8.Piše: P. Rakočević, Štutgart
Polemici o Srbima i Srbijancima, izgleda, nikada kraj. Zato je dozvoljeno pitanje da li su samo Srbi pravoslavci iz Srbije -Srbijanci, a jedino su pravoslavci sa one strane Drine, kako mnogi od njih vole da kažu- „pravi“ Srbi? I zašto svi drugi stanovnici i državljani Srbije, drugog nesrpskog etničkog porekla, nisu, po imenu države u kojoj žive i imaju srpsko državljanstvo, takođe Srbijanci? Oni, iako su tu, na teritoriji države Srbije, očigledno po sopstvenoj ili i želji nekadašnjih komunista kao i današnjih vlastodržaca, sebe nazivaju po imenima država svog često veoma dalekog, tuđeg etničkog porekla.
Srbe je kako izgleda, sreća bespovratno napustila još u Boju na Kosovu, a verov atno i dosta ranije. Svakojake nesreće prate nas još uvek. Da imaju bar malo sreće, Srbi u svojoj vladi, kao ministre danas, ne bi imali nekakve Mađare, ni -kako su oni sami sebe vekovima nazivali -Šiptare ali od Josipa Broza do danas Albance, ni novoizmišljene Bošnjake, još manje Hrvate, Crnogorce, Slovake, Rumune idr. čiji preci i njihovi potomci kao i potomci potomaka, stotinu godina žive na teritoriji i nekadašnje ali i današnje Srbije. Imali bi Srbijance. Mnogi pomenuti su bili generacijama veoma rado, neki i danas, pripadnici tuđih etničkih zajednica. I pored činjenice da su DRŽAVLJANI SRBIJE, za sebe nikada nisu želeli da kažu da su -po imenu naše države -Srbijanci!
Da je postojala volja da svi žitelji kneževine, kraljevine pa sada i republike Srbije budu Srbijanci, ali nažalost nije, imali bi smo -po imenu države čije državljanstvo poseduju, zvanično i u najnovijoj Vladi ljude na mestima ministara, državnih sekretara, političara itd., samo SRBIJANCE. Naravno i po nekog od naših pravoslavnih Srbijanaca -srpskog porekla. Neki od pomenutih još uvek „tuđinaca“ bili bi tuđeg nacionaliteta samo privatno, a nikako službeno čak i u srpskoj vladi.kao Mađari, Šiptari, Hrvati, Crnogorci, Bošnjaci, Rusini, Rusi itd.-znači kao nekakvi večiti stranci. Jer se, očigleno, pomenuti „tuđinci“ pozivaju i na nekadašnja državljanstva svojih pra-predaka pa sebe -a to čini administracija naše države i danas, deklarišu po svojim precima. Oni žive sa nama Srbijancima srpskog porekla, mi ih i tolerišemo i cenimo, što je u suštini humano, ali nije državotvorno. Neki stanovnici i državljani Srbije rado nose čak i veštački stvoreno tuđe ime novoformiranog naroda npr. Bošnjaka- valjda samo da ne bi na srpskoj teritoriji bili -Srbijanci! Slično je i sa Šiptarima. Mnogi od njih sebe, pa i naši političari ponekad to čine, već nazivaju Kosovarima.
Naravno skoro niko od pomenutih „tuđih“ stanovnika Srbije nije želeo da se ugleda na Mehmeda Mešu Selimovića, čuvenog pisca, koji je za sebe uvek navodio da je Srbijanac muslimanske vere. Ili na nobelovca Ivu Andrića, po rođenju i krštenju katolika. On se u svojim dokumentima i ličnoj karti deklarisao kao Srbin! Lošu ulogu je oduvek igrala i Srpska pravoslavna crkva kojoj je bilo nepojmljivo da neko ko je katolik, protestant ili muslimann može da bude Srbin ili -Srbijanac! Pri tome, niko ne gleda na druge velike kulturno i istorijski poznate narode kao npr. Nemce ili Austrijance, Holanđane i druge. O Sjedinjenim državama Amerike i da ne govorimo. U tim zemljama svako ko ima njihovo državljanstvo -je npr. Nemac katolik, Nemac protestant, Nemac pravoslavac, Nemac musliman ili budista – jer je najvažnije da je po imenu države u kojoj živi i čije državljanstvo ima, uvek zvanično samo -Nemac! Pripadnost nekoj veri je lična stvar svakoga a ne obaveza koju propisuje državljanstvo ili crkva. Sve ovo važi i za druge pomenute države EU.
Znamo da u Evropskoj uniji ali i šire, osim kod nas, neko ko ima državljanstvo neke od država Evrope, zvanično sebe mora da deklariše kao Austrijanca, Nemca, Italijana, Francuza isl. -a privatno, ako to želi, može da sebe naziva i po svom nekakvom često (pre)dalekom popreklu pa čak i da sebe imenuje- marsovocem!
Od Brozovog „otsecanja glave“ Srbiji davanjem autonomije Vojvodini, naravno uz svesrdnu pomoć i lokalnih ali pretežno Prekodrinskih Srba, tačnije PRAVOSLAVACA od kojih mnogi sebe nisu ni iskazivali kao Srbe nego kao Bosance, Ličane, Crnogorce idr. uz dodatak „pravoslavac“ -nije mnogo falilo pa da se i stanovnici naše severne pokrajine deklarišu ne kao Srbijanci, nego samo kao Vojvođani! Pomenimo i ljude sa Zete i Morače, Laba i Sitnice, pa i nešto hrvatskih domobrana i po kojieg ustašu sa obala Save koje je Tito pridodao svojm partizanima, da „pomognu“ stvaranje Autonomne pokrajine Vojvodine. Odmah je sledila i amputacije „nogu“ Srbije -davanjem istog prava autonomije Šiptarima na iskonskom srpskom Kosmetu. Možda zato imamo u Srbiji brojne tobože „tuđe“ državljane a ne Srbijance. Jer ih i državna administracija, kao i stanovnici Srbije, tako nazivaju. Oni su tu kod nas u politici, u uzurpaciji svih institucija, mafijašluku, pljački budžeta i bogađenja na sve moguće načine, baš kao i mnogi drugi Srbijanci …
Izgleda da će od nekada povelike Srbije, ostati samo njen trup- tzv. Centralna Srbija, naravno bez svoje južne pokrajine- Kosmeta. Možda će se to desiti uskoro, ako se nastavi separatistička politika AV i njegove stranke SNS. Pravi paradoks je da svaku šušu pristiglu ko zna odakle, zvanična državna administracija Srbije, koju često čine prodane duše ali i poneki potomci napred pomenutih, koji su se samo- ako ih nužda na to natera, iskazivali kao Srbi, i potencira i toleriše. Šta mislite, da li bi nekome ko je stekao ili generacijama živi na tuđoj teritoriji i poseduje državljanstvo te države, recimo Nemci, Austrijanci, Belgijanci idr. dozvolili da MORA da se taj neko i zvanično oslovljava i pravno i administrativno u spisima, u politici i u drugim sferama javnog života, ne kao Nemac, Austrijanac, Belgijanac itd. nego samo i isključivo po nečijem dalekom etničkom poreklu- npr. kao Srbijanac, Kinez, Mađar itd.? Naravno da ne bi. Svi bi se i deklarisali i nazivali po imenu države čije državljanstvo poseduju- stečeno od prvih predaka, pa do u novije vreme dobijenog!
I pripadnici jedne nacionalne manjine u Nemačkoj, tzv. Lužički Srbi, su NEMCI a svoje daleko slovensko poreklo, sa svim međunarodno garantovanim pravima – u odnosu na enormna prava manjina u Srbiji ona su mala- se pominju kao Sorbi, samo u okviru folklornih i drugih tipičnih svečanih manifestacija! Inače- oni su Nemci sorbskog porekla. U našoj Srbiji, baš zbog prava da svako po državljanstvu i tretmanu države Srbije može da bude sve, ali ne mora da po imenu države u kojoj živi bude Srbijanac, vlada nejednakost i često se javljaju želje za otcepljivanje neke od srpskih teritorija na kojima, igrom i slučaja i istorije, većinski žive pripadnici tih večitih Nesrba, ljudi koji ne žele da se nazivaju po imenu države u kojoj žive- Srbijanacima!
To je i razumljivo, jer zašto bi npr. neki toboži Mađar koji ima pravo da se od 1945.g. u Vojvodini ne deklariše ranije ni kao Jugosloven, a još manje danas kao Srbijanac, nego samo po svom nekom dalekom poreklu, živeo u Srbiji, kada bi taj deo Vojvodine gde su Mađari većinski stanovnici, verovatno uz pristanak današih srspkih vlasti mogao da otcepi od Srbije i pripoji svojoj tobožoj nekadašnjoj „matici“ -Orbanovoj Mađarskoj? Slične priče čujemo među muslimanima iz Raške oblasti koji su se doselili u Nemačku. Pevaju oni iz sveg glasa na svojim skupovima i veseljima refren pesme „leti patka leti guska Sandžak-zemlja biće Turska“. Uz ovu vladu u Srbiji -biće to verovatno već u dogledno vreme moguće -od onog momenta kada budu i oni dobili odavno od Ugljanina, pojedinih muftija i drugih „zvaničnika“ zahtevanu autonomiju!
Slično važi i za „zvanične“ jezike manjina u Srbiji. Već smo došli dotle da neki optuženi, koji koriste hrvatski ili „novi“ bošnjački jezik – skoro istovetne jeziku Srba u Srbiji, na sudovima kod nas zahtevaju i dobijaju, valjda kao dokaz da nisu ni Srbi ni Srbijanci -sudske tumače! Čak je i obrazovanje u pojedinim delovima Srbije ili isključivo ili najvećim delom na jeziku manjina pa su ti jezici ujedno i službeni jezici. Pitajte nekog mlađeg Šiptara npr. iz još uvek (dokle još?) srpskog Bujanovca na jugu Srbije da li govori srpski? Naravno ne govori, jer su škole na albanskom jeziku! Nepoznanica je i to da li u školama uče srpski jezik bar kao strani jezik sa samo možda dva školska časa nedeljno? Slično je i na Severu Srbije sa mađarskim jezikom. I oni imaju, od osnovne, preko srednje i više škole do fakulteta sve, u državi Srbiji, na mađarskom jeziku! Zaista veoma čudno ali istinito.
U Nemačkoj, iako u toj državi žive pripadnici skoro 180 nacija, od toga i do 4 (!) miliona Turaka ili ljudi turskog porekla, danas nemačkih državljana, jedini službeni i obrazovni jezik je -nemački -a tzv. „maternji“ jezici se uče dobrovoljno u tzv. „Dopunskim školama“ koje organizuju uz minimalnu nemačku fiansijsku pomoć, države porekla pomenutih doseljenika. Tako je i u našim srpskim Dopunskim školama. Kod nas država dozvoljava pomenutim Srbo-Mađarima, Srbo-Šiptarima i drugima baš sve, -samo da ne nauče, bar minimalno, jezik većine stanovništva Srbije! Pitanje je zašto je tako?
Ako se Srbi u Srbiji, ili po imenu države čije državljanstvo imaju, SRBIJANCI što pre ne dozovu pameti, i ako ostanu vlade kao ova koja 12 godina uspešno rastura i razjedinjuje Srbe i Srbijance i uništava srpsku državu, relativno brzo nestaće i srpska država i Srbi -ili Srbijanci, nazovite nas kako vam je milije!
Tito i njegovi komunisti, većinski pravoslavci porekla van Srbije, koji su se odrekli svoje vere u korist komunizma, valjda jer je po njihovom glupavom mišljenju „slaba Srbija garantovala jaku Jugoslaviju“, počinili su istu grešku kao i srpski političari danas. Mogli su posle krvave pobede komunista, ne samo protiv okupatora nego i protiv Srba u građanskom ratu od 1941. do 1945. pa i kasnije sve do sedamdesetih godina prošlog veka, znači protiv najbrojnijeg, sopstvenog naroda, da posle rata „nateraju“ sve stanovnike da sebe nazivaju -samo Jugoslovenima. A, da kod kuće budu samo u privatnom životu ono što su uvek želeli- znači imenovanje pomenutih po etničkom poreklu. Ne, dozvolili su da svaka toboža „republika“ ima i svoj jezik, teritoriju, i politiku, i parlament i policiju- i što je još gore, i posle Drugog svetskog rata, i sopstvene „Republičke vlade“ sastavljene često od teških nacionalista, od ljudi genetski naklonjenih fašizmu, kao npr. Hrvati, Slovenci i Šiptari na Kosovu.
Nikada neću da zaboravim predavanja mog starog profesora geografije u beogrdskoj Desetoj gimnaziji, tada na tzv. maloj Topčiderskoj zvezdi u Beogradu, danas je tu Vojna gimnazija, koji nas je učio šta čini državu. Rekao je da države čine – teritorije (Tito i komunisti su ih, umesto nekadašnjih Banovina teritorijalno povećali i dali napred pomenutima kao nove „države“ u okviru Jugoslavije) zatim narod koji je već postojao, ali i nikada ranije postojeća od Tita npr. izmišljena tzv. „muslimanska nacija“ u BiH i šire. Državu čini, docirao je stari profa, i jezik koji je takođe postojao ili se, kao propali pokušaj Hrvata, veštački i na silu počeo menjati da bi se što više odvojio od srpskog jezika- što im nije u potpunosti uspelo. Sve to je -činilo DRŽAVU. Znači od početka stvaranja komunističke Jugoslavije, kasnije i Kardeljovim izmenama tzv. Saveznog ustava, umesto kompaktne Jugoslavije i Jugoslovena kao državljana te zemlje, stvarane su separatne države i državljani tih država! Valjda je to tako trebalo da bude jer se po staroj izreci Rimljana- „Divide et impera“ (zavadi pa vladaj -možda je tačnije reći „razdvoji pa vladaj“) lakše vladalo razjedinjenim i često zavađenim narodima ondašnja Jugoslavije. Liči li vam, poštovani čitaoci, to i na današnju vladavinu Eseneslija u Srbiji? Za njih bi trebalo reći, ne „ kao stari Rimljani „zavadi pa vladaj“ nego „opljačkaj narod pa vladaj na silu“!
Naravno da je uvek u nekadašnjoj Jugoslaviji bilo samo pitanje vremena, kada će doći do pobune ove ili one tobože „republike“ i naroda iz neke od republika (pa i tzv. Autonomskih pokrajina) koji će zahtevati rasturanje jugoslovenske zajednice- što se u krvavom građanskom ratu na kraju i dogodilo. Danas, umesto jedne države imamo 7 država, zajedno sa ne tako davno de fakto od Vučića priznatim Kosovom kao nezavine države! Otvoreno je pitanja kada će se slično dogoditi i sa „ostatkom“ bivše Jugoslavije, sa Srbijom, odvajanjem Sandžaka i Vojvodine- bar onih delova teritorija na kojoj većinski žive deklarisani strani državljani Mađari i novokomponovani „Bošnjaci“ a ne -Srbijanci!
Kao što je Josip Broz zvani Tito, nekadašnji austrougarski i državljanin i borac u Velikom ratu protiv Srba, (namerno?) propusto šansu da kao Prus, kasniji Nemac , Oto fon Bizmark silom ujedini nemačka plemena ili narode stvaranjem jedne države Nemačke, jedne nacije, jednog službenog jezika i jednog nemačkog državljanstva, stvori jednu, jugoslovensku naciju, uz davanje minimalnih prava tzv. nacionalnim manjinama, tako i novonastali, današnji političari, često izmileli ispod komunističkih odora svojih dedova i roditelja, odavno su, tačnije posle uvođenja bezbroj partija u politički život Srbije, propustili šansu da u Srbiji uvedu jedno državljanstvo i jednu državnotvornu nacionalnost za sve stanovnike , da svi žive, rade i opstaju koristeći jedan službeni jezik i obrazovanje na tom službenom jeziku samo kao Srbijanci -državljani Srbije, ma kog etničkog porekla i koje vere oni bili! A samo privatno mogli su da ostanu Mađari, Šiptari, Rumuni, Slovaci, Srbi i mnogi drugi. Nažalost, to se nije dogodilo – niti se nazire želja, a još manje neka nakndna mogućnost da se to učini, momentalnih vlastodržaca u Srbiji da kod nas mogu i trebaju, ako hoćemo da održimo današnju državu, da i dalje postoje sve pomenute etnije i vere, ali samo pod zajedničkim imenom države čiji su oficijelni državljani -znači kao Srbijanci!
Zato nije nimalo isključeno da će se i ovo malo preostale Srbije brzo rascepkati u komade, pa će pravi Srbijanci srpskog porekla, po proročanstvu Franje Tuđmana, pomenutog svojevremeno u nemačkom nedeljniku Špigel (Der Spiegel) -Titovog generala i „oca“ današnje „ Neovisne države Hrvatske“, zaista stati samo pod -tri šljive! Spasi nas Bože, pored svih dosadašnjih nedeća, zuluma vlasti, pljačke naroda itd. bar te moguće buduće propasti!
