Eto: Samo dan nakon što su poslanici Srpske liste (članovi SNS) u parlamentu (nepriznatog) Kosova dali legitimitet izboru Hašima Tačija, desilo se i drugo političko „čudo“. Izmirili su se Pajtić, Tadić i Jovanović. A šta stoji iza ovih političkih čuda? Jasno je. Evropa.
DA KRENEMO OD KOSOVA
Odluku predstavnika Srba (pardon, predstavnika SNS-a) u parlamentu (nepriznatog) Kosova sa neviđenim žarom i državničkom „mudrošću“ branio je najviše – Milovan Drecun. Isti onaj „geostrateški, vojno-politički analitičar“ koji je svojevremeno pisao o kosovskim Albancima kao o „šiptarskoj iredenti“; Čovek koji je tražio barem hapšenje Hašima Tačija, kog je nazivao teroristom; Čovek koji je tražio da se u Srbiji „po kratkom postupku sudi zločincima iz terorističke, takozvane Oslobodilačke vojske Kosova“.
Danas Milovan Drecun nije pominjao ni reč o „šiptarskom terorističkom vođi i Srboubici Hašimu Tačiju, koji je lično odgovoran za xyz ubistava na Kosmetu, zloglasnom zločincu…“. Ne. Danas je Drecun govorio o „mudroj odluci da se prisustvom podrži izbor Tačija, jer bi u protivnom Kosovo (nije govorio o Metohiji) ušlo u opasnost od nove eksalacije nasilja u čiju bi spiralu potonulo“.
Analitičke sposobnosti ovog bivšeg kvazi-novinara su ravne retardiranom desetogodišnjaku. On, izgleda, od kako se učlanio u SNS, nije čuo da je pokret Samoopredeljenje narastao, niti je čuo za aktivnosti lidera tog pokreta. Ne. On je aminovao odluku Velikog Vođe da Srbi stave glavu na panj, čoveku koga svi znaju po nadimku Zmija.
Dobro: Sada je barem jasno zašto je i kako došlo do toga da Oliver Ivanović završi u zatvoru i da bude osuđen na devet godina za zločin koji nije počinio. Bravo Srbi. Oprali ste ruke i rekli tri puta „jao, strašno“… Toliko ste pomogli Oliveru.
A SAD O „ŽUTAĆIMA“
Ko god je mislio da se razne stranke koje su nastale iz Demokratske stranke od 2000. do danas neće jednog dana ponovo ujediniti, pokazao je da ne razume način na koji funkcionišu političke partije u ovoj zemlji. I ne samo u ovoj zemlji: U većini zemalja gde postoji mnogostranačje. Zato svi i govore da je politika – kurva. Iako – politika nije kurva, već su u velikom broju slučajeva ljudi koji se bave politikom – kurvari.
Sećate li se kako su sujeta i lični interesi razjedali Demokratsku stranku od ubistva Zorana Đinđića? Pomenimo samo glavne razdore: Prvo je politički eliminisan Zoran Živković, pa je iz stranke izišao Čedomir Jovanović i formirao svoju stranku, potom je Dragan Đilas skrajnuo Borisa Tadića, dok su Dušan Petrović i mnogobrojni njemu slični sami otišli. Zatim je Tadić 15 dana pred izbore izišao iz stranke i sa sobom odveo dobar deo kadra. Pa je Pajtić politički ubio Dragana Đilasa… I sve je vodilo ka tome da u narednih pet godina Demokratska stranka nestane.
A onda su se sastali Čedomir Jovanović, Boris Tadić i Bojan Pajtić. Po treći put. I odlučili: Idemo na jednu listu. Ono „Boris nas je izdao“, „Čedine ideje su neprihvatljive“, „Ne možemo razgovarati sa onima koji su izdali ideje Demokratske stranke“, „Bojan je lažov“, „Čeda je lopov“, „Boris je narcis“ se zaboravilo. Naprasno.
Istina, Bojan Pajtić je na svom tviter profilu najavio da se „pregovori nastavljaju“ i u nedelju. Ali…
Kada sad sve saberemo i oduzmemo – fali još samo da se u staro društvo vrati i Dragan Đilas, a da se Borko Stefanović pokaje i vrati u svoje staro jato, pa da zapevamo „Mir, mir, mir, niko nije kriv“.
KO ĆE SE OVAJDITI
Odluka da nekadašnji i sadašnji „žuti“ krenu zajedno na izbore nije doneta slučajno. Naprotiv. Nemojte misliti da neko ozbiljno nije sabirao i oduzimao šta se više i na koji način dobija i šta se i koliko gubi.
Da li će sve ove stranke, koje će na sledećim izborima navodno predvoditi Dragoljub Mićunović, dobiti veći procenat glasača nego pojedinačno? Verovatno. Neko je tu matematiku doneo, pokazao i dokazao. Zato je i takva odluka doneta. Zato je gorka pilula (tačnije, čitava kofa gorkih pilula) progutana.
Pravi dobitnik čitave ove situacije može da bude – Saša Radulović. U centru i levici (ili je bolje rečeno „levici“) ima mnogo onih koji su ovakvom odlukom o ponovnom ujedinjenju razočarani i besni. Mnogo onih koji su za DS, LDP i SDS „ginuli“ godinama i osećaju da su ih lideri prodali. To su oni koji misle srcem, oni koji nisu pragmatični. Oni koji ne traže, nego žele da daju svojoj političkoj ideji.
Dobitnik može biti i Borko Stefanović, ukoliko odmah, koliko večeras uspe da ubedi barem pet „jakih“ igrača iz unutrašnjosti da je on pravi izbor. Ali – teško. Njemu je ipak pametnije da se okrene razgovorima sa Sašom Radulovićem i prihvati uslove koje bi mogao da mu postavi lider pokreta Dosta je bilo.
PREMA TOME – PET FRONTOVA ZA APRIL
Uz pretpostavku da se izbori konačno i ipak raspišu… Srbija će glasati kad kaže Master Toma za neku od pet grupacija.
U jednoj će naravno, biti vladajući SNS sa svojim trabantima, među kojima je uz Aleksandra Julina naravno, Rasim Ljajić, ali odnedavno i PUPS, a budite sigurni i još poneki prikriveni igrač.
U drugoj će biti SPS Ivice Dačića i stranka (?!) Kingpina srpske političke scene, Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme. Ovaj put bez penzionera. Zbog čega su nedavno slavili.
Treću grupaciju činiće desničari. Ne znam zašto, ali mi se sve više čini da je samo pitanje dana kada će Radikali s jedne i DSS i Dveri s druge strane reći „i mi možemo zajedno na izbore“.
Četvrtu grupaciju činiće, naravno, već izanalizirani članovi „žutog tabora“ (ako se do jutra ne posvađaju oko toga šta treba da piše na plakatu), koji će biti izloženi najgorim napadima u narednih 15 dana od strane internet timova SNS-a širom Srbije i režimskih medija koji su već počeli da objavljuju kako kreće novi pokušaj „rušenja Vučića“…
Petu, najmanju, činiće Pokret Dosta je bilo. I možda uz njega – Levica Srbije.
E, pa dragi moji, ako nemate za koga da glasate, onda vi i ja ne živimo u istoj zemlji.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
