itd.

Da Vas podsetimo:  Vakcinišu i zatvaraju: Hoće da rade samo prodavnice, apoteke i pumpe!?

Valjda,  kao večiti spomen vladavini Aleksandra Vučića Srbijom, ostaće na Arapima poklonjenom najskupljem zemljištu u Srbiji, na desnoj obali Save, ružna kopija arapske skalamerije zvane  Dubaji –bez da se zna čije će sve to biti! Arapsko,  bratija Vučić, Brnabić, Mali ili i nekih  drugih-  koji sve to preskupo zidaju  od naroda opljačkanim parama?

Osim toga, naša luda ili (pitam se čime?) zbunjena vlada –nazovite to kako vam je drago, je očigledno  planski postavljala nesposobne  rukovodioce   na mesta v.d. direktora sa neograničenim ovlašćenjima,  da bi uništila i ovo još malo preostalih društvenih ili državnih firmi. Kako  bi one posle  izbacivanja radnika na ulice,  bile ustupljene  strancima za malo ili često nimalo novca.

Uz  taj skoro besplatni ustupak strancima postojećih pogona, ili izgradnjom novih  na poklonjenom zemljištu, ova, kako mnogi ekonomski stručnjaci u EU smatraju „prolupala“ ili već luda vlada, kojom mimo svih ustavnih ovlašćenja gospodari Aleksandar Vučić, omogućiće  stranim eksploatatorima da po svakom ranije uništenom a sada od njih  otvorenom  novom radnom mestu, dobiju  basnoslovne sume kao dotacije države Srbije!

Tačnije- stranci  dobijaju  uz gotovinske premije, i  dosta drugih povlastica  koja će plaćati srpski narod. Zašto? Valjda  da bi stranci postali još bogatiji, izrabljujući najjeftiniju radnu snagu u Evropi i šire!  Sve te subvencije se plaćaju po tajnim ugovorima, dobro skrivenim od naroda i od nezavisnih stručnjaka.

Poznato je da postoji gomila  najtajnijih  ugovora u istoriji Srbije. Pomenimo samo neke čije sadržine narod ne zna: Ugovor o predaji Železare Smederevo i  Borskog basena i topionica bakra i zlata Kinezima, o predaji  aerodroma Nikola Tesla u Beogradu Francuzima,  zemljišta za „Beograd na vodi“ Arapima, ugovor o već skoro utrostručenoj ceni za izgradnju Metroa u BG ko zna kome, zatim ugovore za gradnju autoputeva, mostova idr. po „astronomskim cenama“ po kilometru ili po objektu skoro isključivo stranim firmama.Te firme veoma lako  izvlače kapital iz Srbije zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi. Pomenimo i  ugovor o gotovo  poklanjanju  17.000 hektara najplodnije srpske zemlje koja je bila u vlasništvu Poljoprivrednog kombinata Beograd. Svrećni izrabljivači su  nova Vučićeva  „Arapska braća“  itd. itd. Lista tajnih ugovora o štetočinskom  rasturanju srpske imovine  je beskrajna!

Svima koji u Srbiji žele da otvaranjem radnih mesta, od Nemaca, preko Turaka, Azajrbedžanaca, Kineza, Italijana, Francuza, Amerikanaca, Mađara, Japanaca  i do ko zna još koga, počnu da  izrabljuju mizerno plaćenu radnu snagu, prema izjavama  Zorana Drakulića, Vučić –jer kako ono beše „država to je ON“ –daje  po  novootvorenom radnom mestu i po 84.000 evra!   Drakulić je vlasnik firme „Point  grupa“,  ujedno  je  i predsednika Kluba privrednika. To znači da je Drakulić dobro informisan o činjenicama koje javno pominje.  On se i sam obogatio „lovom  u mutnom“ spočetka tranzicije, još u vreme Slobodana Milošveića.

Da Vas podsetimo:  Strane investicije i domaći zakoni – slučaj kompanija iz Kine

Srpske firme  za otvaranja novih radnih mesta od države ne dobijaju skoro ništa! Drakulić navodi da je neka firma Beri Kalebo dobila 120.000 € po novom radnom mestu, nemački Henkel čak 144.000 evra itd. Ovde  zaista važi izreka  „luda vlada  j..be  zbunjeni narod“  jer niko normalan ne bi na ovakav način  u nekoj  normalnoj, pravnoj evropskoj državi,  mogao da otvara nova radna mesta a da narod, kao naši zbunjeni Srbi-  ćuti!

Zašto  neki nezavisni evropski ekonomisti Vučićeve poteze zazivaju ludima? Jednostavno zato jer  srpski narod  ovako velikim dotacijama po radnom mestu ne plaća samo dolazak stranca  nego ujedno  plaća i njegove srpske radnike tako da stranog  industrijalca  proizvodnja u Srbiji ne košta ni jedan evro!  Naprotiv njemu je kroz ogromnu subvenciju zagarantovana dobit čak i da mu prodaja loše die.

Kako? –Veoma jednostavno. Prosečna radnička   bruto-plata je u Srbiji, uključujući i doprinose  za PIO idr. oko 700 do 800 evra ili godišnje oko 9.600 evra. Ako je strani poslodavac od Vučića dobio 84.000 evra po novom radnom mestu- znači po novom radniku, on tom dotacijom može  skoro DEVET godina da plaća   svog radnika! Znači, stranca košta, ako mu i to za određeni niz godina Vučić nije poklonio,  košta samo hala,  porez  i utrošak energije. Na stranu da Srbija po želji „Vrhovnog vođe“ često  mora da pomaže strancima i kod  sređivanja infrastrukture- prilaznih puteva, dovod struje i gasa, i uređenje placa za gradnju objekta. Halu će strancu izgraditi veoma jeftini,  do maksimuma eksplotisani radnici- građevinci! Srbija je postala  pravi raj za „sakupljače kajmaka“ zvani enormna  dobit uz minimalna ulaganja!

Šta onda ima Srbija i srpski narod od  stranaca? Naravno skoro ništa jer se iz ove računice vidi da u stvari  svoje „novopečene radnike“ ne plaća stranac nego srpski narod  koje vožd zadužuje da bi isplatama  dotacija udovoljio strancima! Šta je sa srpskim firmama, zašto one ne dobijaju ništa?

Prema istraživanjima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorada Filipovića i njegovih saradnika od 2006. do 2016. godine  Srbija je subvencijama  pomogla 296 projekta „Nova radna mesta“ –od toga su 202 projekata prijavili stranci a Srbi su imali svega 94. Stranci su od narodnih para dobili 611 miliona evra a domaći  investitori samo 44 miliona evra! Stranci su po projektu dobili u proseku  3.024.752  € a srpski investitori  su dobili po projektu samo 468.085 €! Za period od 2016. do danas još nema sređenih podataka ali se pretpostavlja da su stranci u proseku dobili još više narodnog novca. Koliko su dobili Vučić i njegovi u vidu provizija za dobre usluge strancima, znaće se, možda, kada  njega i njegove satrape na dolazećim izborima narod otera sa vlasti.

Poznato je da i pored silnih Vučićevih obećanja da će iskoreniti korupiciju, koja više niko ne uzima za ozbiljuno, EU ali  i druge svetske organizacije, Srbiju  svrstavaju u najkoruptnije države Evrope i šire. Zato  se iz ovih brojki može izvući samo jedan zaključak –stranci, verovatno, srpskim moćnicima i bratijama na vrhu države, od predsednika preko predsednice i ministara, ili i drugima iz lanca koruptnih političara,  plaćaju debele provizije. Takvo „državno servisiranje“ novih bogaćenja ne postoji skoro nigde na globusu!  Pošto se mnogi konkursi „nameštaju“ protiv interesa domaćih investitora. njih  u nedostatku  kapitala  za mito srpskim moćnicima,skoro da nema.

Da Vas podsetimo:  Za deset godina iz Srbije se odselilo pola miliona građana!

Zato se i poslednjem možda finansijski propalom  stranom investitoru isplati da dođe u Srbiju, radi 4, ili 5 godina, pokupi narodne pare i posle toga, trljajući   zadovoljno ruke, zatvori fabriku i nestane! Naravno pre toga ostvarena dobit se  nikako ne investira u širenju produkcije u Srbiji- novac  se prebacuje u inostranstvo.  U  mogim takvim pogonima  su za male pare zaposleni  radnici  često bez ikakvog obrazovanja. Jer stručnost  npr. za motanje kablova, izrade odevnih predmeta isl. nije potrebna. Dozvoljeno je pitanje šta ima Srbija od takvih „investitora“- kada je od stalnog zaduživanja da bi pozajmljenim parama privukla strance  bilo moguće stvoriti  fondove iz kojih  bi se  da  pomagali  naši ljudi  kako  bi  započeli posao  npr.  u svojim radionicama, u voćarstvu, stočarstvu ili poljoprivredi.

Dobar  primer isisavanja  narodnog novca iz dobijenih kredita je svakako Fijat (FIAT) u Kragujevcu.

Prema pisanju uglednog stručnog časopisa  „Wirtschafts-Woche“  Srbija je u Fijat investirala kroz stalne dotacije između 1 i 2 milijarde evra. I šta je dobila? Zaposlila je oko 3000 ljudi koji su, kao  što je napred navedeno, od  davanja Dinkića, Vučića i drugih srpskih velmoža Fijatu,  mogli da dobiju  novac kako bi se bavili  nekim i sigurnijim i unisnijim sopstvenim poslom. Bez da im uludo prolaze godine u čekanju kada će Fijat najzad da pobegne iz Srbije. To će se, ako Vučić dodatno ne odreši narodnu kesu sa novcem i plati traženu sumu, sigurno dogoditi.  A radnici? Naravno, ostaće na ulici.

Još veća opasnost nam preti od Kineza. Na Zapadu se čuje  priča da je Srbija kod kinsekih banaka otvorila dve kreditne linije za oko 14 do 16 milijardi evra. Niko osim Vučića i Malog ne zna koliko je sa tih računa već potrošeno para i za šta. Ako Srbija prestane da vraća dugove, dogodiće nam se  Grčka, Crna Gora i druge države gde su Kinezi već masovno proveli zaplenu državnih dobara, ili se kane da to učine npr. i u Crnoj Gori. Jer, kada su pare u pitanju sa Kinezima nema šale. Onda će Srbija najtzad postati prava kineska kolonija sa još jeftinijom radnom snagom nego u Kini.

Zbog svega pomenutog u ovom članku zaista je dozvoljeno pitanje da li ovde zaista  lud  j.be zbunjene (Srbe)?  Ipak, verovatno niko od ovih koji se razbacuju narodnim parama  nije dovoljno lud  jer svi oni rade samo u svoju korist. Očigledno- i lud  i   j..en,  i  zbunjen je SRPSKI NAROD  koji trpi ovakve  krvopije!


P. Rakočević

5 KOMENTARA

  1. Dopuna mog odgovora komentatoru NIKAD VIŠE, NIKAD BOLJE
    Posle objavljivanja mog odgovora na pomenuti komentar javilo mi se telefonom više čitalaca KORENA tvrdnjom da je nemoguće da je dug nekadašnje Jugoslavije iznosio, samo prema SAD, u Titovo vreme i do 120 milijardi dolara. Postavljeno je pitanje i na šta je potrošena ta astronomska suma?
    Odgovor je prost. Loše obrazovan vojni vrh, osim retkih pojedinaca, je zahtevao i dobijao astronomske sume za izgradnju suludih vojnih objekata. Pre odlaska u partizane, odakle su se vratili sa generalskim činovima, bili su skoro bez obrazovanja i zanimanja pa su prve vojno-političke -mani ga Mito „škole“- završili u Rusiji -neki su se tamo i opismenili. Posle nastale gužve sa SSSR-om zahtevali su izgradnju podzemnih aerodroma, utvrđenja i bunkera u cilju zaštite Tita ali i svojih stražnjica. Za zaštitu naroda se, neki od njih, nisu previše interesovali. Za vreme te histerije koja je poduže trajala, valjda sve do 1975.g. -izgrađeni su aerodromi Željava kod Bihaća, cena je išla do 10 milijardi US dolara, nešto manji aerodrom takođe ispod brda Slatina kod Prištine, Divulje kod Splita, čuveni protivatomski bunker u Konjicu -cena najmanje 6 milijardi dolara, zatim bunkeri i skloništa Straževica -komandni centar kod BG, sklonište Velika Paklenica, Velebitska skloništa, aerodrom Šipćanik i mnogi drugi aerodromi, bunkeri i skloništa za veoma mali broj ljudi rukovodećeg kadra. Po hrvatskim izvorima to je Jugoslaviju koštalo i preko 120 milijardi $, beogradske Večernje novosti -pominju cifru od oko 60 milijardi $ itd.
    Tim brojkama treba dodati i silne vile, lovišta, izletišta isl. koje su Titovi čankolisci gradili za Broza po celoj Jugoslaviji. U mnoge on nikada nije ušao. Njegov raskalašan život, održavanje tih vila i objekata, lovišta i banja, Brionskih ostrva itd. po slobodnim procenama su koštali više milijardi dolara godišnje jer su imale stalno zaposleno osoblje, uvek dovoljno najskupljih pića i namirnica, sve je bilo spremno kao da će Tito svakog minuta banuti u te objekte. Osim toga svetska putovanja -samo brodom Galeb je Tito tri puta obišao zemljinu kuglu- preko 120.000 km, u pratnji dva razarača i jednog trgovačkog broda. Putovao je zbog poseta drugih gologuzih „sirotanovića“ noseći im skupe poklone, često i njima lično gomile para kako bi ih pridobio za pokret Nesvrstanih itd. Istina o količini uludo bačenog novca je verovatno na sredini hrvatskih i srpskih procena- moguća cifra je oko 90 milijardi dolara! Pomenimo iz to da su neki vojni objekti -npr. podzemni aerodromi- uludo građeni. Samo jedan pogodak bombama ili raketama u izlaznu pistu za poletanje nakon izlaska iz skloništa pod brdom, ili pogodak u teška čelična vrata koja su zatvarala ulazak u podzemne hangare, bio je dovoljan da se onesposobi dejstvovanje. To se dogodilo sa aerodromom Željava kod Bihaća. O tome ti u Rusiji školovani često polupismeni „ja, pa ja, pa ja“ generali nisu razmišljali- njima je bilo važno, kao danas nekim „političarim“ iz Vučićeve okoline, da se dopadnu i dodvore svom Vrhovniku- onda Titu, danas Vučiću. U vreme Broza svaki otpor rasipanju novca, dok je narod gladovao, bi značio dugogodišnju robiju. Ali je čudno da se niko u današnje vreme na izborima ne usudi da olovkom i krstićem na za vrhušku neželjenom mestu ni da pokuša da korumpirane mafijaše otera sa vlasti pravo u zatvor!

  2. Kometator NIKAD VIŠE – NIKAD BOLJE sa malo prevario u računanju. Kada su Slovenci i Hrvati, uz saradnju jednog prekodrinskog izadijice -hajde, nazovimo ga Srbinom, Bogića Bogićevića- uz pomoć biviših (ali delom i danas delom fašistoidnih zemalja) Nemačke, Italije, Austrije i SAD -koja je prihvatila hiljade najokrutnijih zločinaca iz reda SS-ovaca, na čelu sa „raketašem“ von Braunom, krvavo rasturili Jugooslaviju, ona je imala oko 22 milijarde dolara duga! Naravno da nije bilo grdnih otpisivanja američkih dugova u tri maha, ukupni dug bi iznosio, odavno su pisali zapadni stručnjaci, od 100 do 120 milijardi US $. Tito je od Amerikanaca, najviše za masovno naoružanje jer su se 1948-1950.g. na granicama Jugoslavije iz pravca Mađarske, Rumunije i delom Bugarske, grupisale ogromne ruske vojne snage preteći okupacijom Jugoslavije. Tito je dobio više od 500 dobrim delom mlaznih, modernih borbnih aviona, hiljade tenkova, borbenih kola, topova i bezbroj ličnog naoružanja. Na kraju, plan SAD je uvek bio da druge gurnu u rat da ginu, a ne njihovi momci. Osim toga, tih godina (starija generacija se seća kada se u BG odjednom umesto kukuruznog hleba pojavio BELI HLEB od američkog brašna u svim pekarama) stigli su veliki krediti za prehranu stanovništva, za poravnjanje budžeta koji je večito bio u minusu itd. Te pare Jugoslavija nije mogla da vrati. Ameri su, pišu Zapadnjaci, otpisali oko 30 milijardi dolara duga uz uslov prekida svih političkih kontakata sa SSSR-om i približavanje Jugoslavije zapadu što je i učinjeno. U drugom cugu su opet otpisane, početkom šezdesetih godina prošlog veka takođe tridesetak milijardi dolara. Uslov je bio povećenja ljudske slobode u Jugoslaviji, ukidanje ograničavanja putovanja po Evropi i šire, dobijanje opšteg prava da ko nije pod istragom, ili boravio na robiji i da je regulisao vojnu obavezu za dobijanje PASOŠA i onda postojeće jugoslovenske IZLAZNE VIZE. To je omogućilo masovni odlazak naših na rad u Nemačku, Austriju, Francusku ali i veliki devizni priliv, veći od celog turizma u to vreme od doznaka „gastarbajtera“. Dozvoljen je i masovni dolazak stranih turista na Jadran. Sve to je za druge komuinističke države bio samo -SAN! Znači, nije nama koji već decenijama živimo u inostranstvu, Tito dao slobodu izlaska iz Jugoslavije, nego su je otpisom kredita, kupili Amerikanci. Treći otpis je usledio uz uslov dozvoljavanja ogromnog povećanja privatne tzv. „male privrede“ -ukidanje obaveznih zemljoradničkih zadruga, povećenje obradivog zemljišta u privatnom vlasništvu -ali su Ameri zahtevali i okupljanje brojnih „gologuzana“ iz država tzv. „Trećeg sveta“ oko Tita, Nehrua i Nasera u tzv. Bloku Nesvrstanih. Prvi skup u BG su, zajedno sa finansiranjem izgradnje Sava Centra i hotela u tom sklopu, kao i sve drugo oko konferencije su platili AMERIKANCI. Geslo SAD je bilo -bolje da su i uz Tita koga smo kupili nego da se spanjđaju sa Rusima. Tito je vredno odigrao zatadu mu ulogu! Primećujete li sličnosti sa današnjom vladom?
    Znači, da nije bilo otpisa dugova, Jugoslavija bi pred rastur imala 100 do 120 milijardi US $ duga.
    Današnja Srbija je zvanično već prešla 30 milijardi, piše se i o cifri koja već uz najnovije, kako političari umesto novih kredita to nazibaju „aranžmani“ iznosi skoro dvostruko više -računajući i nove kireditne linije kod dve kinseke banke od 14 do 16 milijardi € -znači već oko 60 milijardi €. Ko će to vrati? Vučić i njegovi potomci sugorno neće, ali naši praunuci, sigurno će morati. Ako na ovu sumu računamo i svojevremeni, posle rušenja Slobodana Miloševića otpis dugova tzv. Pariskog i Londonskog kluba, i da su i ti dugovi ostali na grbači naroda, onda bi dug Srbije bio još veći! I gde je, pitam se, tu razlika između ukupnog, bez otpisa dugovanja, mogućeg duga Titove Jugoslavije i danas Gospodar-Vučićeve Srbije? Ja ga ne vidim!

    Srdačno AUTOR ČLANKA

  3. NIKAD VIŠE, NIKAD BOLJE?

    Prvi građanin zemlje izjavio je hvalospevno da “Strmoglavo grabimo u budućnost! Danas gradimo više nego ikada!” Da se gradi, gradi se na sreću, ali realizaciju sprovode kinezi, grci, španci, azerbejđanci, amerikanci i drugih, koji koriste najsavremeniju mehanizaciju, a mi finansiramo skupim kreditima i gledamo. S obzirom da se vođa neuporedivo, bar za sada, upoređuje sa Titom. U titovo vreme takođe se gradilo i izgradilo domaćom radnom snagom- akcijašima i krampovima, lopatama i kolicama sa drvenim točkovima. Kada je Tito otišao u raj, ostavio je dugovanja SFRJ od oko deset milijardi dolara, a sadašnji vođa zemlju je zadužio za više od petnaest milijardi dolara, koje će vraćati i naši čukun unuci. Što nam je to

    ZABORAVAN VOĐA? Fantastični rezultati postiže država i privreda, vođa povećava plate i penzije do nebesa, a ništa ne kaže o povraćaj otetih penzija na oko 700.000 opljačkanih penzionera. Vođo, budi dobar do kraja!

  4. После њега потоп – то чека Србију после највећег преваранта и шибицара на власти у српској историји. Довео је банду шибицара углавном из „прека“ за које Србија није ништа друго него крава музара. За то није најкривљи он већ српски волови који су му поверовали.
    Лично сам слушао таквог идиота који је тврдио да ми не можемо ништа да производимо па је „нормално“ да све поклонимо Фијату и осталим који „знају“. Тако је стотине хиљада људи остало без посла а када грабљивице на крају побегну а побећи ће остаће да се чешу и волови. Да ли их треба жалити?

  5. Ako se na sledecim izborima narod ne dozove pameti i posalje ovu SNS-ovsku bandu u proslost onda je narod ne zbunjen nego lud sto znaci da nam vise nema spasa pa ko prezivi pricace.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime