Ko u Srbiji zarađuje više, a ko manje od prosečne plate?

0
113

Prosečna srpska plata spustila se ispod „napumpanog“ iznosa od 600 evra, cilja koji je vlast vijala u drugoj polovini prošle godine.

Nakon što je, zahvaljujući kraju godine i isplatama bonusa i nagrada, prosečna srpska zarada dostigla željeni iznos, od početka godine se stabilizuje. Prema novim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata je u februaru iznosila 70.065 dinara neto.

Prosečna zarada je na nivou države niža, ali je na pojedinim lokalima malo viša. Primer je Grad Novi Sad, u kojem su zaposleni u februaru u prosečku zarađivali oko 2.000 dinara više nego u januaru – 84.378 dinara bez poreza i doprinosa.

Sličan, blag rast zabeležen je na nivou cele Vojvodine sa prosečnim iznosom zarade od 67.593 dinara neto. Najniže zarade tradicionalno imaju zaposleni u Baču, gde je prosek svega 53.084 dinara neto.

Ko u Srbiji ima zaradu ispod, a ko iznad proseka?

Prema zvaničnoj statistici, delatnosti u kojima su plate prosečne ili iznad proseka su: rudarstvo (100.706 dinara neto), nafta i gas (155.802), proizvodnja duvana (110.132), farmakologija (105.661), proizvodnja računara (81.651), snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (95.586), trgovina vozilima na veliko (74.684), vazdušni saobraćaj (153.644), telekomunikacija (100.367), računarstvo i programiranje (227.823), finansijske usluge, osiguranje i penzijski fondovi (oko 100.000), te naučno istraživanje u razvoj (148.970).

Delatnosti u kojima su plate zaposlenih niže od prosečnih su: socijalna zaštita (55.449 dinara neto), obrazovanje (66.464), delatnost putničkih agencija (42.312), poslovanje nekretninama (64.836), usluge smeštaja (54.527), poštanske usluge (56.541), izgradnja zgrada (61.139), proizvodnja električne opreme (62.268), tekstilna proizvodnja (55.115), poljoprivreda (58.603), piše 021.

Prosečni iznosi daleko su veći od realnih zarada koje zaposleni u Srbiji imaju. Iznos koji je najbliži realnoj srpskoj plati je podatak koji takođe obrađuje Republički zavod za statistiku, a koji se naziva medijalna zarada. To je iznos do kog zarađuje polovina zaposlenih u Srbiji, a u februaru je iznosila 53.590 dinara neto.

Da Vas podsetimo:  Nešto je trulo u državi Srbiji, od žita do glasačkih kutija

Prosečan zaposleni u Srbiji, stoga, bliži je iznosu najniže vojvođanske plate nego prosečne plate u nekoj stabilnoj delatnosti.

Svim ovim statističkim pregledima obuhvaćeni su samo oni poslodavci koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac sa obračunatim zaradama. Obuhvaćene su zarade zaposlenih u radnom odnosu, ali i mimo radnog odnosa (ugovori o privremeno-povremenim poslovima). Statistika, ipak, ne obuhvata naknade po osnovu ugovora o delu i sve naknade za koje se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Poreska uprava i sama kaže da ne raspolaže informacijom o tome da li je svaka zarada za koju je podneta poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima zaista i isplaćena, te se svi podaci o prosečnim zaradama odnose na obračunate, a ne na isplaćene zarade.

https://013info.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime