Ko to tamo gradi: Divlja gradnja na Uvcu nauštrb prirode

0
509

Specijalni rezervat prirode Uvac godinama je plen investitora koji ilegalno grade vikendice. Umesto da ih u tome spreče nadležni su im omogućili da ih legalizuju, zaobilazeći na taj način propise koji brinu o zaštiti životne sredine. U slučajevima gde postoje odluke o rušenju objekata i krivične prijave vlasnici plaćaju novčane kazne, ali zadržavaju vikendice.

Iznad leve obale Zlatarskog jezera, na lokalnom putu koji vodi ka Ivanjici u novovaroškoj opštini, pruža se prelep pogled na ovu veštačku akumulaciju i planine koje je okružuju.

Ispod puta, uz samu obalu, stopljena sa zimzelenim ambijentom i oivičena žičanom ogradom, nalazi se bez dozvole građena vikendica sa sređenim prilazom, pomoćnim objektom i solarnim panelom.

Kada su je čuvari Specijalnog rezervata prirode Uvac (SRP Uvac) posetili u jednom od svojih svakodnevnih obilazaka terena, dočekala su ih obaveštenja – „čuvaj se psa” i „objekat je pod video nadzorom”.

Čuvar Stevo Radovanović seća se kada je tu stajala samo jedna betonska ploča i na njoj kamp prikolica. U međuvremenu je napravljena čitava vikendica. Bio je to jedan od njegovih slučajeva divlje gradnje od kada se, pre desetak godina, zaposlio u rezervatu.

„Kada je (područje Uvca) počelo da se promoviše kao zaštićeno područje, onda je počelo da privlači sve više i više ljudi”, kaže Radovanović.

Ova vikendica samo je jedna od mnogih koje su građene bez dozvole u okviru SRP Uvac u poslednjih osam godina. Inspektori Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su od 2012. do oktobra 2020. godine doneli 42 rešenja kojim nalažu zaustavljanje ilegalne gradnje i rušenje započetih objekata u okviru rezervata. Od toga je samo 13 objekata srušeno i to isključivo na osnovu rešenja iz 2015. godine.

Nikola Stanojević iz Centra za istraživanje biodiverziteta objašnjava da je veliki problem očuvanja prirode u zaštićenom području upravo neplanska gradnja i zauzeće prostora, zbog kojih ovakva područja gube svoje prirodne vrednosti. Stanojević naglašava da gradnja dugo traje i da malo ko ruši već izgrađene objekte.

„To je sigurno jedna od najgorih pretnji po zaštićeno područje, koja su inače koncipirana kod nas jako labavo, u smislu da je efektivan deo zaštićenog područja dosta manji nego što je proglašen.“

Ipak, bez obzira što su gradili bez dozvola, neki vlasnici objekata su ih kasnije legalizovali na osnovu Zakona o ozakonjenju objekata donetog 2015. godine.

Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje kako se na ovaj način zaobilaze propisi koji brinu o zaštiti životne sredine i kako je Opština Nova Varoš pri legalizaciji pojedinih objekata nakon 2015. propuštala da traži saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih dobara, kako je predviđeno zakonom, što znači saglasnost Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Odgovor da li je moguće legalizovati objekte čije je rušenje naloženo pre donošenja novog Zakona, nismo dobili od Ministarstva.

Sporna legalizacija

Zaštićena područja imaju tri stepena zaštite – prvi najrigorozniji, zatim drugi i treći – kojima se određuje šta u zaštićenom području može da se radi, a da se ono ne ugrozi.

Da Vas podsetimo:  Zašto se prijavljujemo za vakcine i šta treba da znamo o njima

Uredba o SRP Uvac ovu teritoriju je stavila pod drugi stepen zaštite, između ostalog da bi se očuvala retka vrsta beloglavog supa, stvorili uslovi za povratak biljaka i životinja koje su nestale sa tog područja, ali i da bi se sačuvale lepote i raznovrsnost predela.

Da bi neko legalno gradio u zaštićenom području mora da pribavi uslove Zavoda za zaštitu prirode. Međutim, pojedini vlasnici objekata na Uvcu ipak grade nelegalno, ne poštujući pomenute propise.

Kasnije, kada dođe vreme da te svoje nelegalne građevine ozakone, to rade na osnovu Zakona o ozakonjenju objekata. On nalaže da prilikom legalizacije izgrađenog u prvom i drugom stepenu zaštite traže drugi dokument – saglasnost Zavoda, osim ako je reč o vikendicama i porodičnim kućama za odmor, što je uglavnom slučaj kod divlje gradnje na Uvcu. Na taj način investitori legalizuju objekte bez uslova koji ocenjuju uticaj na životnu sredinu.

Ipak, problem sa mnogim vikendicama na Uvcu je što se istovremeno nalaze i u prvoj zoni sanitarne zaštite voda, uspostavljenoj da bi se sprečilo zagađivanje i drugi loši uticaji na izvorišta vode – pa je za njihovu legalizaciju ipak potrebna saglasnost Zavoda.

VIKENDICA SA SOLARNIM PANELOM NA ZLATARSKOM JEZERU, NOVEMBAR 2020; FOTO:CINS

Istraživanje CINS-a pokazuje da je Opština Nova Varoš godinama legalizovala objekte, a da nije tražila ovu saglasnost.

Opštinskim rešenjem o ozakonjenju iz 2016. godine legalizovan je objekat Dragana Matijevića, novovaroškog preduzetnika i političara, bez saglasnosti Zavoda, iako se nalazi u prvoj zoni sanitarne zaštite voda. To je kasnije postao model po kom su ozakonjeni i drugi objekti – najmanje 14 u okviru rezervata, od 2016. do septembra 2020. godine.

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirodeOpština im se obratila prvi put tek u novembru prošle godine, za objekat koji je izgrađen u trećem stepenu zaštite. Zavod nije dao saglasnost za ozakonjenje upravo jer se nalazio u prvoj zoni sanitarne zaštite voda.

Uprkos brojnim pokušajima, zvanični komentar Opštine Nova Varoš nismo dobili.

Zločin bez kazne

Slobodan Rebić iz Užica počeo je da zida bez dozvole u novembru 2012. Opštinski građevinski inspektor mu je naredio da ukloni izgrađeno i zemljište vrati u prvobitno stanje. U trenutku posete inspektora Rebić nije bio tu, već je zapisnik zakačen na objekat.

U decembru iste godine je i republički inspektor, tada prisutnom Rebiću, najavio donošenje Rešenja o rušenju izvedenih radova, koje je i stiglo u januaru sledeće godine.

Rebić je nastavio da gradi.

U julu 2013. godine opštinski inspektor je ponovo izašao na teren i sastavio zapisnik.

SRP Uvac je podneo i krivičnu prijavu 2013. godine Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju. U njoj piše da su čuvari Uvca primetili da Rebić noću nastavlja da zida:

Da Vas podsetimo:  Megaekskluzivno: KO prodaje vojnu fabriku u Kragujevcu!?

„Jednostavno se može zaključiti da Rebić svesno i namerno čini krivično delo, ponašajući se krajnje drsko i bahato, istovremeno se ’rugajući’ inspekciji, rezervatu, opštini Nova Varoš i Republici Srbiji. Istina, prilikom izlazaka na teren, Rebić uvek izjavi da zna da čini krivično delo, da inspekcija samo radi svoj posao, kao i Rezervat Uvac d.o.o, a onda nastavlja da ’radi po svom’, odnosno, čim čuvarima prirode ’ugleda leđa’ nastavlja intenzivno da zida“.

Sledeće godine Rebić je sa tužilaštvom sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela nakon čega je osuđen na uslovnu kaznu zatvora od šest meseci i novčanu kaznu od 100.000 dinara.

Opština mu je objekat legalizovala 2017. iako je jedan deo bio u prvoj zoni sanitarne zaštite voda.

Rebić za CINS kaže da je gradio u zaštićenom području, ali i da su drugi:

„Gore je preko dve stotine objekata, svaki je dobio zabranu gradnje i posle toga je to regulisano zakonom i legalizovano“.

Slobodan Rebić je brat od strica direktora policije Vladimira Rebića.

Od 19 krivičnih prijava koje je od 2012. do oktobra 2020. rezervat podneo prijepoljskom tužilaštvu protiv investitora koji rade bez građevinske dozvole, u 11 slučajeva su investitori osuđeni na uslovne kazne zatvora i 100.000 dinara. U dva slučaja su prijave odbačene jer je primenjeno sredstvo oportuniteta, odnosno optuženi su platili novčanu kaznu – u jednom slučaju 15.000, a u drugom 30.000 dinara.

Vlasnici ilegalnih objekata najčešće su svesni da čine krivično delo. U jednoj presudi Osnovnog suda u Prijepolju piše da je vlasnik vikendice na Zlatarskom jezeru pre gradnje posetio SRP Uvac da bi se informisao o posledicama ilegalne gradnje. Iako mu je tadašnji direktor saopštio da bi u tom slučaju podneli krivičnu prijavu tužilaštvu, vikendica je izgrađena.

Pravnik u SRP UvacDarko Ćirović, smatra da su kazne koje sudovi izriču suviše blage i da investitorima to nije problem da plate.

„Kad je jednom prilikom jedan veoma imućni investitor sazidao zaista impozantan objekat, radi se o nekoliko desetina hiljada evra, sud ga je osudio sa sto hiljada dinara. Prvo što je pitao investitor sudiju na tom ročištu je da li u zgradi suda postoji šalter Pošte, da ode jednostavno i to izmiri. Kao u stripovima, kad komarac sleti na slona. Dakle, ništa.”

Ćirović kaže i da su pisali pritužbe na rad pravosudnih organa Ministarstvu pravde. Zbog toga i sam sebi postavlja pitanje šta je svrha toga što rade.

„I čuvari postave to pitanje – koja je svrha da se ja tu nešto trudim kad čuvarska plata, recimo, nije ni 300 evra i kačim sa nekim jakim ljudima, da i ako dođe do rešenja (građevinskog inspektora, prim.nov), rešenje bude mrtvo slovo na papiru, ili ako dođe do suda da to bude neka skromna kazna.”

Kamp prikolice prilagođene užitku

U novembru prošle godine novinarka CINS-a je posetila Specijalni rezervat prirode Uvac i na Radoinjskom jezeru zatekla veliki broj postavljenih kamp prikolica. Neke od njih su pokrivene drvenim nastrešnicama i praktično pretvorene u prave objekte. Vlasnik jedne je sebi napravio terasu i stepenice koje vode pravo u vodu.

Da Vas podsetimo:  Imovina funkcionera koji su na vlasti devet godina nije kontrolisana poslednjih sedam

„Oni se ponašaju tu kao vlasnici državne zemlje, kupuju i preprodaju kamp kućice. Ako prodaju neku kućicu za neku veću cifru, onda u razgovoru kažu ’pa eto ja sam prodao i mesto’. Mislim, prodao mesto, kao ono prodaš automobil i prodaš parking mesto, tako nekako deluje”, kaže Stevo Radovanović, čuvar rezervata.

KAMP PRIKOLICA I TERASA FIKA AVDIĆA IZ NOVEMBRA 2020; FOTO:CINS

Pored Zlatarskog jezera kamp prikolicu je postavio i opštinski većnik i biznismen iz Nove Varoši Fiko Avdić. Uz kamp prikolicu, koju je pokrio nadstrešnicom, Avdić je dogradio i terasu pokrivenu limom. Zbog toga je protiv njega podneta krivična prijava, a građevinski inspektor je doneo rešenje o rušenju terase. U rešenju piše da je Avdić priznao da je gradio bez prijave radova i građevinske dozvole, kao i da zemljište nije njegovo.

Kažnjen je uslovnom kaznom zatvora i novčanom kaznom od sto hiljada dinara.

Uoči odluke o rušenju terase, Avdić se inspekciji požalio da je kamp prikolicu postavio po odobrenju direktorke rezervata. Za CINS kaže i da ga je inspekcija posetila nakon što je počeo da postavlja terasu.

„Inspektorki sam sve lepo objasnio, ali njih interesuju samo suve činjenice, da je terasa u prostoru rezervata Uvac. I posle toga dobijem krivičnu prijavu. U životu pre toga nisam imao krivičnu. Bio sam strahovito razočaran.“

Na konstataciju da je upravo u terasi problem, budući da je njom zašao u zaštićeno područje, Avdić odgovara da ima i drugih koji grade, ali da njih niko ne dira.

„Ima tamo desetine i desetine objekata. Nova Varoš treba da bude mesto da ljudi žive i da se privlače da dolaze, a ne po svaku cenu rasterivati. Ako treba ovo da se čuva samo zbog beloglavog supa, onda je to strašno. Država je to uzela pod svoje. Ali ne možeš da imaš deset rendžera i da kažeš ovo je naše. Šta je sa ljudima koji tu žive?“

Avdić je za CINS rekao da nije skratio terasu niti odvezao kamp prikolicu. Naknadno je pozvao novinarku i rekao da će ipak, kad vremenske prilike dozvole, ukloniti ono što je sporno.

Darko Ćirović kaže da je kod kamp prikolica problem jer nisu „čvrsta gradnja” pa je upitna nadležnost.

„U avgustu 2020. rezervat Uvac je posetilo negde, ja mislim, čak sedam ili osam inspektora, između ostalih i republički građevinski inspektor, načelnica republičke građevinske inspekcije, republički komunalni inspektor, republički inspektor zaštite životne sredine. Dva dana smo tamo obilazili teren, pričali o tim ‘montažnim’ objektima, ali nismo se mrdnuli sa mrtve tačke. Ti objekti i dalje postoje”, priča Ćirović.

Mentor: Vladimir Kostić

Izvor: Cins

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime