Ko nije za NATO, upada u blato!

Na osnovu dostupne istorijske građe zna se da je socijalizam ušao u Crnu Goru tako što su levo orijentisani aktivisti petkom, kada je pijačni dan, u levi rever svoga koporana (iliti gunja) zadevali struk crvenog karanfila i na sav glas izvikivali parolu: „Ko kaže da je kapitalizam bolji od socijalizma oca mu očinjeg u prkno!“

Današnja tehnika obraćanja masama, uz pomoć silnih masmedija, političke poruke namenjene „lepšem sutra“ čine znatno efikasnijim i ljudskim srcima prijemčivijim. Ovih dana NATO entuzijasti u levi rever „Armani“ sakoa, tik uz mobilni telefon zadnje generacije, zadevaju detelinu sa četiri lista i šalju mnogo modernije oblikovane poruke:

„Ko kaže da je Rusija bolja od NATO saveza oca mu očinjeg u dva prkna!“ Ovo dva je moguće zato što NATO pobornici NATO skeptike smatraju za dvolične osobe.

Što se Srbije tiče, ona je vojno neutralna sa posebnim osloncem na aktivnu vojnopolitičku saradnju sa NATO-om. Bez NATO-a nema miroljubivog platoa, nema liderstva u regionu i nema stranih investicija.

„Zbog racionalnih razloga i pogleda u budućnost, a ne vraćanja u prošlost, Srbija želi da razvija odnose sa NATO“, izjavio je premijer Aleksandar Vučić u sedištu NATO u Briselu.

„Ko nije za NATO, upada u blato!“

Srbija se zapravo ponaša kao ona plavuša koja je, na dijagnozu ginekologa da je u drugom stanju, nonšalantno odgovorila: „Baš me briga, možda dete nije moje!“

Srbija bi htela u NATO, ali da (joj) ne uđe. Htela bi da ostane neutralno nevina.

Za to vreme Skupština samostalne, neutralne i suverene Republike Srbije, 23. novembra, samo dan posle Dana pomena na prenos moštiju Svetitelja Nektarija Eginskog, mirotočive glave i arhijerea Božijeg „koji je u vreme velikoga odstupništva i bezbožništva, pobožnošću prosijao i sakrušio glavu pregordoga satane koji nas je izranjavio“, donosi bezbožnički zakon o ovozemaljskoj kazni za svaku dušu koja bi i pomislti mogla da genocid nije, a sud rekao da jeste. Takav će se sumnjivac poslati na robiju u trajanju od šest meseci do pet godina. U slučaju Srebrenice, kazna bi mogla biti i do 8372 godine teške robije. Broj nije konačan.

Molimo se Bogu i Svetom Nektariju Eginskom da nas „grešne pomiluje, od prokletstva da nas razreši i od bolesti da nas izbavi…“

Ako bi se ovakav trend izmena zakonskih odredbi nastavio, moglo bi se očekivati da bi tešku robiju mogao zaslužiti svaki slovogrešnik, delinkvent novogovora, koji bi, po mišljenju nekih Novopazaraca, za Sandžak mogao izustiti – Raška oblast. Ne zna se šta će biti sa Englezima i drugim anglolingvistima koji bi za Novi Pazar greškom mogli reći NJu Market.

Da nije Žena u crnom, Novi Beograd bi sa osnovanom sumnjom mogao biti optužen za prestonicu rasne segregacije po osnovu boja. Em što je Novi, grad je i Beo a da se crno nigde ni ne pominje. Uz to se govori, mada izvori nisu potpuno pouzdani, da se u Novom Beogradu čuveni viski Black & White pije u dve odvojene čaše. Da bi eliminisali svaku moguću sumnju, mnogi viđeniji Novobeograđani sa viskija prelaze na šampanjac. Ima se, može se, jer je budžet uravnotežen a i penzioneri su dobili pet hiljada dinara po glavi.

Jedan broj penzionera ipak je, neki kažu opravdano, zabrinut zbog nagoveštenih reformi u kaznenom zakonodavstvu. Pitaju se kolike bi zatvorske kazne mogle biti ukoliko bi se, zbog visine penzija, umesto viskija i šampanjca, opredelili za rusku votku.

Penzionerima nije jasno ni kako ćemo po novom zakonu o zaštiti žena ostati u prijateljskim odnosima sa Arapima kad oni imaju poslovicu koja kaže: „Kad pođeš na posao, izudaraj ženu; kad se vratiš, opet je izudaraj. Ako ti ne znaš zašto, ona će sigurno znati!“

Da ova poslovica u Srbiji nije uhvatila korena vidi se i po tome što neke žene javno nastupaju sa obaveznim transparentom na kome krupnim slovima piše: ZAŠTO?

Jedini izlaz iz ovakvo zamršene situacije je srećna činjenica što penzioneri, kao i mnogi drugi, uopšte ne idu na posao.

Dragoslav Pakić

www.stanjestvari.com