Piše: P. Rakočević, Štutgart
Ako započnete razgovor o bivšim i tekućim problemima sa nekima od naših iseljenika u Nemačkoj sa dužim „stažom boravka“ u zemlji Germana -koji danas žive na nemačkoj teritoriji zajedno sa Nemcima ali i sa pripadnicima još oko 175 svih drugih belosvetskih nacija – pridošlih kao „gastarbajteri“ ili azilanti sa skoro cele plenete, a već godinama i sa Srbima, čućete, kao i uvek, mnogo žalbi i primedbi. Na sve moguće, pa i na velike gužve na graničnim prelazima Srbije sa okolnim državama, članicama Evropske unije. Razloga za žalbe je i previše jer mnogi naši zemljaci skoro sve sve godišnje odmore provode u državi svog porekla. Obavezne teme bile su i biće svojevremena pa i danas, veoma duga zadržavanja na tzv. spoljnim granicama Evropske unije.
Od uvek je bilo uobičajeno višečasovno zadržavanje i na ulasku ali i na izlasku npr. iz Mađarske. Nepregledne kolone automobila – na prelazu Horgoš, su, posebno u vreme godišnjih odmora, bile opšta svakodnevnica. Mađari- tako je izgledalo, kao da su od nekoga bili dobili naređenje da putnike -Srbe, koji bi da izađu ili da uđu u zemlju Ugara, što duže višesatnim zadržavanjima na „crti“ očigledno sa posebnim zadovoljstvom maltretirali do maksimuma! Čak je i vaš novinar jedne danas dosta daleke zime o katoličkom božiću na izlasku iz Mađarske ka Srbiji- čekao 16 (!) sati- bez da sa uopšte znalo zašto se toliko dugo čekalo!
-„Bilo pa prošlo“- reći će vam neki sagovornik koji je znao za te muke na granicama i sa Mađarskom ali kasnije i na prelazu Batrovci sa Hrvatskom pa je umesto autom u zemlju svog porekla leteo avionom. Naravno tek onda, kada su bile ukinute nekadašnje sankcije tadašnjem JAT-u. O tome da je sve to „bilo pa prošlo“ -možemo da pričamo samo kada bi smo se šalili! Da je bilo- bilo je ali da je prošlo, e, to još nije slučaj! I posle prestanka sankcija Srbiji ritual maltretiranja čekanjem na izlasku i ulasku u Mađarsku se nastavio. O tome govore brojne žalbe naših zemljaka. Kada se mislilo da će se, za razliku od Hrvatske, nova „braća“ -po nekim Srbima to su često možda bili baš potomci onih koji su Jevreje, tadašnje Cigane i Srbe gurali žive pod dunavski led u Novom Sadu, godinama predvođena, sada posle pada sa vlasti već bivšim ličnim „bratom“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa gospodinom Orbanom, postarati da duga čekanja postanu prošlost. Ali se, po običaju, to nije obistinilo. Razočaranje je poraslo i posle povećanja broja zaustavnih traka na graničnom prelazu Horgoš. Umesto brže otpreme na granici, često su o(p)stala duža zadržavanja. I pored više saobraćajnih kontrolnih traka i moguće brže kontrole pasoša i eventualne carinske procedure na više pozicija- sve to ne vredi mnogo kada, često, od 5 ili 6 traka „funkcionišu“ samo dve -jer policajaca nigde na mogućim prolazima! A kolone automobila, koje, kako izgleda, nikoga od nadležnih na mađarskoj strani mnogo ne interesuju, su postajale sve duže i duže.
Umesto da se uslovljeno međusobnom sada već prohujalom „bratskom ljubavlju“ oba predsednika -zlobnici ili oih, kako studenti tvrde „ljudi koji misle svojim glavama a ne glavama svojih predsednika“ verovatno i – diktatora i „kumova“ često ličnih, prekogranično delajućih mafija, ubrza promet na granici Mađarska-Srbija, naravno i obratno, bar u pomenutim vremenima pojačanog prometa -nije bilo ništa! Čekanje, čekanje, čekanje… Dobro, ruku na srce, van pomenutog sezonskog „juriša“ naših iz inostranstva u Srbiju ili iz Srbije u inostranstvo u vreme godišnjih odmora, ima danas sa nešto bržom otpremom na granici -što bi svakli putnik poželeo da sve to tako funkcioniše celu kalendarsku godinu. Slično je i na graničnom prelazu ka Hrvatskoj, na Batrovcima. U sezoni su gužve, van sezone je podnošljivije. A i tamo dovoljan broj saobraćajnih kontrolnih traka, koje su retko sve otvorene za prolaz. Pa su se brojni putnici uvek pitali -gde su svi ti silni policajci i carinici koji rade otpremu putnika na „crti“ između dve države? Na kafi, na doručku ili jednostsavno su ostali kod svojih kuća?
Nekome u EU očigledno je oduvek smetala i ta ubrzanija moguća otprema putnika i vozila kao nekakva „idila na graničnim prelazima“ država koje su bile „spoljne granice Evropske unije“ -ali i na svim međunarodnim aerodromima u okviru Evropske unije gde su se pasoški i carinski formaliteti ranije obavljali dosta brzo. Nekom „mudonji“ ili nekoj evropskoj „bezmudonjici“ je sinula ideja, tvrde naši dosta ljuti sagovornici, da više nisu bila dovoljna samo elektronska očitavanja (valjda i memorisanja podataka iz putnih isprava- pasoša izdatih od država- ne članica EU), pa je uveden novi sistem „memorisanja“ svih putnika na svim spoljnim granicama EU- i na kopnu i u tzv. „vazdušnim lukama“ -aerodrmima, koji nisu državljani neke od članica EU i koji nemaju stalne vize ili dozvoljeni boravak u nekoj od država-članica EU. To se vrši, znamo, fotografisanjem i uzimanjem otisaka prstiju. A to -„elektronsko beleženje“ svih putnika kao da su neki čuveni međunarodno traženi kriminalci po sistemu EES na engleskom „Entry/Exit Systems“ ili „Ulaz-izlaz sistemi“ u pitanju -traje. I trajaće, kažu zvaničnici u Briselu, najmanje još 2 do 3 godine!
Vansezonska gužva na prelazu Batrovci zbog fotografisanja putnika. Foto: Auto-moto savez Hrvatske
Nedavno smo posmatrali događanja na hrvatskom graničnom prelazu ka Srbiji -Batrovci. Ako je u vozilu četvoro ljudi, dok stanu pred šalter policijske kabine, svi izađu iz vozila, budu fotografisani i predali otiske prstiju, potrebno je u proseku od 3 do 6 minuta po osobi! U zavisnosti da li se radi o mlađim ili starijim putnicima- njima je potrebno više vremena da napuste i da se vrate u vozilo. A, to čak i početkom maja meseca ove godine, bez čuvene navale u sezoni odmora širom Evrope, itekako je zadržavalo protok saobraćaja na izlazu iz Hrvatske- jer su radile samo dve trake! Sličnoj proceduri podleže ista grupa putnika i na aerodromskim „graničnim prelazima“. I naravno, kao i u „lošim, starim
vremenima“ (namernog?) zlostavljanja na granicama mnogih putnika i doskora zaboravljenog (pre)predugog čekanja, očigledno na radost briselskih birokrata, opet je kao nekada: čekanje, čekanje, čekanje…
Na graničnom prelazu Batrovci čekao i vaš izveštač puna dva sata da, iako sa urednom dozvolom boravka u EU, i bez moranja da bude fotografisan i memorisan uz davanja otisaka prstiju, kako bi najzad napusti njihovu „u PM lepu -kako mu se od muke otelo, Hrvatsku“! U toj vansezonskoj čekaniji je bilo, koliko sam izbrojao, u mojoj zaustavnoj traci samo oko 50 automobila ispred mene! Nekako posle duže od 1 sat čekanja otvorena je i treća traka sa jasnom svetlećom naznakom da je to traka za državljane EU, Švajcarske, SAD i one koji imaju boravak u EU. I naravno, ko je mogao -odmah je jurnuo na tu traku- pa i tamo nastade -gužva. I niko iz pomenute dve formirane kolone vozila, sa ljudima kojima je ta treća kontrolna traka bila namenjena i omogućavala brži prolaz, više nije mogao da se prestroji da hrvatsku granicu pređe gde je, kao vlasnik dozvole boravka u EU ili državljanstva neke od država Evropske unije, trebalo da prođe ! Zastoj i tamo- jer su se umuvali i oni koji moraju da budu fotografisani i memorisani, i „pomešali“ sa onima koji to ne moraju da budu!
Kada sam, kako pomenuh, posle 2 sata vožnje „metar po metar“ najzad prošao pasošku kontrolu bez fotografisanja i davanja otisaka prstiju, u koloni sa mnogim drugima koji su to morali da učine, videh pograničnog policajca koji je valjda krenuo da u kućici zameni nekog kolegu. Izašao sam iz vozila, pokazao moju međunarodnu briselsku novinarsku legitimaciju i započeo kraći razgovor sa njim. Bio je veoma ljubazan i rekao mi je da su i policajci nezadovoljni tolikim peripetijama koje se provode po nalogu, kako doslovce reče, „neke budale iz EU“ na spoljnim granicama Unije- ali su oni kao izvršni organi- policajci, tu nemoćni. Reče mi da je -što smo uglavnom svi već znali, jedna traka otvorena baš za one koji ne podležu fotografisanju ali to ne poštuju svi putnici, posebno oni koji moraju da budu „zabeleženi“ fotobiometrijski i memorisanjem otisaka prstiju. Na pitanje ko su ti putnici koji ne poštuju propise za korišćenje te posebne zaustavne trake, jasno vidljive po svetlosnom signalu kome je namenjen taj prolaz -reči mi pomenuti policajac, da su to uglavnom Srbi i nešto malo Turaka -koji odavno više ne putuju masovno preko Hrvatske i Srbije u pravcu Turske“! Kaže da su kolege policajci nemoćni da ih odbiju kada su već dospeli do šaltera i foto aparata, ali da su više puta svojim starešinama predlagali da se na toj traci demontira foto aparat, ili prekrije platnom, pa svako ko mora da se fotografiše, bude jednostavno vraćen sa „crte“ da se prestroji u kolonu namenjenu putnicima koji moraju da ispoištuju od EU propisanu proceduru! „Možda bi se- reče nam ovaj ljubazan policajac- onda to pročulo, pa bi mnogi počeli da poštuju signalizaciju ko sme a ko ne sme i ne može da koristi pomenutu posebnu zaustavnu traku jer tu kod pasoške kontrole nema obaveznog fotografisanja i policija bi tog vozača vratila nazad što bi predstavljalo dodatno gubljenje vremena za putnika koji ne poštuje signalizaciju! -Dodatan, veliki haos je već na pragu, čusmo, jer u Evropi godičnji odmori počinju već u julu – onda će, reče nam hrvatski policajac, opet nastati još duža višesatna čekanja i na ulasku i na izlasku iz Hrvatske nego što smo to imali poslednje dve, tri godine. Pošto se za sve pita briselska birokratija, izgleda da će dosta dugo ostati sve isto kao i danas“ -reče nam hrvatski policajac. „A to znači da će bez posledica kao vraćanje sa te trake namenjene samo za prolaz građana EU i drugih „povlašćenih“ -jurišati i svi oni koji ne poseduju tu privilegiju praveći tako i tu velike gužve“.
Da neki pogranični organi na spoljnoj granici EU, npr. na granici Rumunije sa Srbijom, očigledno ne znaju, ili po balkanskom običaju ne poštuju propise EU nego provode svoje hirove, uverila se i jedna čitateljka ovog portala koja me je nedavno nazvala. Boravila je sve do kraja maja na odmoru u Velikoj Plani, pa je poželela da sa tamošnjim penzionerima uzme učešća u autobuskom izletu u Rumuniju. U autobusu je bilo, kao i naša čitateljka, više ljudi sa stalnim boravcima u Austriji i Nemačkoj- koji, po propisu EU ne podležu fotografisanju i uzimanju otisaka prstiju. Ipak rumunski pogranični policajci o
tome nisu hteli ni reč da čuju -svi su morali i na ulasku u Rumuniju i na izlasku da se podvrgnu nepotrebnoj, nikakvim pravnim aktom EU propisanoj proceduri fotografisanja i davanja otisaka prstiju. Slično se dogđa, čitali smo u nemačkoj štampi, i sa putnicima na velikim nemačkim aerodromima. Ne uvek, ali valjda sve češće . Uz već nastala uobičajena preduga čekanjima na pasoškoj kontroli.
Pošto je Nemačka veoma atraktivna turistička zemlja, po navodima turističkih poslenika preko 11 miliona turista od oko 35 miliona turista ukupno koji godišnje dolaze u Nemačku je iz „nepovlašćenih“ država a ne iz „povlašćenih“ kao turisti iz SAD, Kanade, Švajcarske, i iz država Evropske unije koji ne moraju da budu fotografisani, su itekako ljuti na veoma duga čekanja na aerodromskim graničnim prelazima- baš zbog novouvedenog obaveznog fotografisanja i uzimanja otisaka prstiju. Turoperatori savetuju svojim turistima iz tzv. „nepovlašćenih“ država, znači svim 11 miliona posetilaca, da za ulazak u Nemačku -često posle višečasovnog leta- planiraju bar 2 i više sati čekanja na fotografisanje, carinsku proceduru itd. a na povratku iz Nemačke u svoja mesta stanovanja, da za čekiranje na aerodromima i ponovnu peripetiju snimanja isl. planiraju najmanje 3 sata dodatnog vremena! Zato je već upućen protest moćnicima iz Evropske unije koji su doneli taj propis, da će verovatno zbog pomenute procedure opasti broj gostiju pa i prihod od turizma koji kod 11 miliona turista iz država čiji se građani moraju fotografisati na granicama Nemačke zbog ranije nikada viđenih takvih maltretiranja turista je prošle godine iznosuio neto 11 milijardi evra! Slične proteste planiraju i turoperatori drugih članica EU koje su kao npr. Italija, Španija, Češka, Slovačka i dr. itekako zavisne od prihoda od turizma.
Da li će već upućeni protesti EU uroditi plodom- to danas ne zna niko. Jer, kako nam reče jedan kolega novinar iz poznatih nemačkih novina u Štutgartu, – citiram ga doslovce- „u gomili budala koje rukovode Evropskom unijom, Parlamentom i raznim komisijama i u krdu poslanika -budale se same javlju i predlažu idiotske propise – ali je veoma teško naći pametne ljude koji će razmisliti pre donošenja kojekakvih propisa da li to odgovara stvarnosti života, kao npr. sada pomenuti propis „memorisanjq“ svih i svakoga, i turistima i turističkoj privredi. Prisetimo se, čusmo kolegu novinara, priču o npr. svojevremeno pre dosta godina o donetom propisu da u EU mogu da se prodaju samo pravi a nikako ni malo krivi krastavci, -tqaj propis važi i danss. Videćemo, uskoro, da li je i propis o obaveznom fotografisanju i uzimanju otisaka prstiju na spoljnim granicama EU, koji, po saopštenju merodavnih iz Brisela treba da prestane da bude povod za duža zadržavanja na spoljnim granicama EU tek za oko 2 do 3 godine, jer će dotle, valjda, biti memorisani svi koji su ikada pokušali da uđu kao turisti ili došli nekome u posetu u EU, pa će neki pametnjaković možda ukloniti nikome potrebne fotoaparate na granicama! Saznaćemo i to, bar za pomenutih do 3 godine! A dotle- biće za mnoge, dugih čekanija na granicama, kao i proteklih decenija. Ili će propis važiti i dalje, kao čuveni najglupji zakon o krivim krastavcima. Da je taj zakon imao uspeh -uverite se sami. Pokušajte da u nekoj nemačkoj samousluzi nađete krive, dugačke krastavce. Uspećete to zaista samo- „malo morgen“! Sudeći po logici tog „propisa o krastavcima“, i obavezna fotografisanja i uzimanje otisaka prstiju će na spoljnim granicama EU, će opstati možda zauvek!
