Otkako je postao predsednik Srbije, Tomislav Nikolić postao je predmet tabloidnih uvreda, diskvalifikacija, raznih tračeva i podmetanja. Ne treba zaboraviti da se aktuelni predsednik Srbije posle izbora povukao sa mesta lidera SNS, ustupivši tu funkciju sadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću. Svoju odluku da napusti stranku doneo je kao odgovoran političar, koji želi da bude predsednik svih građana Srbije. Ono što je karakteristično za srpsku političku scenu jeste sledeća činjenica – da bi se održao kao šef države moraš da budeš i lider stranke, koja će preko svog uticaja i moći da te spolja štiti od raznih političkih, stranačkih i ličnih udara. Tomislav Nikolić kao šef države se toga odrekao i sebe stavio na vetrometinu raznih pritisaka, koji dolaze iz tzv. tabloidne sfere.
Pad autoriteta Nikolića u SNS
Najviše kleveta dolazi iz opozicionih kuhinja DS i SRS, ali ima i onih neumerenih pojedinačnih izjava, bez suštinskog razloga, koje dolaze iz vladajuće koalicije, kao neka vrsta komentara na pojedine istupe predsednika Nikolića. SNS preko pojedinaca baca «strele» na rad predsednika Nikolića i toleriše šire napade na njega iz opozicije i tabloida. Tomislav Nikolić sve je manje autoritet u SNS, što se vidi po nizu kadrovskih promena koje je premijer Vučić izvršio, a tiču se Nikolićevih bliskih saradnika. Izvesno je da će i njegov sin, Radomir Nikolić, kao predsednik IO SNS i operativac, dobiti svog kontrolora i biti drugi u operativi, jer Vučić planira izbor generalnog sekretara, odnosno funkcije na kojoj je ranije bio Vučić u SRS. Unutar SNS sve su češći disonantni tonovi prema izjavama i potezima predsednika Srbije. Najveća primedba na račun SNS je pasivnost i ćutanje vrha stranke na «politički kanibalizam» lidera SRS, dr Vojsilava Šešelja, koji je izjavio da mrzi Nikolića, a da mu je Vučić politički protivnik..Na govor političke mržnje dr Šešelja na račun predsednika Srbije nema odgovora SNS. Lider SNS dobija prostor u «Ćirilici» ili na «Farmi», koja je pod uticajem SNS, da brutalno vređa i napada predsednika Srbije. Postavlja se pitanje zašto vladajuće stranke, pre svega SNS, daju «zeleno svetlo» na širenje političke kampanje protiv predsednika Nikolića na TV nastupima lidera SRS.
Šešelj ne napada predsednika SNS i premijera Vučića na način kako blati predsednika Srbije. Svi ti oblici diskvalifikacije predsednika Srbije, od SRS, DS i tabloida utiče na pad popularnosti predsednika Srbije i smanjenje uticaja unutar SNS. Postavlja se pitanje da li se vrh SNS i njen lider i premijer polako, ali sigurno opraštaju od Tomislava Nikolića i pripremaju ga za političku penziju, 2017. Godine.
Ciljevi i razlozi diskreditacije predsednika Srbije
Izvesno je da će se lider SPS-a, Ivica Dačić, kandidovati za budućeg predsednika Srbije. Istovremeno, premijer Srbije, Aleksandar Vučić, napominje da podržava delovanje Tomislava Nikolića i da će ga SNS podržati za obnovu predsedničkog mandata. Ako sagledamo pasivnost SNS u odbrani autoriteta predsednika Srbije i tvorca SNS, onda se stav premijera Vučića oko podrške predsedniku Nikoliću može uzeti sa dosta rezerve i skepse. Tabloidi ne prestaju da kaljaju lik i delo aktuelnog predsednika, prikazujući ga kao politički, ali i lično nemoralnog čoveka, koji je zalutao na visoku funkciju šefa države. To nije bez cilja i razloga. Prvi cilj je da se stvori javna slika o sukobu predsednika Nikolića i premijera Vučića. Drugi cilj je da se minimizira uticaj Tomislava Nikolića u SNS, kao osnivača i prvog predsednika stranke. To su stavovi DS, ali i SRS, koja predsednika Nikolića napada preko dr Vojislava Šešelja. Suštinski razlog za diskvalifikaciju predsednika Nikolića je njegova politika uravnoteženog odnosa i prema Zapadu i prema Istoku, odnosno kategorično sprovođenje procesa evrointegracija, uz održavanje prijateljskih odnosa sa Rusijom, Kinom, Indijom i drugim državama van evroatlantskog bloka. Sve su češći napadi na njega, koji dolaze i iz regiona, pre svega iz zvaničnog Zagreba, Sarajeva i Prištine. Reč je o neprigladnim izjavama čelnika susednih zemalja, koje u Tomislavu Nikoliću vide smetnju za ostvarenje svojih interesa u Srbiji.
Od „baražne paljbe“ potrebno je da ga zaštiti ona politička većina, koja je zahvaljujući njegovom ugledu u društvu preuzela vlast od demokrata. Strani faktor, pre svega moćnici iz EU i SAD imaće važnu ulogu u definisanju budućeg predsednika Srbije. Evidentno je da se Tomislav Nikolić ne dopada političarima iz regiona i ugled mu je veći u Rusiji i Kini, nego u Nemačkoj, Velikoj Britaniji ili SAD. Države koje se ponose svojom razvijenom demokratskom praksom su sposobne da zaštite svaku svoju instituciju. Ako toga nema nije ugrožena samo institucija predsednika republike, već je ceo državni aparat doveden u pitanje.
Kada se sagleda politička praksa u Srbiji od 1990. Godine, partije čiji su lideri ili delovi političke oligarhije bili na vlasti, imale su zaštitu svojih stranaka. To je bilo slučaj i sa Miloševićem preko SPS-a i Borisom Tadićem preko DS. Vladajuće partije iz kojih je bio predsednik ili premijer bile su mu podrška i zaštita. To nije sada slučaj sa predsednikom Srbije. Delimično, to je bilo i sa Milanom Milutinovićem, koji je bio u šah-mat poziciji između SPS-a u vreme Miloševićeve vlasti i poslušnosti kao predsednika Srbije po dolasku DOS-a na vlast, sve do izbora Borisa Tadića za predsednika Srbije, 2004. Godine.
Tomislav Kresović
Vidovdan
Da bi se nekome strušio ugled, morao bi ga prethodno imati! Iskreno, koliki ugled je gospodin Nikolić imao, i koju vrstu ugleda je imao? Politički ugled? Sumnjam? Ugled patriote i domaćina, čoveka iz naroda? Pre tako nešto? Da li je to dovoljno za predsednika jedne države sa specifičnim problemima?
Po meni je gospodin Nikolić imao šansu da stvori svoj politički ugled ali je nije iskoristio. I još nešto? Zašto bi ja kao grajdanin Srbije trebala verovati u liderske sposobnosti čoveku koji nije sposoban da se izbori za svoj ugled čak ni u okviru svoje stranke? Gospodin Nikolić je uglavnom uspavan i beskrajno marginalizovan u političkom životu Srbije. Po meni je to rezultat njegove nezainteresovanosti i nesposobnosti.