Ko sve vlada Srbijom?

„Paukova mreža“ moći nad Srbijom

Ključno pitanje je ko sve vlada Srbijom? Pored vladajućih partija i već poznatih politčkih lidera otvara se pitanje koja to mreža ili koncentrični krugovi moći upravljaju Srbijom juče i danas? Srbija je obnovila svoj parlamentarizam preko neokomunističke jezuitske oligarhije koja je po načelu „cilj opravdava sredstvo“ svoje istorijsko vreme oblikovala po načelima ezoterije, tajnih organizacija ali i okultnih društava. Vlast SPS stasala je od praktičara komunističke nomenklature olbikovane po načelima Kominterne uvezene sa modelima zapadnih oligarhijskih bratstava koje su slične masoneriji i katoličkom jezuitskom redu. Prvi koji je oblikovao svoju vladavinu preko mreže oligarhija i tajnih „klubova“ bio je Slobodan Milošević. Milošević je uvezao političku oligarhiju, ekonomski korporativizam, medijsku mrežu ali moćnu SDB službu koja je krenula da radi unapređuje poslove po modelima CIA kao „kompanija“. Da se podsetimo da je Rankovićeva UDBA pedsetih godina i kasnije formirala niz spoljnotrovinskih preduzeća (Ineks, Geneks,R udnap i druge) kao i DOZ i kompaniju Dunav-osiguranje. Mreža komunističke oligarhije brzo je „vaskrsla“ u modele upravljanja i vladanja nkaon 1990. godine

Milošević prvi „sajentolog“ u Srbiji?

Treba podsetiti da je prvi „sajentolog“ u Srbiji bio bankar i predsednik Srbije i lider SPS-a Slobodan Milošević koji je „patentirao“ model „Piramidalne štednje“ i efikasne krađe štare devizne štednje i veliek pare iz Srbije prkeo svetske bankarke Borke Vučić bliske Rokfeleru i svetskoj Trilateralnoj komisiji prebacivao na Kipar i druge „of šor „ kompanije.Tako su i stasali poverljivi miloševićevi tajkuni koj isu bili i ostali uvezani u mreže tajnih lsužbi .Model „sajentologa su kasnije nakon 2000.godine razrađivale poltičke „sekte“ G 17 plus okupljene oko Mlađena Dinkića i prof Miroljuba Labusa.Ove mreže su i danas u igri u Srbiji.Bankarka Borka Vučić je pod sumnjivim okolnostima stradala u saobraćajnoj nesreći po modelu tajnih službi.SDB Srbije koj ije bio odan Miloševiću radio je preko svojih „kompanija“poslove nekretnina, banakrskih poslova ,poslove duvana. SDB imao JSO koja je radila po modelu CIA i „zelenih“ bererki i imala je poslove sa mafijom, pre svega narko mafijom a drogu pored ulične trgovine i veza sa albanskom mafijom držala je u sefovima banaka.To se najbolje mže videti po „tezurisanju „ više od 600 kg heroina u sefovima Komercijalne banke koja je bila zadužena za MUP Srbije.SDB imala je veliki upliv i kontrolu masonski loža u Srbiji devedsetih godina i kasnije.Masonske lože bile su omijeno mesto druženja vlasti i opozicije uz pune informacije kojesu išle SDB Srbiji i bile su na stolu Predsednika Miloševića.Predsednik Milošević je imao poslove sa masonskim strukturama ali i moćnicima iz Trilaterlane komisije dok je je bio bakar u Beobanci recimo Ričarda Holbruka koji će biti njegov glavni pregovarač u Dejtonu i ključni „dželat“

Masoni pod kontrolom UDBE?

Masonske lože podržavane su iz akademskih klubova SANU pre svega oko Dobrice Ćosića i drugih iz SANU.Jedna od retkih masonskih „nevidljivih“ loža koje je Broz „tolerisao“ bile su u SANU i JAZU .Teško da bi poznati istoričar masonerije Nenezić mogao da objavi svoju moćnu knjigu „Masoni u Jugoslaviji“ bez odobrenja SDB Jugoslavije i Srbije ,a kasnije i Slobodana Miloševića i Dobrice Čosića a na Jugslovenskom nivou Staneta Dolanca .Dobrica Čosić je po „masonskom“ odobrenju dobio „zeleno „ svetlo da bude prvi predsendik SRJ i da prihvati masona i finansijera američkih demokrata Bila Klintona Milana Panića kao saveznog premijera .Milan Panić i Dobrica Čosč su bili „alternativa“ Slobodanu Miloševiću preko DEPOS- a u suštini radil isu „za njega“, kao i banakarka i stručnjak Svetske Banke Guverner NBJ dr Dragoslav Avramović.SDB kasnije RDB i sada BIA deo je šireg „bratstva“ koja pušta „niz vodu“ sve političare radeći „za sebe“ ali i strane partnere.

„Obrađene“ stranke,poltičari,poslanici, ministri ,premijeri

Jedino u Srbiji izvan bilo kojih kontrola ,lustracije su službe bezbednosti sem pojedinačnih slučajeva kao deo poltičke priče .Put od poslanika,miinstra,predsednik vlade ili šefa države,predsendik UO močne državne kompanije povezan je sa „obradom“ službi bezbednosti i stalnim ili povremenim „nadžorom“ i dopunom dosijea.Tako poltičke oligarhije sa svojim liderima ulaze u temeljne arhive i dosijea tajnih službi prvo domaćih,a onda i stranih.Što se političar više penje u vlasti to je više „obrađen“ u tajnim službama i postaje deo bezbednosnog sistema.Zato Srbija i nije izvršila ni lustraciju niti otvaranje dosijea tajnih službi.Gledajući da je Srbija do sada imala 11 parlamntarnih izbora može se pocenti da je više od 2000 poslanika i preko 150-200 ministara kao i više od 30 000 odbornika i funkcionera stranak koi su u javnim preduzećima „obrađeno“ u tajnim službama, i da je veliki broj postao deo saradničke mreže.Dodatnih od 50 000 građnaa su „uticajni“ članovi partija koji su „informatori“ tako da Srbija ima oko 100 000 „regrutivanih“ za potrebe tajnih službi.Tako imamo slučajeve da bivši poslanici ili ministri se ogreše o zakone ali su kao lojalni saradnici službi oslobođeni zakonskih sankcija bilo da su bili vlast ili opozicija.Jednom su bili vlast,a onda opozicija i obrnuto, ali uvek su deo bezbednosnog sistema.Posebna je „obrada“ naučnog kadra na univerzitetu i institutima koja ide preko partijskih lista,korumpiranih naučnih kadrova ili onih koji plagiraju naučne radove ili one koji odobravaju plagijate .Tajne službe domaće ali i strane među naučnim radnicima pustile su „duboko korenje“.Strani interesi idu preko stipendija,Fulbrajtovog programa, međunarodne saradnje.Formirana je naučna špijunaža koja radi i na vrbovanju i odlivu mozgova najboljih. Dobru bazu podataka tajne službe imaju i u novinarskoj profesiji .Dobro stoječi u tajnim službama imaju visoke honorare i širi pristup medijima i uticaju .Oni su „glasnici“ i „tasteri“ informacija i dezinformacija državnih organa i tajnih službi. Mediji bilo štampani ili elektronski postaju „bilteni“ poltičkih stranaka, vlade ili tajnih službi. Borba polliticara u medijima ide preko tabloda i drustvenih mreza.Srbija danas ima ne vise od 100-tinak novinara koji rade „prljave „ poslove za poltičare i tajne službe uz dobre honorare i javni uticaj.

SPC u arhivama UDBE

Pod „obradom „ je i SPC po „dubini“ počev od sveštenstva do vladika.Tako u arhivama UDBE a onda i njenih naslednika ima više hiljada kartona obrađenih sveštenika i vladika SPC i drugih konfesija.Posebnu „obaveštajnu“ kartoteku pravi Rimokatolička crkva koja ima svoju obaveštajnu službu i mrežu Službe bezbednosti vode arhivu uticajnih sveštinka i vladika na koje se može uticati na različite načine.Oni koji su bliži moćnim vladikama a vladike službama berzbednosti dobijau bolje,moćnije i bogatije eparhije posebno u gradovima ,a oni „tvrđi“ se kažnjavaju i rade kao sveštenici u pasivnim krajevima kao vid kazne.Brozova UDBA formrala je i uticala na udruženje sveštenika koji postaju deo SSRN(frontovske organizacije) radi kontrole rada crkve ,sociijalnog statusa sveštenstva i mogućnosti veće kontrole vernika preko „izveštaja“ sveštenika nadležnima u UDBE. Arhivi UDBE sadrže profil sveštenika,poroke,porodicu broj vernnika koje pokrivaju ,značajnije javne kontakte ,odnose sa hijerarhijom u SPC posebno u inostranstvu.Sveštenstvo koje je radilo za UDBU imalo je svoje konsprativno ime i evidencioni broj u kartoteci i spisak svojih „saradnika“.Sveštenstvo je za članove KPJ-SKJ ili funkcionere moralo da dostavlja „službi“ podatke o slavama ,sahranama i krštenjima .Postojala je i kontrola sveštenika od strane drugog lica u crkvi ,crkvenjaka ili instrusanog građanina „infomatora“.To je razlog što je SPC od kraja drugog svetskog rata bila pod velikim pritiskom vlasti i UDBE sve do 1990 godine .Saradnja dela crkvenog klera nastavlja se i dalje posebno u kontaktima sveštenstva sa stranim ambasadama ili onima koji su u kategoriji „ekumenista“ ili monarhista“ ,Put ka tronu vladičanstva ili strešina hramova vodi i preko saradnje sa državnim institucijama od poltičkih partija,lidera do tajne službe .Tako politčke partije imaj usvoje sveštenike koje seku slavke kolače stranaka i oni su deo uticaja.

Mafija kao moćni sistem

Mafija u Srbiji bila je i ostala je uvezana sa službom bezbednosti i moćnim korporativnim tajkunima sa kojima vlada i deli profit.Jedan deo mafijaških bosova su i u masonskim ložama koji su nedodorljivi.Vođe politčkih stranaka i uticajni tajkuni i mafijaši sede u istim ili pobratimskim ložama i međusobno se štite preko moćnih advokata i „zavere ćutanja“ .Na osnovu moći tajnih službi u Srbiji i stranih službi koje imaju jak uticaj formirana je i Srpska Trilateralna komisija koja okuplja moćne,uticajne koji se uvezuju sa masonerijom na Balkanu i šire.Srbijom se vlada preko „tajnih kabineta“ specijalnih stranih savetnika poput Toni Blera člana Svetske vlade i kreatora razaranja Srbije.Svi ili najveći deo političara u vlasti dolaze na vlast odobrenjem „tajnih klubova“ uz predaju „belih rukavica“ kao znaka masonskog prijatejstva.Pored moćnih loža u Srbiji deluju i jezuitske lože bliske Vatikanu i Nemačkoj koji postavljaju svoje ljude na politčka i finansiska mesta.Poltičari koj isu došli na vlast 2000 godine bii su na različite načine „obrađeni“.Premijer dr Zoran Đinđić bio je u mreži jezuitskih kanala.Treba podsetiit da je dr Zoran Đinđić preveo knjigu Ignjacija Lojole „Načela Jezuitizma“.Preko „tajnih klubova“ van Srbije i u Srbiji Đinđić je ubijen.Predsendik SRJ i kasnije premijer dr Vojislav Koštunica dobo je od Ahtisarija nagradu za demokratiju u rušenju Slobodana Miloševića,a kasniej je preko Ahtisarija i pao s vlasti.Predsednik Srbije Boris Tadić dobio je više nagrada za demokratiju i njegov posao je da Kosovo sa SBUN prebaci na EU i EULEX.Kasnije je sklonje ali i zbrinut da bude doe borda „Telenora „ za jugoistok Evrope i da ostane u poltičkoj igri.Predsednik Srbije Milan Milutinović je „aboliran“ šire odgovornosti jer je „tajnim klubovima“ rekao sve što treba.Predsednik vlade Mirko Cvetković je u stranim kompanijama „.Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se nije uklopio u šemu „tajnih klubova“ i zato je podržan od moćnika sa Zapada pre svega Nemačke,Velike Britanije i Francuske Aleksandar Vučić. Njemu su posredno na putu Srbije ka EU kao mirotvorcu predate „bele rukavice“.Sve vlade u Srbiji od 2000 godine imaju kao ministr ljude koji su deo tima MMF,Svetske banke ili uticajnih međunarodnih organizacija i lobija.Moćni poliitčari,lobisti za strane interese dobijaju po pravili provizije koje su najčešće u stranim banakma ili na računima drugih lica.Poltika je zanat vladanja i moći.Moć je i novac i uticaj.Poltičari i državnici ne rade za novac.Oni rade za vlast i moć nad narodom,a novac je samo sredstvo koje se daje za obavljene poslove ili interese. Građani Srbije su tu da daju svoj glas i svoje pare kao poreski obveznici.

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org