U ponedeljak uveče, cela nacija imala je priliku da se uveri u kojoj meri jedna poseta tako svetom mestu kao što je Hilandar, i to još u vreme božićnih praznika, može blagotvorno da utiče na ljude da budu spremniji da praštaju i da blagim rečima, bez bahatosti, odgovaraju i na najžešće kritike političkih i svakih drugih protivnika. Mogla je, ali nažalost nije, jer se najmoćniji čovek u zemlji iz Hilandara vratio onakav kakav je bio i pre nego što je tamo otišao. I bukvalno je posle Božića nastavio tamo gde je u Ćirilici stao 16. novembra leta gospodnjeg 2020, na Đurđic, krsnu slavu „hepi“ domaćina Milomira Marića, kada je njegovo gostovanje tri dana doslovno najavljivano kao: „Senzacija: Aleksandar Vučić!“
Ovoga puta predsednik je, ipak, pokazao i spremnost da prašta. Oprostio je prijatelju, imenjaku, ministru policije Aleksandru Vulinu, koji je samo veče ranije, u Hit tvitu – trudeći se da svim silama dokaže kako poseta Hilandaru nije bila samo puka propaganda – predsednika uvalio u prilično neprijatnu situaciju.
„Nikakva propaganda, ta poseta (Hilandaru) je stvar dubokog Vučićevog uverenja. Možda će se on i naljutiti na mene zbog ovoga što ću reći, ali nekoliko puta od svojih ličnih sredstava ili tako što je zvao neke druge ljude obezbedio je mnogo sredstava za obnovu manastira i crkava. I o tome ćuti, jer je skroman čovek i zato što je to stvar njegovih uverenja“, izdeklamovao je Vulin, očito ne razmišljajući o posledicama svojih reči. Mada, ko zna, možda je u trenutku dok ih je izgovarao zapravo bio ponosan što se, eto baš njemu, ukazala prilika da svim nevernim Tomama stavi do znanja da predsednik vrhu SPC ne pomaže samo tuđim, odnosno našim parama.
Ako je verovati Vulinu, predsednik je crkvi donirao „mnogo sredstava“. I tu zapravo dolazimo do suštine problema, koji očito ministar policije i ne vidi kao bilo šta sporno. A, opet, zašto bi bilo šta od onoga što je rekao bilo sumnjivo čoveku koji je tvrdio da mu je ženina tetka iz Кanade, bez ijednog pisanog traga, pozajmila 205.000 evra za kupovinu stana. Pa, šta bi onda moglo biti sporno u njegovoj izjavi da je predsednik lično obezbedio „mnogo sredstava“ za obnovu manastira i crkava?
Očito je da ministru policije nije bilo ni na kraj pameti da će mu možda predsednik i oprostiti, ali da bi neko drugi mogao da ga upita ko nam onda ne govori istinu – Vulin, Vučić ili obojica? Jer, ako Vulin i prođe poligraf, tvrdeći da je predsednik od svojih „ličnih sredstava“ obezbedio „mnogo sredstava“ za obnovu manastira i crkava, red je da nam šef države objasni odakle mu taj novac? Tim pre što, prema poslednjoj imovinskoj prijavi, koju je 30. januara prošle godine dostavio Agenciji za sprečavanje korupcije, Vučić od imovine ima samo garsonjeru od 30 kvadrata, nema, niti je od 2012. imao bilo kakvu ušteđevinu, ni u domaćim ni u stranim bankama, nema ni automobil, čak ni onu čuvenu „škodu“, kojom voli da pobegne obezbeđenju i da se malo sam provoza po gradu ili po tek otvorenoj deonici nekog od koridora. Jedino što ima je mesečna plata od 157.262 dinara ili oko 1.330 evra. I pri tome nikad nije zarađivao više, jer je kao premijer primao manje od 1.000 evra (112.024 dinara), a kao predsednik, od juna 2017. do kraja 2019, između 128.177 i 135.587 dinara.
I može da na sebi štedi više nego što je štedeo na penzionerima u vreme fiskalne konsolidacije, ali teško da je od plate mogao da odvoji na stranu dovoljno da bude veliki ktitor, kao što to tvrdi Vulin. A, opet, mnogo je glupo ako ministar policije ne raspolaže pravim informacijama. U svakom slučaju, bio bi vrlo zanimljiv TV duel Vučić – Vulin, mada sumnjam da bismo i posle njega saznali istinu. Iskreno, više verujem da ćemo pre upoznati tetku Vulinove supruge iz Кanade nego što će nam predsednik stvarno reći da li je za obnovu manastira davao svoje ili naše pare. Ili je i u ovom slučaju primenjen onaj stari recept, o kom je Vučić govorio kada je objašnjavao kako se finansira SNS – sedne čovek u kafanu, izvadi iz džepa 800 evra, da dvojici po 400, oni odu u banku i uplate, i sve po zakonu. A u stvari baš to je zakonom zabranjeno. Pa šta? Кoga briga? Da možda neće reagovati Agencija za sprečavanje korupcije? Ili Tužilaštvo? Ili policija, kojoj će lično Vulin dati nalog da istraži sve sumnjive rabote?
Izvor: Ozonpress
ХРОНОЛОГИЈА НАШЕГ УСПОНА И ПАДА
Мој и свачији људски развој је рођење, раст, школовање, запослење и поштени рад до пензионисања у науци и привреди успешно или мање успешно зависно од кретања у слободном друштву.
1.Комунизам
Завршио школе, радио у великом комбинату. Од плате солидно сам живео, уживао, наставио школовање и формирао породицу. Плата је омогућила нормалан живот нормалног човека, за наше услове, изласке, слушање музике, другарске вечери по локалима, који су били установе за све и свашта за ове сада, годишњи одмор, кућење, ауто итд. Тада смо били средње развијена земља у Европи (испред Пољске, Чехословачке, СССР, Маджарске)
2.У време Антета Марковића, без претеривања, најбоље сам живео. Плате су биле највеће (око 2.500 ДМ), да ми не замере актуелне власти, стварно сам био европски грађанин. Плата добра, а трошкови живљења занемарујући у односу на касније доба.
3.Распад СФРЈ је најболнији период поштеног грађанина. У времену Милошевића од високо плаћеног радника постао сам беда и јада са платом од око 10 ДМ. Нисам био у стању кћери да купим ни потребне пелене. Кривицу сваљујем несналажењу наших власти и мегаломанских прохтева светских сила у то време на челу са САД.
4.Период након Милошевића је благи опоравак стандарда, а јачање криминала и распродаја имовине коју је народ градио годинама у комунизму. Несташе гиганти по пут ИМТ, ИМР, Змај, 14. Октобар, Фабрика вагона, Гоша, МИН-Ниш, ЕИ-Ниш, Јастребац и да не набрајам. Епилог: формирање милионске беде, јади и глади, незапосленост последица распродаје државне (народне) имовине, с једне стране, с друге појава пар тајкуна, блиски властима. У времену Радикализованих напредњака толико смо економски изнапредовали (то је лаж) да смо постали шампиони у привредном расту (у магли), а у суштини задњи у Европи по стандарду, плати и пензији (просек у 2020. године 27.767,63 рсд или 236 евра месечно), просечна пензија је пала са 70 на 46% просечне плате, БДП (7.200 евра по становнику),нижи пет и више пута од европског. Пензије су отимане четири године и пали су пензионери по пензијама на дну Европске лествице, као Сахарска Африка. Незапосленост испод 10% не рачунајући да 60.000 младих напуште земљу годишње и разлика умрлих и новорођених је око 40.000, тј. Србија годишње изгуби 100.000 становника.Ту нема проблема, како је рекао посланик Ђукановић, замениће их мигранти.
5.Оно што нас очекује, осетиће бољитак и напредак, но без велика очекивања. Ипак највећу захвалносттреба одати председнику, који је све узео у своје руке. Он је председник, премијер, министар свих министарстава, закон, устав, студент и заштитник плагијатора доктората и купаца диплома. Овде није крај, наставиће се, а знање куповаћемо вани. Одосмо далеко у аут? Он ми је отео 5000 евра од пензије и дао ми као слепцу два пута по 5000 динара и једном 4000 динара и, на моју жалост, писану захвалност за отету пензију, без моје сагласности, за помоћ њему. Ово је преседан да се отимач (лопов) захвали оштећеном (покраденом) као да сам му здушно омогућио отимачину.Можда је то одраз његовог домаћег васпитања. Није мали, а мали је у поштењу и васпитању.
6.Све радно-способно становништво ће отићи вани, гладни ће помрети, пензионери глобално ће се изгубити. Где власти виде излаз? У мигранте, својевремено Ђинђић је причао да ће запослити јапанце у Србији. Где је крај лажи, а почетак истине, откријте сами, ако буде нешто од тога.