Da li su Srbi došljaci ili autohton narod? Da li je pogrešno da više od veka učimo decu da su Srbi došljaci na Balkanu koji su uzurpirali ove prostore?
Svakako, potrebno je novo naučno sagledavanje i sastavljanje prave srpske istorije i vreme je da se oslobodimo istorije koju je pisao tuđin, ona koja nam je više od jednog veka (1878) nametnuta i kreirana.
Sve ovo je dosta diskutabilno… i treba duboko raditi da se prašina sa istine očisti.
Pitanje porekla Srba nije samo naučno, već i identitetsko pitanje.
Ono se tiče našeg odnosa prema zemlji na kojoj smo, prema precima čije kosti počivaju u ovoj zemlji, i prema istoriji koja nas je oblikovala.
U vremenu kada se istorija često pojednostavljuje ili zloupotrebljava, dužnost je govoriti smireno, činjenično i dostojanstveno.
Da li može da nam pomogne DNK?
Savremena nauka danas omogućava da, pored pisanih izvora, u prošlost zavirimo i kroz genetiku… ne da bismo tražili „čistotu“, već kontinuitet.
Balkan kao otadžbina, kroz krv i vreme
Balkan nije prazan prostor koji je čekao dolazak naroda.
On je kroz hiljade godina bio dom različitih plemena, zajednica i kultura. Srbi, kao stari istorijski narod, nastali su spajanjem slovenskog imena i jezika sa dubokim starobalkanskim korenom.
To potvrđuje i genetika.
Genetska slika Srba… svedočanstvo trajanja
Genetska istraživanja Y-DNK haplogrupa (muške linije) pokazuju da je srpska populacija u svojoj osnovi dominantno balkanska, uz jasno prisutan slovenski sloj.
I2a – dinarska kičma srpskog naroda (oko 40%).
Ovo je najzastupljenija haplogrupa kod Srba. Njeni koreni vezani su za Dinarski prostor i zapadni Balkan, a njeno prisustvo na ovim prostorima meri se hiljadama godina. Ona predstavlja genetsku vertikalu balkanskog čoveka, koji je ovde živeo i pre rimske vlasti, i pre seoba naroda.
I2a je živa potvrda da Srbi nisu narod bez prošlosti.
E1b1b – drevni balkanski sloj (15–20%)
Ova haplogrupa vodi poreklo iz praistorijskog i antičkog Balkana. Vezuje se za starosedelačke populacije, za rane zemljoradnike i ilirsko-trački svet. Njeno snažno prisustvo kod Srba još jednom potvrđuje duboku ukorenjenost srpskog naroda u balkanski prostor.
R1a – slovensko ime i jezik (15–20%)
R1a predstavlja slovensku genetsku komponentu, povezanu sa doseljavanjem slovenskih plemena u ranom srednjem veku.
Sa njom dolazi slovenski jezik, kultura i ime… i upravo taj sloj daje Srbima njihov slovenski identitet.
Međutim, važno je naglasiti: slovenska komponenta kod Srba nije jedina, niti dominantna, već se uklapa u već postojeći balkanski temelj autohtonog naroda.
Ostale haplogrupe, tragovi istorije
Manji procenat haplogrupa kao što su R1b, J2, I1 i G svedoči o vekovima dodira sa Rimom, Vizantijom, Sredozemljem i Evropom. Balkan je uvek bio raskrsnica… i to je deo njegove sudbine.
Šta nam sve ovo govori?
Kada se saberu glavne starobalkanske haplogrupe (I2a i E1b1b), dolazi se do zaključka da oko polovine, pa i više, srpskih muških linija ima duboke, predslovenske korene na Balkanu.
Srbi su narod koji je nasledio Balkan, prihvatio slovenski identitet i kroz vekove ga branio.
Istina između krajnosti
Istina nije ni u tvrdnji da su Srbi „čisti autohtoni narod od praistorije“,
ali nije ni u tezi da su Srbi „obični došljaci bez korena“.
Istina je srpska… složena, istorijska i živa.
Srbi su slovenski narod po jeziku i imenu, ali balkanski narod po krvi, zemlji i trajanju.
Srpski narod nije nastao u jednom veku, niti na jednoj seobi. On je nastajao u vremenu, na istoj zemlji, kroz borbu, veru i pamćenje.
DA UĐEMO U ARHIVSKU GRAĐU I POTRAŽIMO POMOĆ ISTORIČARA KOJI SU NA MARGINI I OSPORAVANI
Zašto danas nema knjiga i retko ko ih štampa istoričara: J. Rajić, K. Nikolajević, Miloš S. Milojević, P. Srećkovoć, Sima Lukin Lazić, J. Dobrovski, Jovan Branović i drugih koji nisu spominjali da su Srbi došljaci na Balkanu.A što ih nema u knjižarama i prodaji, to ne čudi mnogo… današnji udžbenici i doktorati nisu pisani po tim izvorima naših starih istoričara i tom narativu, već po izvorima Bečko-berlinske škole.
Mnogi istoričari pokušavali su u našim bibliotekama i arhivima pronaći knjige antičkih pisaca i istoričara, (Plinija Starijeg, Diona Kasiusa, Bohartusa, Kit Kurtis, Ataviota … ) ali ničeg nije bilo.Svi ovi navedeni antički pisci nebrojano puta su pominjali Srbe na antičkim teritorijama (za koje naša zvanična istorija tvrdi da su došli tek u 7. veku).
Čudno je to što nema nikakvih zapisa o ,,Seobi Slovena” to niko ne pominje, zato i nemamo ni jednu bitku, ratove iz tog perioda, što je i neverovatno.
Toliki narod da se stvarno doselio, morao bi da hranu uzima ili otima od drugih i ne samo hranu, morao bi da se vodi neki rat, sukob, bitka a sve to bi svakako bi bilo zabeleženo… ovako, o tome nema ni traga sem u jednom izvoru Konstantina Porfirogenita.Za osnov današnje istorije Balkana uzima se zapis Konstantina Porfirogenita „O narodima“, koji najverovatnije nije delo ovog vizantijskog cara (913-959). Mišljenja su da je ovaj dokument sačinjen po volji i u režiji Vatikana, negde oko 1611. god. Zapis je bio u vlasništvu Katarine Mediči, a preveo ga je na latinski Johan van Mejrs 1611. godine. Malo kasnije (1623) naći će se u Vatikanskoj biblioteci.
Vizantijski car Porfirogenit uopšte nije bio istoričar. On je napisao samo dva spisa: jedan se odnosi na dvorske ceremonije, a drugi na organizaciju države.Ovaj diskutabilni spis je pisan da veliča istoriju Hrvata, a da potisne Srbe. U ovom spisu su pobrkani datumi i likovi što ukazuje da se možda radi o podvali i falsifikatu.
Ovaj spis se uzima kao jedini izvor za našu istoriju što je isto veoma čudno.
Evo i kako smo mi sami pomogli Albancima da stvaraju svoju kolevku na otetoj zemlji.Udžbenik Istorija za 6. razred osnovne škole koju je napisao Rade Mihaljčić u kojoj tvrdi da su Albanci Starosedeoci na Kosovu i Metohiji, a da su im Srbi oteli zemlju i preuzeli običaje i kulturu. Tragično, zar ne? Olako smo prihvatali sve nametnute laži iz tuđe kuhinje… a činjenice nismo sagledavali, zarad sitnih interesa, koji nas danas koštaju mnogo.
Zato i kažu da su oni autohton narod, a mi uzurpatori koji su gradili crkve i manastire na njihovim Bogomoljama… zato i prisvajaju srpsku srednjovekovnu baštinu.Hvala Bogu, to se izmenilo i više toga u većini srpskih udžbenika istorije od pre par godina nema. Ali Albanci se i danas pozivaju na našu istoriografiju i to su dobro prezentovali širom sveta, što nam danas znatno otežava položaj u borbi da Kosovo i Metohiju zadržimo, dok nam svetinju otimaju. E, to je tragedija i sramota koja traje više od pola veka, a o tome se ćuti. Zato nam je i položaj po pitanju Kosmeta znatno otežan.
Sve vreme smo ćutali, naša ,,mudra“ struka, ćutolozi… zarad sitnih privilegija i doktorskih radova. Zato danas nemamo ni jedan doktorski rad ni iz stradanja Srba u Jasenovcu, a kamo li o Srbima kao autohtonom narodu.
Ti doseljenici se decenijama koriste lažima, istorijom bez činjenica. Služe se istorijom koja se zasniva na izvrtanju činjenica, prisvajanju, otimanju i krađi identiteta onog kome ni sami ne pripadaju. Za sebe pričaju da su potomci Ilira, da su starosedeoci.Većina Srba i ne zna ko je bio Skenderbeg, ne znamo ni da je Skadar bio srpski grad, veoma značajan. Zato danas i bauljamo, lako nam je preoteti istiriju.
Zaboravili smo na korene i pretke. A Skenderbeg je bio SRBIN i to i jeste, drugo ne može biti, koji je danas nacionalni heroj Albanaca, a umesto mi da dižemo spomenike Skenderbegu (Đurađ Kastriot) po Srbiji.Šiptari agresivno medijski propagiraju lažnu pokradenu srpsku istoriju, a mi moramo to isto agresivno da propagiramo ali sa autohtonom, činjeničnom istorijom, koja je deo i nas samih, istinom da se borimo protiv lažiranja, izvrtanja i krađe.
Ne smemo je prepustiti agresoru i osvajaču. Oteše nam Skenderbega (Đurađa Kastriota), Leku Dukađinija, Srbina iz Raške. Albanci Skenderbega veličaju kao albanskog nacionalnog heroja i zasnivaju istoriju na njemu, otimaju i skrnave nam Nemanjiće, MilošaObilića, Karađorđa, crkve, manastire, a mi to ne pominjemo, i zabrinjavajuće se na te surove laži ne oglašavamo, kao da oni ne pripadaju nama.Kosmet je jedinstven u istoriji po svojoj neprekinutoj tragičnoj istoriji, ali i pored svih tragedija, genocida, agresije, okupacije… ono i dalje odoleva toj tragediji.
Jasno je svima, da su za našu nauku najbitniji istorijski izvori (i zvanični a i nezvanični), od njih sve počinje, a o doseljavanju Slovena paušalno je pisao samo Porfirigenit, što je dosta čudno.U razotkrivanju ove istine dosta su nam pomogli naši istaknutistari i zaboravljeni istoričari, koji nisu bez razloga skrajnuti.
NAŠI SRPSKI ISTORIČARI KOJI SU PISALI O SRBIMA KAO AUTOHTONOM NARODU… danas su osporavani i skrajnuti od strane zvanične istorije, što i ne čudi, kada su im tvrdnje i istraživanja po tom pitanju suprotna.Priča o dolasku Slovena na Balkan u 7. veku po uglednim profesorima, dr Olgi Luković Pjanović, dr Milanu Budimiru, dr Relji Novakoviću, dr Radivoje Pešiću, dr Momiru Joviću, Svetislavu Bilbiji, dr Radomiru Đorđeviću, dr Đorđu Jankoviću, Radovanu Damjanoviću, Radonji Božoviću, Aleksandru Mitiću i mnogim drugim istoričarima, demagoška je ili bajkovita, ali ta demagoška ili bajkovita istorija je u Srbiji zvanična i priznata istorija.O Srbima kao autohtonom narodu govorili su i pisali: Dobroslav Jevđević, Dragoljubu Antić, Jovan Deretić (osporavan od struke, ali morao sam da ga spomenem, više je istraživanja sproveo nego mnogi istoričari, to je činjenica) Slobodan Jarčević, Goran Šarić, Aleksandar Šargić, oni nisu istoričari po struci, ali su svoj život i rad posvetili nauci i istraživanju.Ne treba da nas čudi i podatak da su u svakom ratu stradale biblioteke i arhivi, jedna od prvih bombi u Drugom svetskom ratu u Beogradu pala je na Narodnu biblioteku.Knjige su stradale i paljene su i u Velikom ratu i u Drugom svetskom ratu. Zato mi danas skoro da nemamo te starostavne knjige, a i ne trudimo se mnogo da ih pribavimo.
Migracija je svakako bilo i doseljavanja na ovim prostorima, definitivno čitajući ove stare pisce i njihova dela sve ukazuje na to da su stari Sloveni-Srbi dugo pre 7. veka živeli na ovim prostorima, i da nikakve Seobe Slovena u toj meri kako se prikazuje nije bilo, da jeste, sigurno bi bilo i izvora.
Zato mi o ovoj temi moramo da diskutijemo, da se organizuju okrugli stolovi da se više piše i raspravlja, a ne da struka ,,mudro“ ćuti, kao i za sve drugo što se kosi sa zvaničnom istorijom, onom posle Berlinskog kongresa (1878)… kao da ćutimo iz razloga da ne uvredimo sopstvene dželate sa Zapada.
Shodno naučnim principima trebalo bi uzeti obe strane (zvaničnu i nezvaničnu istoriju) u razmatranje, i što više koristiti sve izvore, tragati za izvorima i činjenicama, i što više raspravljati argumentovano o tom problemu. Jedino se tako dolazi do istine!Ovo je tema o kojoj se i danas ,,mudro“ ćuti, da li iz straha ili nezainteresovanosti, to je već veliko pitanje.Naravno, zvanična istorija treba da se poštuje. Ja to poštujem, ali nemam argumente i činjenice u vezi sa delom oko doseljavanja Slovena, da to kao činjenicu usvojim.
Za mene je taj deo dosta diskutabilan. Istinu, ipak, moramo da tražimo po svim izvorima, trebalo bi organizovati naučni skup istraživača, gde bi se suočili istraživači sa činjenicama i različitim izvorima do kojih su došli. Ne treba ništa da bude zacementirano, iako bi to pojedine individue želele.
Starčevo, Vinča i Lepenski vir… koreni kojih kao da se stidimo da pokažemo u punom sjaju
Na prostoru današnje Srbije nastale su neke od najstarijih civilizacija u Evropi. Starčevo, Vinča i Lepenski vir nisu samo arheološki pojmovi iz udžbenika, već svedočanstvo da je ovaj prostor bio naseljen, organizovan i kulturno razvijen hiljadama godina pre nego što su nastale mnoge poznate civilizacije.
Ipak, u javnosti se o tome govori malo i bez ponosa. Kao da nas je sramota što se na našem tlu rodila jedna od najstarijih evropskih kultura i civilizacija… a korene delom vučemo kao autohtom narod.
Civilizacija pre civilizacija
Lepenski vir, star više od osam hiljada godina, bio je uređeno naselje sa jasnim planom, kućama, duhovnim životom i monumentalnim kamenim skulpturama.
U vreme kada je veliki deo Evrope živeo u privremenim naseljima, ovde je postojala zajednica sa identitetom i simbolikom.
Vinčanska kultura donela je napredak koji je bio ispred svog vremena… obradu metala, razvijenu trgovinu, velika naselja i znakove koji podsećaju na najranije oblike pisma.
Starčevačka kultura predstavlja početak poljoprivrede i stalnog života na Balkanu.
Ovo nisu legende niti nacionalne fantazije. Ovo su činjenice koje priznaju i svetski muzeji i naučne institucije.
Zašto onda ćutimo, zašto po tom pitanju nismo glasni… pa smo prepustili strancima da to nazovu Dunavska civilizacija, ne slučajno.
Kada bismo zamislili da se Lepenski vir nalazi u Italiji, Grčkoj ili Izraelu, bio bi svetska turistička atrakcija i temelj nacionalnog ponosa.
U Hrvatskoj ili Albaniji bio bi deo zvanične državne priče.
Samo kod nas ove civilizacije često ostaju na margini, predstavljene kao nešto što „nema veze sa nama“, jer su „previše stare“… a mi ,,došljaci“.
Šta znači biti autohton?
Autohtonost ne znači da su današnji Srbi isti ljudi koji su živeli u Lepenskom viru. To niko ozbiljan ni ne tvrdi. Ali autohtonost znači da je ovaj narod naslednik prostora, kulture i pamćenja.
Narodi se menjaju, mešaju i oblikuju, ali zemlja pamti. Simboli, odnos prema rekama, planinama i svetim mestima prenose se kroz vekove i milenijume.
Srpski narod nije narod bez korena. On je naslednik jednog od najdubljih kulturnih slojeva u Evropi.
Vreme je da prestanemo da se stidimo
Problem nije u nauci, već u našem odnosu prema sebi. Dok drugi narodi svoju daleku prošlost koriste kao snažan temelj identiteta, mi je sklanjamo u stranu, kao da je teret, a ne blago.
Starčevo, Vinča i Lepenski vir ne pripadaju nijednoj ideologiji. Oni pripadaju istini i ovom prostoru.
Vreme je da o najstarijoj evropskoj civilizaciji na tlu Srbije govorimo jasno, mirno i bez straha.
Ne da bismo bili „veći“ od drugih, već da bismo konačno bili svesni sebe.
To je samo jedno viđenje ovog problema, u dobroj nameri za naš srpski narod.
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
„Kosovo i Metohiju zadržimo“? Nemamo mi tu šta zadržavati, to je za sada gotova priča. Nego je trebalo poslušati mene kada sam gen. Manojlu Milovanoviću onako jednom, natuknuo, da mu samo kroz uši prođe, da (mnogo pre upada NATO snaga na Kosovo) treba ovo srpskog življa iz Republike Srpske i ostatka BH preseliti na Kosmet a srpsku zemlju prodati arapima za 11.000 milijardi dolara. I oni bi to glatko kupili a mi bi Evropi uvalili veliki problem. Odagnali bi našu propast na kosmetu bar za sledećih 50 – 100 godina. Zašto kažem odložili ili odagnali Jer Kosmet i ostalo srpsko mora, a i po onom dogovoru komunista i ustaša, biti uništeno, nama je kraj neminovan, raseljavanje proterivanje i gubljenje vere sve dok nas ne proteraju za Rusiju.